Dostupni linkovi

logo-print
Dve godine je prošlo od prerane smrti Verice Barać, legendarne predsednice Saveta za borbu protiv korupcije. Na čelo tog organa postaviljena je 2003. godine, ali nije tada slutila da je Savet zamišljen kao puka fasada, iza koje nije trebalo da se odvija nikakva ozbiljna aktivnost. Kada je, pak, žestoko krenula u otkrivanje zmijskog legla, moćnih interesnih grupa povezanih političara, državnih institucija, tajkuna i kriminala, i tadašnja i naredne vlade su njene izveštaje o tome sistematski ignorisale.

Dok ju je Srbija prećutkivala i sabotirala, Evropa je njene neumorne napore valorizovala i naložila srpskim vlastodršcima da izveštaje Verice Barać o kriminalnim privatizacijama temeljno pretresu. Kraj tog procesa i rezultate građani Srbije još nisu videli.

Sociološkinja i antropološkinja Zagorka Golubović takođe je radila u Savetu, dobila je pre dve godine i nagradu „Verica Barać“ za izuzetan doprinos borbi protiv korupcije i evo kako se seća prerano preminule heroine antikorupcijske borbe u Srbiji.

Zagorka Golubović

Zagorka Golubović

„Ona je stvarno bila div od žene, u tom smislu div da je i posle nekoliko vrlo ozbiljnih operacija radila posao koji sa tim žarom nisu radili najzdraviji ljudi koji su se busali u grudi da su demokrate. Dakle, mislim da je to jedan primer koji se teško nalazi, da neko čitav svoj život uloži u to da se razreši problem kriminalnih privatizacija. Nažalost, u društvu su je više gađali kamenjem zbog toga nego što su prihvatali njene dokumentovana istraživanja. Nije uspela da završi posao, bila je stvarno teško bolesna, ali je i u toj teškoj bolesti najteže zadatke vršila“.

Zagorka Golubović se seća da je i sama dobijala packe što je upirala prstom u sporne privatizacije. Ukazivala je, dodaje, i na to da je nekadašnji premijer Mirko Cvetković bio u sukobu interesa pošto je bio i direktor Agencije za privatizaciju i izvršni direktor i partner u „Ces Mekonu“, konsultantskoj kući koja je bila angažovana u mnogim privatizacijama. Jedna od njih je, navodi, i prodaja Veterinarskog zavoda Zemun konzorcijumu „Zekstra-Bankom“, uprkos tome što je Savet za borbu protiv korupcije godinama ukazivao da je ona urađena nezakonito jer niti je konzorcijum postojao kada se prijavio na tender, niti je njegov vlasnik Dragan Đurić imao ikakve veze sa delatnošću Zavoda. Glasovi Mirka Cvetkovića i Čedomira Jovanovića, tadašneg potpredsednika vlade i predsednika tenderske komisije, kaže naša sagovornica, pretegli su u korist „Zekstre“ i njegovog vlasnika Đurića, a na uštrb akcionara Zavoda koji su sami hteli da kupe i dalje razvijaju to preduzeće.

Poslednji izveštaj Verice Barać u septembru 2011. godine uperio je snažne reflektore na kontrolu medija, ali politički i ekonomski ucenjeni, oni su njene uznemirujuće nalaze uglavnom prećutali.

Na kraju njene decenijske borbe sa vetrenjačama, Evropa je bila prinuđena da izvrši pritisak na Srbiju da preispita pljačkaške privatizacije o kojima je predsednica antikorupcijskog saveta dokumentovano izveštavala.

Optužnice protiv Beka u fiokama vlasti

Tek posle smrti Verice Barać ustanovljena je nagrada koja nosi njeno ime - priznanje za doprinos borbi protiv korupcije. Pre dve godine dobio ju je i Vladimir Radomirović, glavni i odgovorni urednik antikorupcijskog portala „Pištaljka“.

„Verica Barać nas je svojim radom podsećala na to koliko institucije u Srbiji rade u interesu interesnih grupa, a ne građana Srbije. Iako Savet za borbu protiv korupcije nije imao zakonska ovlašćenja da istražuje neke slučajeve, zaslugom Verice Barać on je počeo da ispituje prijave koje su dobijane od građana i da podnosi krivične prijave, što je na kraju rezultiralo i time da se tužilaštvo, doduše, pod pritiskom Evropske unije, odlučilo da istraži te slučajeve i da dobijemo neke optužne predloge i možda na kraju i optužnice. Da nije bilo nje da pokrene neka pitanja, mi bismo danas ostali u mraku“, kaže Radomirović i podseća da poslednji izveštaj Verice Barać o kontroli i pritiscima na medije u Srbiji pokazuje da se ni danas, dve godine posle njene smrti, pokazuje da se neki mehanizmi kontrole medija nisu promenili i da je pred nama dugačak put borbe za uređeno društvo i institucije koje rade u korist svih građana.

I minijaturni isečak sramotne statistike o meri ignorisanja rada Verice Barać od strane vlasti govori tomove: Vladi je Verica Barać zaključno sa 2011. godinom poslala više od 70 izveštaja, analiza, primedbi i predloga, a odgovor je dobila samo na pet. Suvišno je reći da vlast ni prstom nije mrdnula da bi sprečila korupciju na koju je upozorena.

Tužilaštvo će krivičnu prijavu Verice Barać protiv biznismena Milana Beka i njegovih političkih saradnika držati u fioci u zamrznutom statusu predistražnog procesa, ali će zato promptno reagovati kada Beko podnese tužbu protiv nje. Tu mesta iznenađenju nema, kaže Zaga Golubović, uz lapidarni komentar:

„Kadija te tuži, kadija ti sudi. Beko je bio na strani onih koji su i tužili i sudili“.

Ni poslednjim danima svoje borbe sa opakom bolešću Verica Barać nije dozvolila da budu nedostojanstveni. Tek kada je otišla građani su saznali da je te dane provela bez novca da se elementarno bori sa bolešću. Toliko o državi koju je htela da napravi pristojnim mestom za život.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG