Dostupni linkovi

logo-print

Zaduživanje ušlo u crvenu zonu


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Može li povećanje deficita državnog budžeta Srbije dovesti do povećanja javnog duga iznad zakonom dopuštene granice od 45 odsto bruto-domaćeg proizvoda? To sa sigurnošću niko ne zna. Predviđanjem stope privrednog rasta ispod očekivanog u 2012. godini i povećanja državnih davanja emitovanjem restitucionalnih obveznica, otvoriće pitanje novog zaduživanja, ali i rizika kojem se Srbija izlaže.

Iako su MMF i Vlada Srbije dogovorili kreditni aranžmana iz predostrožnosti kojim je predviđeno da deficit državne kase u 2012. godini bude 4,25 odsto BDP, niko sa sigurnošću ne može predvideti da li će povećanje javnog duga iznad propisane granice od 45 odsto biti ugroženo.

Viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković uverava da je finansijska otpornost Srbije već nego u prethodnim godinama, ali da je neizvesna premija rizika države.

"U vezi sa razvojem situacije u međunarodnom okruženju neizvesno je kako će se kretati premija rizika zemlje, što bi moglo imati odraza na tokove kapitala i kretanje deviznog kursa. Na ovo će u velikoj meri uticati nastavak pridržavanja budžetskih okvira. U tom smislu, sklapanje aranžmana iz predostožnosti sa MMF-om korak je u pravom smeru kojim se doprinosi makro-ekonomskoj stabilnosti u Srbiji. Ukoliko fiskalna politika ostane u planiranim okvirima, to će dati prostora monetarnoj politici da više reaguje na dezinflatorni uticaj usporavanja ekonomske aktivnosti“, kaže Bojan Marković.

Srbija je najzaduženija država od svih tranzicionih zemalja u regionu. Do kraja godine mogla bi da dotakne crvenu liniju bruto društvenog proizvoda. Još veći rizik stiže po osnovu zaduživanja emitovanjem restitucionalnih obveznica 2015. godine. Tada će Srbija imati zaduženje oko 50 procenata i preti joj grčki scenario - upozorava član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.

MMF kao najjače argumente monetarnog sistema Srbije smatra visoke devizne rezerve i veliku likvidnost bankarskog sektora. Zaduživanje od MMF-a je jeftinije, ali mnogo zahtevniji, kaže doktor Miroslav Zdravković, urednik sajta Makroekonomija.org.

„Svi su sebi ograničili mogućnost do koje mogu da se zadužuju. Shodno tome eventualno može da se desi narednih meseci da se Srbija odrekne granice koju je zacrtana i da se oroči povratak na 45 posto za godinu, dve ili tri. Perspektive su takve da malo šta može da se očekuje da će biti povoljno jer svi indikatori idu ka negativnim pokazateljima“, kaže Miroslav Zdravković.

Zaduživanjem se krpi minus

Očigledna popustljivost MMF prema Vladi Srbije mogla bi podstaći povećanje javnog duga iznad propisane granice, što bi u novom pokušaju kreditnog zaduživanja značilo i podizanje cene zaduživanja. Minus u budžetu Vlada krpi tako što se zadužuje. Ima li prostora i rizika za nova sredstva, procenjuje doktor Miroslav Zdravković:

„Ne vidim gde i kako je moguće dalji rast duga. Pri tome, shodno metodologiji kako se obračunava, krenuće se s time da je od 31 decembra nastupio veći BDP i samim tim će se veštački otvoriti mogućnost za dodatno zaduživanje na početku iduće godine. Imamo sve moguće negativne signale, uključujući vest da je pad prerađivačke industrije u EU bio 2,6 posto. Srbija je malo popravila gubitak koji je imala u avgustu i sada je krajnje neizvesno donositi bilo kakve procene hoće li iduće godine rast biti tri, 1,5, nula posto ili će biti ispod toga.“

Malo je stručnjaka koji ne očekuju pad zarada, penzija i smanjenje broja radnih mesta u Srbiji zbog dolazećeg talasa nove krize iz sveta u 2012. godini. Novo zaduživanje može biti ugroženo ako privredni rast naredne godini bude manji od predviđenog, podseća ekonomski analitičar Milan Čulibrk.

„Automatski će učešće javnog duga u BDP rasti zato što će BDP ostati isti, a kamate za naplatu će dospevati. Na taj način će se gomilati obaveze prema stranim poveriocima i tako će biti premašena granična linija. Srbija je definitivno u velikom problemu, pogotovo što valja imati u vidu da Srbija nije u poziciji kao neke razvijene zemlje. Srbije se može prije smatrati kao zemlja u razvoju, nego razvijena zemlja. Iskustvo je pokazalo da je polovina zemalja u razvoju dospela u probleme sa otplatom dugova onog momenta kada ju učešće javnog duga prešlo 50% bruto domaćeg proizvoda. Kada se dodaju obaveze prema restituciji, to učešće je već daleko preko 50 posto“, navodi Milan Čulibrk.

Očigledno je državni dug ušao u crvenu zonu. Posledica spoljnih nepovoljnih okolnosti, ali predizborni period u kojem se obično obećava i troši više nego se zaradi, mogao bi povećati manjak u državnoj kasi.
XS
SM
MD
LG