Dostupni linkovi

logo-print

Dovijanje Rusa pod sankcijama


Kurs rublje ispred mjenjačnice u Moskvi, septembar 2015.

Kurs rublje ispred mjenjačnice u Moskvi, septembar 2015.

Tom Balmforth (Priredio Dragan Štavljanin)

Protekla, 2015. godina bila je teška za mnoge Ruse. Ekonomija je u dubokoj recesiji, pre svega zbog drastičnog pojeftinjenja nafte. Rublja je rekordno pala, zbog čega su troškovi puta u inostranstvo duplo poskupeli.

Sankcije SAD i EU zbog umešanosti Moskve u sukobe u Ukrajini pojačali su izolaciju Rusije. Zbog recipročnih mera Kremlja, nema više zapadne hrane u ruskim prodavnicima što je dovelo do rasta inflacije dok zarade i dalje padaju.

Radio Slobodna Evropa je razgovarala sa petoro građana Moskve iz različitih socijalnih slojeva.

Tatjana Zaugolnova (29), vlasnica kozmetičkog salona “Moj zeleni stil”, u kome je zaposleno šest radnika, kaže da je životni standard Rusa značajno opao.

Opažam svakodnevno da je u samouslugama sve skuplje, pre svega riba, čija je cena udvostručena. Putovanja su takođe duplo skuplja.

“Opažam svakodnevno da je u samouslugama sve skuplje, pre svega riba, čija je cena udvostručena. Putovanja su takođe duplo skuplja. Dok sam pre godinu dana mogla da uzmem svoj ruksak i uputim u Evropu za vikend, sada moram da dobro izračunam troškove i na kraju ostanem kod kuće jer je sve zaista veoma skupo.”

Vladimir Skiba (65) je penzioner koji trenutno daje časove muzike. On kaže za RSE da kriza nije ostavila prevelikog traga na rusko društvo, odnosno da nije primetio veliki uticaj krize na cene u samouslugama.

“Mislim da svako ko ima neku profesiju može da dodatno zarađuje uz penziju, pre svega muzičari ili angažovani u kulturi – pisci, kompozitori. Ne kažem da ekonomska kriza nije ostavila velikog traga, ali to više čujem iz medija.”

Jekaterina Kondratjeva (28), TV novinarka, kaže da je efekat krize osetila kada je kupovala auto na kredit sa visokom kamatom.

Moskovska kreditna banka, ilustracija

Moskovska kreditna banka, ilustracija

“Ranije je iznosila 15 odsto, a sada 20. Tu su i troškovi putovanja. Ako odem u Evropu, raspolažem sa duplo manje novca nego ranije zbog pada rublje odnosno skoka dolara i evra. Kada je reč o samouslugama, nisam primetila da su cene drastično skočile. Međutim, prvi put sam osetila udar na svoj budžet sa kupovinom auta. Možda i zato što ranije nisam uzimala kredit.”

Svjat Kozlov (52), bivši restaurator nameštaja, sada u invalidskoj penziji, kaže da se ekonomska kriza itekako negativno odrazila na njegov život kao penzionera.

“Pre godinu-dve moja penzija je iznosila 300-400 dolara. Sada, zbog krize i obezvređivanja rublje, pala je na tek nešto iznad sto dolara. To je nalik na život u Kini. Veoma je teško živeti od te sume jer je u prodavnicama sve poskupelo.”

Dmitrij Klimanov (29), samozaposleni prodavac polisa osiguranja, kaže da za razliku od prošlosti kada je mogao je da priušti luksuzna putivanja, sada mora da mnogo opreznije troši novac.

Pre krize sam letovao na Maldivima, pa u Dominikanskoj Republici jer je bilo jeftinije. Ne znam da li ima smisla da idem bilo gde sledeće godine jer je sve poskupelo.

“Nemam fiksnu platu, jer radim sam. Stoga se delimično pribojavam kakva će biti perspektiva. Putovanja su mnogo skuplja. Pre krize sam letovao na Maldivima, pa u Dominikanskoj Republici jer je bilo jeftinije. Ne znam da li ima smisla da idem bilo gde sledeće godine jer je sve poskupelo. Možda je jednostavnije da napravim još jedan bazen u dači (vila) i tu se odmaram.”

Klimanov dodaje da su automobili i ostala tehnička oprema sve skuplji.

“Razmišljam koji auto da kupim – da li iz iste klase kao ranije ili neki jednostavniji. Isto se odnosi i na elektroniku. Još mogu da priuštim dobru opremu, ali moram prethodno da razmislim pre nego što je nabavim. Ranije sam mogao bez razmišljanja da uđem u prodavnicu i kupim novi telefon. Najskuplji Sonijev uređaj je ranije koštao 25.000 rublji a sada 50.000 – što je mnogo ozbiljnija kupovina nego ranije. Sada razmišljam da li da nabavim novu tehniku jer je zaista postala skupa.”

"Narod plaća cenu politike Kremlja"

Tatjana Zaugolnova kaže i da se sve teže posluje.

“Evropska kozmetika je sada duplo skuplja a neki proizvodi i više, zbog čega pada tražnja. Nešto lakše ide sa domaćom kozmetikom koja je poskupela za 20-30 odsto i stoga je dostupnija od strane. U oktobru je prodaja kozmetičkih preparata pala za 20 odsto. Međutim, očekivala sam da će pred Novu godinu biti mnogo veća potražnja što se, nažalost, ne dešava. Sve je teže privući klijente jer su u kriznim vremenima ljudi manje skloni da probaju nove stvari. Odlučila sam da smanjim troškove poslovanja pa sam iznajmila manji salon. Nadam se ćemo nekako opstati u ovoj krizi, kao i u prethodnim.”

Dmitrij Klimanov ističe da je sektor osiguranja u veoma teškoj situaciji.

“Ja radim na osiguranju automobila i građevinskih mašina. Prodaja automobila je pala a skočile su cene rezervnih delova. Sve je teže naći klijente. Drugo, zbog krize koja pogađa kompanije – u slučaju štete – sve je teže naplatiti osiguranje. Klijenti pomalo gube poverenje u osiguravajuće kompanije. Doduše, zapaža se i suprotan trend: ljudi se više boje gubitka imovine. Ukoliko ne osiguraju auto, njegova opravka u slučaju udesa koštaće ih dva pa i tri puta više nego ranije jer su rezervni delovi sve skuplji, pa ljudi želje da se obezbede.”

Svjat Kozlov smatra da narod plaća cenu politike Kremlja.

Sankcije su uvedene protiv Putina i njegovih prijatelja a ne ruskog naroda. Ali da bismo svi ‘živeli srećno’, Putin je doveo do toga da ne možemo da kupujemo namirnice iz drugih zemalja.

“Sankcije su uvedene protiv Putina i njegovih prijatelja a ne ruskog naroda. Ali da bismo svi ‘živeli srećno’, Putin je doveo do toga da ne možemo da kupujemo namirnice iz drugih zemalja, a koje se ne proizvode u Rusiji. Dakle, sada odbacujemo turske proizvode a uskoro ćemo se odreći i prehrambenih artikala iz drugih zemalja. Kao posledicu takvog stanja, uskoro ćemo dobiti kupone za nabavku hrane, kao na početku perestrojke”.

Vladimir Skiba kaže da ovo nije najteža kriza koja je pogodila Rusiju.

“Dobro se sećam 1990-ih. Tada je bilo mnogo teže i gore. U vreme Nikite Hruščova sam bio dete i prisećam se čak i ondašnje krize, kada su bili užasni, dugački redovi za osnovne potrepštine kao što su hleb i maslac.”

Šansa za ruske proizvođače

Tatjana Zaugolnova smatra da je ovo i prilika za domaće proizvođače, odnosno da Rusija bolje iskoristi svoje kapacitete.

Promocija ruskih proizvoda na policama

Promocija ruskih proizvoda na policama

“Imam utisak da je najgore prošlo i da se ekonomija restruktuira sa naglaskom na domaće proizvođače koji su dobro stimulisani zbog sankcija, kao i kursa dolara. U to me uverava primer kozmetike – ruska nije toliko poskupela kao strana tako da je veoma popularna. Dobila je priliku da se nadmeće sa evropskim i američkim brendovima. Smatram da je to dobro za rusko tržište u celini – da bude manje zavisno od dolara i evra i koncentriše se na domaće resurse kojih imamo u izobilju – mislim na sirovine i ljudski potencijal”.

Dmitrij Klimanov kaže da se ekonomski problemi produbljuju.

“Postojala je lista osiguravajućih kompanija, ali nakog mesec dana jedna je zatvorena. Ako se udubite u poslovanje svake od njih, videćete da 15 od ukupno 22 ima ozbiljene probleme i potrebna im je dokapitalizacija. Dakle, firme se zatvaraju. Neke istrajavaju do kraja. Mnoge moje kolege, koje rade samostalno, zapošljavaju se u osiguravajućim kompanijama jer žele stabilnost”.

Svjat Kozlov smatra da vlasti i mediji nastoje da prikažu stanje lepšim nego što jeste i da najveću cenu plaćaju sitni preduzetnici.

Jedino oligarsi mogu da opstanu, pre svega zbog krađe našeg gasa i nafte. Dovoljno je da se odvezete 100 kilometara od Moskve i odmah ćete uočiti da je ovo siromašna zemlja.

Kako možemo da kažemo da je najteži deo krize prošao kada je u poslednjih nekoliko godina mali biznis totalno uništen? Prošle godine je zatvoreno između 100.000 i 200.000 malih preduzeća. Jedino oligarsi mogu da opstanu, pre svega zbog krađe našeg gasa i nafte. Dovoljno je da se odvezete 100 kilometara od Moskve i odmah ćete uočiti da je ovo siromašna zemlja. Ova kriza će trajati veoma dugo.”

Vladimir Skiba pak ističe da su građani Rusije pregurali najgore i da se cene stabilizuju.

“Nadam se će se poboljšati životni standard svakog građanina i da neće morati da prebrojavaju kopejke već će biti u stanju da kupe ono što žele. Nemaju svi penzioneri mogućnost da nešto rade kako bi dopunili penziju. Ne strahujem ni od čega posebno. Siguran sam da će se sve normalizovati.”

Jekaterina Kondratjeva ne misli da je kriza dostigla vrhunac.

“Ne strahujem ni oko čega u 2016-oj. Možda se nešto desi u državi, ali ne brinem previše zbog sebe. Nadam se da će se stanje poboljšati, da će se kriza okončati za godinu ili dve i da će sve biti kao i ranije, ili čak bolje. Ja sam generalno optimista.”

Dmitrij Klimanov se nada da će opstati u poslu.

Kradu se automobili, svetla, retrovizori. Pretpostavljam da je najveća bojazan da vas neko ne udari u glavu samo da bi vam oteo mobilni telefon.

"Moji prijatelji se plaše da će se njihove kompanije zatvoriti ili im smanjiti platu. Ja se pribojavam neizvesne budućnosti. Sve više se strahuje od rasta kriminala: kradu se automobili, svetla, retrovizori. Pretpostavljam da je najveća bojazan da vas neko ne udari u glavu samo da bi vam oteo mobilni telefon.”

Tatjana Zaugolnova kaže da joj je najvažnija stabilnost.

“Naravno, nadam se da će naredna godina biti lakša nego ova i da će se sve stabilizovati. U najmanju ruku volela bih stabilnost. Skok dolara i evra itekako utiče na cene. Veoma je teško predvideti koliko ću potrošiti sledećeg meseca. Čega se pribojavam? Najviše se plašim da ću morati da zatvorim moj salon. Situacija je trenutno veoma teška. Zaista se nadam da će moja strategija snižavanja troškova dati rezultate i da neću morati da okončam biznis.”

Svjat Kozlov se nada da će zapadne zemlje ukinuti sankcije.

“Bojim se još jednog rata. Rusija se bori u Ukrajini, u Siriji. Objavila je rat 'Islamskoj državi' – mi njima a ne oni nama. Stoga se plašim da će rat stići i na našu teritoriju.”

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG