Dostupni linkovi

logo-print

EU: Pregovori sa Srbijom planirani za 21. januar, zabrinutost za BiH


Ministri spoljnih poslova nekih od zemalja EU, 16. decembar 2013.

Ministri spoljnih poslova nekih od zemalja EU, 16. decembar 2013.

Pregovori o članstvu Evropske unije i Srbije će početi u januaru, a tačan datum će biti naknadno utvrđen, što može učiniti i budući predsedavajući EU Grčka, zaključak je zasedanja šefova diplomatija EU u Briselu.

Novinarima se u Briselu obratio komesar za proširenje Štefan File još jednom čestitajući napredak učinjen u dijalogu Kosova i Srbije.

“Sada se ubrzano pripremamo za prvu međuvladinu konferenciju koja je planirana za 21. januar. Takođe ćemo nastaviti pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Kosova. Uveren sam da ove pregovore možemo zaključiti na proleće”.

Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je da je ovo istorijski događaj za Srbiju, a izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin da je to snažno ohrabrenje.

Najbolje vesti ipak stižu za Crnu Goru.

“Pozdravljam uspešan početak otvaranja pregovora o pravosuđu i domaćih prilika. Pitanja pravosuđa i osnovnih prava. Te pregovore bi trebalo da otvorimo u sredu na konferenciji o pristupanju. To je poziv na poslednje i duboke političke promene”, rekao je File.

Biće to promene, slažu se sagovornici RSE, posle kojih Crna Gora više neće biti ista. Detalje donosi Dimitrije Jovićević u prilogu Otvaranjem ključnih poglavlja sa EU Crna Gora ubrzava reforme.

Govoreći o tonovima koji su preovladavali na sastanku šefova diplomatija hrvatska ministarka Vesna Pusić u Briselu je ukazala na poražavajući utisak koji je stekla o pitanju Bosne i Hercegovine:

"Što se BiH tiče, moram reći da me je tu dosta pogodila činjenica da BiH u raspravama gotovo nije ni spominjana. Mislim da je to loše u svakom slučaju. Naravno, kad sam to istakla, nekoliko kolega je reklo da je za tango potrebno dvoje, drugim rečima da je problem sa samom BiH".

Sam komesar Štefan File obratio se direktno BiH liderima:

“Moram iskazati duboku zabrinutost Evropskog saveta zbog zastoja u Bosni i Hercegovini. Lično sam potrošio mnoge sate u diskusiji puno različitih opcija sa političkim liderima te države tražeći izlaz. Prošli smo veoma dug put. Ali politički predstavnici Bosne i Hercegovine moraju takođe preduzeti konačne korake i postići održivo rešenje za primenu presude Sejdić-Finci."

Tema Bosne i Hercegovine, iako nije bila na dnevnom redu, jeste pitanje kojem su se evropski ministri tokom čitavog dana vraćali. Vesna Pusić kaže kako je kolegama predočila da je toj državi potrebno “više a ne manje Evrope”. Suočeni sa tom dilemom i drugi ministri pred sam sastanak ponudile su nove opcije, poput primene kosovsko-srpskog scenarija na BiH prilike.

"Mi smo predložili da se napravi naredno zasedanje Saveta ministara spoljnih poslova u Briselu i da porazgovaramo o izradi akcionog plana. Smatramo da treba neko iz EU biti u takvoj ulozi kakvu ima Ketrin Ešton u dijalogu Priština - Beograd", naveo je ministar spoljnih poslova Slovenije Karl Erjavec. Opširnije u prilogu Gordane Sandić-Hadžihasanović Iz EU za BiH samo kritike, najavljuje se jači pritisak.

Zamenik premijera i šef diplomatije Slovačke Miroslav Lajčak izjavio je pre sastanka da će odluka o BiH biti poruka političkim čelnicima te zemlje „da na takav način ne možemo da idemo dalje“.

„Sve može da se nadoknadi, da se uradi, ali treba da se uozbiljimo. BiH ima potencijal, ima izuzetne ljude i zaslužuje bolju perspektivu. Odgovornost je na političkim liderima i ova odluka koju treba da donesemo danas bi trebalo da služi kao poruka, da na takav način ne možemo da idemo dalje“, kazao je Lajčak.

Za razliku od Albanije koja je uglavnom dobila podršku za otvaranje pregovora, izjavila je Vesna Pusić, potpuno suprotan ton preovladao je kada je o Makedoniji reč. Zagreb se založio za otpočinjanje pregovora sa Skopljem, ali, uzalud.

"Mi smatramo da je time Makedonija u jednom začaranom krugu, međutim, postoji i mišljenje da nije blizu rešenja onih pitanja koja su postavljena na dnevni red, vezano za Makedoniju i situaciju u Makedoniji i da se zbog toga ta odluka ne može doneti".

Štefan File o makedonskom slučaju je rekao:

"Ne mogu da sakrijem određene brige koje se tiču Makedonije. Nadali smo se da će biti obezbeđen dogovor o novom pristupu oko učešća Evropske unije u ovoj zemlji. Savet je odlučio da se na ovo pitanje vrati na osnovu izveštaja Komisije o napretku u kontekstu dijaloga na visokom nivou, ukljčujući i na primenu dogovora od 1. marta i na opipljive korake koji su preduzeti kako bi se promovisali dobri susedski odnosi".

Duboka politička kriza u ovoj zemlji uz nerešeno pitanje imena, onemogućava iskorake. Podeća na to u razgovoru sa Blagojem Kuzmanovskim i profesor na Amerikan univeziteta Stevo Pendarovski:

“To zavisi od našeg ponašanja, isključivo od našeg ponašanja. Da li imate nezavisno sudstvo, preglomaznu nekompetentnu administraciju, nikakvu slobodu izražavanja, nikakav pluralitet medija itd. Znači, nećemo napredovati zato što će sve zavisiti od nas, a politički profil ove vlasti, koja već sedam-osam godina vlada u Makedoniji na svim nivoima - i na lokalnom i na centralnom - poznata je po svojim demokratskim preferencama koje nisu mnogo cenjene u Evropi. Ne očekujem da bi oni sada, u svojoj osmoj godini vladanja, promenili način vladavine, pa da dozvole da se mediji slobodno otvaraju te da imaju kritički ton prema nekim njihovim politikama, da će popustiti sudstvo od ovih stega koje su užasne, itd”, navodi on.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG