Dostupni linkovi

logo-print

Država građanima skida glavu, tajkunima skida kapu


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Praksa nejednakog tretmana gradjana pred zakonom još uvek je stvarnost Srbije. Dok sankcije nad običnim ljudima poprimaju drakonske razmere, državni gubitaši, političari i tajkuni ne podležu nikakvoj odgovornosti za enormnu pljačku i neizmirene dugove. Uhapsi se, s mene na uštap tek poneko od njih da se zamažu oči, ali praksa diskriminacije pred zakonom se ne menja.

Ako takozvani obični smrtnik zakasni makar i jedan dan da plati porez, ili ga ne plati u celosti, osim kamate moraće da plati i globu od minimalno 50 000 dinara. Na drugoj strani, poreska uprava, koja je sinonim za državu, dozvolila je da dugovi tajkuna dostignu stotine miliona evra. I dok nekolicina tajkuna enormnim neobezbedjenim kreditima u bankrot vodi čitavu seriju banaka, cenu za to, uprkos zakonu, plaćaju poreski obveznici Srbije.

Država se u Srbiji još uvek shvata kao batina jednih u rukama drugih i svaka vlast ovde ima drugačiji raspored miljenika i tajkuna, ocenjuje za RSE ekonomista Miodrag Zec.

“Ovde u temelju društva fale neki bazični principi. Pravne države ovde nikad nije bilo niti je ima. Ako imamo, kao što imamo, upravljanje provizorijumom, onda svaka vlast ovde ima drugačiji raspored miljenika i tajkuna - jedne nagradjuje, druge hapsi. To je naprosto jedna slika nestabilnog društva koje nema čvrste temelje i jasan koridor kretanja. Ovde se uporno ne shvata da je jedan od najvećih proizvoda ljudskog društva stabilna država koja na dugi rok donosi blagostanje svima; naprotiv, ovde se država shvata kao batina u rukama jednih protiv drugih. To ne ide ni u korist ove vladajuće klase, ali oni to izgleda i ne vide. Kod nas svako misli da ima predstavu o tome kako se pravi proizvod zvani država – ne možeš napraviti čarape, a možeš napraviti državu. Ali, u igri je još jedan, i to mnogo veći, problem: nije se samo urušila država. Urušila se država bila ’45. u Nemačkoj, pa je ponovo napravljena. Ovde se urušilo društvo, a društvo pravi državu. A, kad se društvo razvali, onda se teško pravi proizvod zvani država”, ocenjuje Miodrag Zec.

Asimetrični odnos države još uvek je na štetu gradjana, kaže za RSE politički analitičar Dejan Vuk Stanković.

Dejan Vuk Stanković

Dejan Vuk Stanković

“Ta praksa nejednakog tretmana gradjana pred zakonom, odnosno, pred državom, uskoro će morati da bude ukinuta jer će to diktirati ekonomska nužnost i nužnost uvodjenja vladavine prava u procesu priključivanja Evropskoj uniji. Srbija jeste zemlja u kojoj postoji asimetrija u tretmanu gradjana, i to asimetrija u pogledu obaveza prema državi. Nažalost, svedoci smo da su mnogi i previše dužni za porez i druge obaveze prema javnim preduzećima, dok običan čovek te dugove mora da plati poslednjim novcem koji ima. Dakle, to jeste jedna endemska nepravda u našem društvu i mislim da će u procesu sredjivanja prilika u zemlji jedno od centralnih pitanja biti uspostavljanje jednakosti pred zakonom; dakle, činjenica da ako porez plaća neko ko je slabijeg imovinskog stanja, posebno to mora da uredi neko ko je dobitnik tranzicije, odnosno, neko je za jako kratko vreme stekao ogroman novac“, kaže Stanković.

Razume se da niko razuman nema prigovor uvodjenju poreske discipline i pravne države, ali nje – pravne države – nema bez principa jednakosti pred zakonom; zakon, dakle, ili važi za sve ili nije zakon; po ekstenziji, država ili tretira podjednako sve gradjane i privredne subjekte ili nije država, ona ne može na duži rok bez dramatičnih posledica, biti majka jednima, a maćeha drugima; ne može praštati dugove, a oduzimati kuće i stanove siromasima za nekoliko hiljada dinara duga za struju; pljačkati penzije koje nisu ništa drugo nego privatne štedne knjižice kojima su ljudi od sopstvenog novca obezbedjivali starost; smanjivati plate i penzije lekarima i profesorima, a iz džepova gradjana uzimati blizu milijardu evra, ili 230 bolnica godišnje, za subvencije, garancije i dugove neodgovornih državnih gubitaša.

Ili, pak, optužiti samo Dragoslava Kosmajca za utaju poreza, a desetinama drugih porez praštati ili u nedogled odlagati.

A posebnom odnosu vlasti prema kontroverznim biznismenima bili smo svedoci i ovih dana. Odgovorni za ranjavanje gospodina Milana Beka svakako treba što pre da budu otkriveni i privedeni pravdi – to niko normalan ne može dovesti u pitanje – ali, zašto je bilo potrebno da se tim povodom oglasi i sam premijer, kada u Srbiji svakodnevno ima na destine ubistava i ranjavanja na koja ovako ne reaguje? Ili da ministar zdravlja lično operiše gradjanina Milana Beka?

Dejan Vuk Stanković ocenjuje da to nikako nije bila dobra poruka javnosti ove zemlje:

„Mislim da je u tom slučaju došlo do mešanja nekih stručno-privatnih razloga i onoga što je javna funkcija jer – ili si ministar ili si lekar Urgentnog centra, ne možeš biti u isto vreme i jedno i drugo. Činjenica jeste da verovatno neće uraditi u slučaju nekog ’običnog’ čoveka i videćemo kakve će političke implikacije ministar Lončar imati zbog toga“, kaže Dejan Vuk Stanković.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG