Dostupni linkovi

logo-print

EBRD: Kriza evrozone i rast inflacije glavni rizici za Srbiju


Ulaz u Evropsku banku za obnovu i razvoj u Londonu

Ulaz u Evropsku banku za obnovu i razvoj u Londonu

Glavni izazovi za novu Vladu Srbije biće dovođenje fiskalnog deficita pod kontrolu i smanjenje javnog duga, ocenila je Evropska banka za obnovu i razvoj.

Privreda Srbije pokazuje veći broj slabosti i glavni rizici dolaze od krize eurozone i ponovnog rasta inflacije, ocenjeno je u izveštaju o regionalnim ekonomskim izgledima. Iako je zadržala prognozu ekonomskog rasta u 2012. na minimalnih 0,1 odsto, procena rasta u 2013. snižena je sa majskih 2,6 na 1,7 odsto.

Poslednje prognoze Evropske banke za obnovu i razvoj predviđaju oštar pad ekonomskog rasta u regionu u 2012. godini sa prošlogodišnjih 4,6 procenata na 2,7 odsto, a u narednoj godini se očekuje skromno povećanje rasta BDP na 3,2.

Region Jugoistočne Evrope koji obuhvata Albaniju, BiH, Bugarsku, Crnu Goru, Makedoniju, Srbiju i Rumuniju posebno je ranjiv na promene u eurozoni, ocenjeno je u izveštaju, a Srbija je sa prognoziranom stopom rasta za 2012. od 0,1 odsto na poslednjem mestu u regionu.

Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta kaže da je ovo jedna od konzervativnijih prognoza ostvarenja privrednih aktivnosti, i u Srbiji i u zemljama okruženja, jer je jako teško reći gde će se trend usporavanja ili pada privredne aktivnosti na kraju zadržati.

„Sve zemlje, ili gotovo sve, u regionu su tehnički u recesiji. Srbija od sredine prošle godine ima pad bruto domaćeg proizvoda tako da kada kažemo da je ocena da ćemo imati 0,1 odnosno stagnaciju privredne aktivnosti u ovoj godini to sada zvuči i optimistično. Pretpostavljam da je zasnovano pre svega na pretpostavci pokretanja Fiata i na taj način jednog novog impulsa, koji bi stigao i u segment privredne aktivnosti i na stranu izvoza. Srbija se ne razlikuje od drugih zemalja u regionu, čak imamo zemlje koje i trenutno imaju nižu stopu ocenjenog privrednog rasta za ovu godinu, poput Hrvatske koja ima -1,2“, objašnjava Nikolić.

Nepovoljan impuls

Kako se navodi u izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj ekonomskoj nesigurnosti u Srbiji doprinela je i domaća politika u vreme izborne kampanje i posle izbora.

Nikog ne treba da iznenadi što međunarodne finasijske organizacije loše procenjuju izglede Srbije u ovoj i sledećoj godini, smatra ekonomski analitičar Dimitrije Boarov. Po njemu razlog je isključivo političke naravi.
Ilustracija

Ilustracija


„Svi finansijeri Srbije gledaju te prognoze. Onog trenutka kada je zemlja nisko rejtingovana sa gledišta perspektive cena pozajmica se povećava. Svi realni investitori u Srbiji isto tako gledaju te prognoze, čak i oni koji su možda rešili da investiraju, možda će reći hajde da sačekamo još godinu ili dve. Treće, svaka nova kombinacija u vladi se gleda i kod stranih investitora, a i kod domaćih, i dok se ne vidi tačno pravac ekonomske politike isto tako se ne žuri sa poslovnim odlukama“, kaže Boarov.

Osim toga, ocenjuje Boarov suša koja je pogodila Srbiju sigurno je doprinela snižavanju izgleda da zemlja bude uspešan izvoznik, čak i agrarnih proizvoda.

„Srbija je veoma značajan izvoznik žitarica, posebno kukuruza. To će sigurno iduće godine prilično opasti s obzirom na ovu vremensku katastrofu. Tako da kada se sve sabere niko ne vidi ni jedan ozbiljan razlog da veruje da će se Srbija brzo reorganizovati posle izbora, stabilizovati i pokrenuti neke ozbiljne akcije jer tako nešto se ne vidi ni u koalicinom sporazumu nove većine u Skupštini Srbije“, navodi Boarov.

Glavni izazovi za novu Vladu Srbije biće dovođenje fiskalnog deficita pod kontrolu i smanjenje javnog duga, ocenila je EBRD i podsetila da je Međunarodni monetarni fond zamrznuo kreditni aranžman sa Srbijom, a misija MMF-a je najavila da će se vratiti na pregovore u Beograd polovinom ove godine. U pozadini odlaganja prve revizije aranžmana iz predostrožnosti vrednog 1,1 milijardu evra su daleko veće garancije za kredite javnim preduzećima i veće zaduživanje države od utvrđenog okvira sa ovom međunarodnom institucijom.

Ekonomista Ivan Nikolić kaže da će buduća privredna kretanja zavisiti od reformi u javnom sektoru, odnosno od kratkoročne fiskalne konsolidacije.

“Ukoliko ona bude efikasna i ukoliko tu postignemo dobar rezultat možemo da se nadamo i praktično nekom zaokretu u ekonomiji, ali to će biti jako teško budući da je deficit visok i da će ta konsolidacija imati dodatni nepovoljan impuls, odnosno jedan novi recesioni efekat na privredu”, zaključuje Nikolić.
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG