Dostupni linkovi

logo-print

Dvanaest godina posle petooktobarskih promena: Povratak otpisanih


ivica Dačić i Tomislav Nikolić, 2012.

ivica Dačić i Tomislav Nikolić, 2012.

U petak se navršava dvanaest godina od velikih demonstracija u Beogradu kojima je okončana vladavina Slobodana Miloševića. Danas, akteri iz 90-ih vode Srbiju.

Miloševićeva Socijalistička partija Srbije vratila se na vlast još 2008. godine kao partner demokrata Borisa Tadića a danas nakon majskih izbora deli vlast sa naprednjacima Tomilsava Nikolića.

Demokratska stranka koja je pre 12 godina predvođena Zoranom Đinđićem bila ključna stranka u pobedničkoj koaliciji danas je u opoziciji. A šta je sa gradjnaskom Srbijom?



I nas je iznenadio ovaj Beograđanin. 5. oktobar kao da je daleka istorija. Kao da ga se građni nerado sećaju.

Tog 5. oktobra budući predsednik SR Jugoslavije Vojislav Koštunica i budući premijer Srbije Zoran Đinđić dali su i prvo obećanje u ime opozicije:

“Nema više te Srbije u kojoj smo živeli! Počinje život u jednoj novoj, normalnoj, demokratskoj Srbiji!”, obećao je Koštunica.

“Čini se da se ta kula od karata zvana Miloševićev režim polako raspada ali veliki je posao da se uspostavi red i da ovaj narod dobije vlast i državu kakvu zaslužuje”, poručio je Đinđić.

Malo ko će danas reći da je petooktobarsko nasledje demokratska država koju su obećali tadašnji lideri.

Ali, ipak, možda ćete se iznenaditi ali baš najžešća kritičarka takozvane demokratske vlasti koja je pala na poslednjim izborima kaže da mi baštinimo i danas neke osvojene petooktobarske vrednosti. Vesna Pešić koja se javno zalagala za princip smenjivosti vlasti, makar došli akteri iz 90-ih godina, za naš program kaže:

„Ja ne bih bacala nikakav kamen na taj događaj. Ako se setimo toga da smo mi Miloševića rušili sa milion ljudi na ulicama pod pretnjom da li će Crvene beretke, da li će Vojska pucati na te demonstrante. A da uporedimo sa poslednjim izborima kada smo smenili Borisa Tadića, predsednika države kao što je to bio Milošević, bez kapi krvi i bez demonstracija na ulicama. Ja mislim da je to pomak. Osvajanje demorkatije je jako sporo u zasotalim perifernim državama kao štpo je Srbija.“

Ogoljena istina

Baš princip smenjivosti vlasti kojem su se priklonili glasači na poslednjim izborima, pokazao je da alternative za one koji žude za građanskom Srbijom oslobođene nacionalizma i priklonjene evropskim standardima i nema.

Da bi se smenile Tadićeve demokrate koje su se zanele dugim obnašanjem vlasti skoncetrisane van demokratskih institucija – u predsedničkom kabinetu, na Andrićev venac i u Nemanjinu morali su doći bivši. Bivši Šešljevci i bivši Miloševićevci. Doduše, sa ovim drugim veliko pomirenje je obavila Tadićeva vlast.

Dakle, do kraja je ogoljena istina da građanska opcija u postoktobarskoj Srbiji nema svoju političku artikulaciju. A oni su prvi pružili otpor Miloševićevoj ratnoj politici. Zašto nema politička alternative za građansku Srbiju?

„Znate zašto nema, zato što su sve političke partje kod nas zasnovane na nedemokratski principima“, kaže profesorka Zagorka Golubović.

„To su partije koje insistiraju na vođama. A ne emancipuju se članovi partije. Nema ni jedne partije sa unutarpartijskom demokratijom. Ja lično ne vidim nijednu alternativu, nijednu opciju. Vidim pojedine ljude u nekim partijama. A za alternativu vi morate da imate snažan pokret. A takav pokret mi nemamo“, kaže Zagorka Golubović.

Posledica tako ustrojenih partija koje ne rade na promovisanju novih vrednosti je srpsko društvo u kome je i u 21. veku nacionalno i pravoslavno ispred svega. U tom smislu, Srbija je još u 90-im godinama, a gledano iz evropske perspektive još dalje, u 19. veku.

„Kad kažeš : Ja sam Srbin, moje iskustvo, moje nasleđe...to većina u Srbiji zna, tu istoriju poznaje. A ovo što se danas nudi, to je nepoznato. Kad smo mi bili liberalno orijentisani? Otkad postoji Srbija, sve vlasti su bile despotske. Istorijski je vrlo karakteristično da se srpski narod vrlo lako nađe zajedno u buni koja kratko traje. A ne može da istraje da dovede do kraja to što ga je navelo na bunu“, kaže profesroka sociologije Zagorka Golubović.

Dakle, 12. godišnjicu petooktobarskih promena Srbija dočekuje sa velikim povratkom Tomislava Nikolića i daljim usponom Ivice Dačića. Da li su ova dvojica, bez svojih velikih vođa iz 90-ih, Vojislava Šešelja i Slobodana Miloševića, oni isti koji su vodili ratove u sada susednim državama?

Ili ima istine u naizgled apsurdnoj tvrdnji jednog od sagovornika RSE da je 5. oktobar više promenio socijaliste i nekadašnje radikale nego aktere pretooktobarskog prevrata.

Dok susedi u regionu sa strepnjom čekaju da vide na šta će ovaj povratak izaći, dok Brisel i Vašington, valjda iskusniji i pragmatičniji uveliko rade na tome da izdejstvuju što više kooperativnosti dok se nova vlast sasvim ne ustoliči, Beograđani ovog petog oktobra su nekako pomirljivi:

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG