Dostupni linkovi

logo-print

Dogovorom do povlačenja tužbi za genocid


Palata mira u Hagu u kojoj je smešten Međunarodni sud pravde

Palata mira u Hagu u kojoj je smešten Međunarodni sud pravde

Stav Beograda je da je međusobno povlačenje tužbi za genocid najbolji način za rešavanja problema. To bi stvorilo osnov za rešavanje bitnih pitanja koji opterećuju odnose Srbije i Hrvatske.

Dve strane poslale su poslednjih dana pozitivne izjave koje ne isključuju mogućnost povlačenja međusobnih tužbi. Pravni timovi Srbije i Hrvatske, kako nezvanično saznajemo, pripremaju razgovore kako bi do kraja godine, kada treba da počne i usmena rasprava mogli da postignu eventualni dogovor o vansudskom poravnanju. Pitanje kvalitetnog dogovora nemoguće je postići bez političke volje, uveren je državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen.

‘’Jeste naravno to pitanje političkog čina, ali čisto ako pričamo o pravosuđu, sudstvu - ako vas je neko tužio pre, taj treba pre da povuče tužbu - mislim da je to najnormalnije. Naravno, to može da se uradi istovremeno, znači samo je pitanje kvalitetnog dogovora’’, kaže Homen.

Vojin Dimitrijević

Vojin Dimitrijević

Profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević je uveren da je najboje rešenje da obe strane postignu sporazum o istovremenom povlačenju tužbi za genocid, jer su vrlo male šanse da presuda Međunarodnog suda bude po volji bilo kojoj od strana, kaže Dimitrijević.

‘’Jer da bi se utvrdio genocid, Međunarodni sud koji nije kivični sud koji ispituje na terenu, on se oslanja na neke presude. Ni jedne presude za genocid u Hrvatskoj nije bilo, niko nije čak ni optužen pred Haškim tribunalom, tako da, nadati se nekom uspehu ne vredi. Međutim, za laike i za mnoge političare, mnoge agitatore genocid je čarobna reč, a čarobna reč je zato što je to jedino krivično delo za koje možete optužiti državu. Krivična dela vrše pojedinci", ističe Dimitrijević.

Okolnosti su danas drugačije u odnosu na vreme kada je Hrvatska prva, pre više od decenije podnela tužbu za genocid protiv tadašnje SRJ. U međusobnim odnosima Srbije i Hrvatske i danas ima mnogo toga nerešenog. Šta bi mogao biti osnov koji bi rezultirao međusobnim povlačenjem tužbi za genocid koje su Hrvatska i Srbija podnele, odgovara sociološkinja Janja Beč Nojman.

"Ako je cilj povlačenja tužbi, ne poništavanje toga što se desilo, ne zaustavljanje formalne pravde na bilo kom nivou, nego ako je cilj prevencija, da se to ne ponovi i ako je drugi, jednako važan cilj ili možda još važniji, da se prizna bol ljudi koji su to doživeli, da se smanji želja za osvetom, da se smanji mržnja i da se možda ponovo gradi poverenje, i ako je to u sinhronicitetu između ta dva procesa, ti procesi koji idu od dole na gore, to su procesi pre svega rada sa najranjivijim grupacijama koje su uglavnom zapostavljene", kaže ona.

U delu javnosti postoji mišljenje i snažan otpor da Srbija nikako ne bi trebalo da da povuče kontratužbu za genocid protiv Hrvatske. U političkom smislu prevazilaženju međusobnih tužbi svakako će se isprečiti i pitanje ko će prvi povući tužbu.

Sonja Biserko

Sonja Biserko

"Moje mišljenje jeste da pre toga treba postići, da ne bi bilo nikakve podvale zato što ne postoji poverenje, treba postići dogovor o drugim stvarima, ali i o načinu kako će se rešavati druge stvari, pa tako reći u istom trenutku zajedničkom izjavom povući obe tužbe i pri tom se mogu reći ove lepe stvari o pomirenju u regionu, boljim odnosima...", kaže Dimitrijević.

Međutim, ukoliko raprave pred Međunarodnim sudom pravde ipak bude, to može biti delotvorno, kaže Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava.

"Nije tragedija i ako se te tužbe budu razmatrale pred Međunarodnim sudom pravde zato što je to jedan od načina da se raščiste stvari oko ’90 tih godina, odnosno da se naizad vidi kako je sve to krenulo i šta se dešavalo. Mislim da je to isto jedan način da se pomogne normalizaciji i razumevanju onoga što se dešavalo ’90 tih godina", naglašava ona.

Izjave visokih hrvatskih i srpskih zvaničnika poslednjih dana prednost daju šansi da se dođe do obostrano prihvatljivog dogovora, koji je zasigurno treba jaku političku volju.

***********
Svi prilozi iz ovosedmičnog programa Pred licem pravde:
BiH: Suđenja za ratne zločine pod političkim pritiscima
Zaštićeni svjedok: Skidanje zapovjedne odgovornosti sa DB Srbije
Logoraši iz Mostara: Puštanje Štele na slobodu sramotno

Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Evropa i
Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR).

Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici.

Program uređuju Dženana Halimović, Marija Arnautović i Dženana Karabegović.

Tekstove svih priloga iz emisije možete naći ovdje.



Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG