Dostupni linkovi

logo-print

Dvanaest godina evrointegracija: Srbija na sporednom koloseku


Radionica za izradu zastva u Beogradu

Radionica za izradu zastva u Beogradu

Tačno dvanaest godina od formalnog početka procesa evrointegracija Srbije, potpuno je jasno da je ova zemlja ostvarila mnogo manje od očekivanog. Dugo čekanje na status kandidata za članstvo i još neizvesan datum početka pregovora u najvećoj meri su posledica odugovlačenja saradnje sa Haškim sudom i odsustva političke volje i hrabrosti za konstruktivniji pristup u rešavanju problema Kosova, što sve samo dodatno opterećje način na koji pojedini državni čelnici reaguju na najnovije presude Haškog tribunala.

Više od 10 godina Srbiji je bilo potrebno da na svom evropskom putu stigne do tačke do koje je većina država pre nje došla za upola manje vremena.

Sa tog mesta, još se maglovito nazire naredna stepenica potvrde evropskih aspriracija zemlje – datum početka pregovora, koji u ovom trenutku zavisi od napretka u dijalogu sa Prištinom.

Takođe, Srbija je jedina država na putu ka EU u kojoj postoje upadljive rezerve prema članstvu. U trenutku u kome ne postoji jasna strategija za Kosovo od koje zavisi kojom brzinom će Srbija napredovati, predsedniku Tomislavu Nikoliću jedino ostaje da narod poziva na jedinstvo.

"Na nama je da radimo, na nama je da ispunimo sve uslove koje je Evropa postavila svim državama u Evropi da budu članice i da kažemo izvolite tu smo. Ako hoćete hoćete, ako imate neke nove uslove onda nas nećete. Nalazimo se u danima velikih iskušenja i insitiram i molim da ostanemo jedinstveni I složni. Ja vas molim da se okrenemo sebi, poslovima, budućnosti naše dece. Da naučimo mnogo toga iz prošlosti, jer je nismo iskoristili kao učiteljicu – što nam se obilo o glavu", poručuje Nikolić.

Koliko je za Srbiju značajno članstvo u EU, između ostalog pokazuju brojke, po kojima je do sada iz Unije stiglo bespovratnih 4 milijarde evra. Istovremeno, iz Rusije, u koju se zvanični Beograd uporno zaklinje, stižu samo krediti koji se moraju vratiti sa kamatom.

Takođe, EU je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, sa kojom se odvija 67 odsto trgovine. Zbog toga, osim rešavanja ključnih političkih pitanja, Srbija, između ostalog, mora ozbiljnije da se posveti sređivanju situacije u pravosuđu čija reforma je doživela pravi fijasko, jer je to jedan od ključnih uslova za dalji put ka Evropi.

Suzana Grubješić

Suzana Grubješić

Potpredsednica vlade za evrointegracije Suzana Grubješić upozorava da državama koje nisu spremne za reforme nema pomoći:

"Ono što ne bih želela da se dogodi jeste da se međusobno obmanjujemo. Da se vodi politika blef na blef. Da se EU pretvara da želi da primi nove članice, a mi da sprovodimo reforme. To bi bio najgori mogući scenario. Zato u razgovorima insitiramo na iskrenom i otvorenom partnerstvu. To može da garantuje da će Srbija ići brže u procesu evrointegracija."

Koliko će vremena Srbiji za to biti potrebno? Definitivno mnogo više od Slovačke koja je do 1997. u odnosu na Češku, Mađarsku i Poljsku prilično kaskala u približavanju Evropskoj Uniji.

Čekanje do proleća

Međutim, posle promene vlasti, uzima zalet i za kratko vreme – 2004 primljena je u EU. Za razliku od svojih suseda pre tri godine postala je i članica Evrozone. Jedan od nosilaca reformi bio je bivši premijer i savetnik u procesu evrointegracija Srbije Mikulaš Dzurinda.

"Evropska Unija nije raj, u kome je sve uvek u redu. Ali to je najbolji način za osiguranje stabilnosti, bezbednosti i poboljšanja čitavog stanja u zemlji. Loše vesti su da proces pregovora nije lak, možda je čak i bolan.Tako da zahteva odvažne ljude, političare koji se ne okreću populizmu, već odgovornosti", kaže Dzurinda.

U pravoj poplavi političkih pitanja koja Srbija treba da reši i potrebnih reformi u sferi vladavine prava, pravosuđa, ekonomije, ali i obračuna sa korupcijom – često se zaboravi da to nisu jedini evropski standardi koje treba ispuniti.

Profesorka Fakulteta političkih nauka Tanja Miščević upozorava da se upravo takav odnos može nenadano isprečiti na putu evropskih integracija.

"Da su evropski standardi, suštinski stadnardi bezbednosti hrane, slobode kretanja, slobode zapošljavanja. Na te standarde vrlo često zaboravljamo, pa nas gle čuda u nekom momentu iznenade. Ti standardi su ono što mi menjamo kroz unutrašnji proces evropeizacije unutar naše države. To je ono što je najvažniji segment čitave te promene", ocjenjuje Miščević.

S obzirom na trenutnu situaciju o datumu početka pregovora Srbije u EU će biti reči tek na proleće, uprkos tome što će pred zasedanje Saveta ministara EU u decembru biti održana još jedna runda pregovora Beograda i Prištine.

Za sada je jedino izvesno da bi Srbija mogla biti samo pohvaljena zbog formalnog pristanka na nastavak dijaloga sa Kosovom.
  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG