Nakon tehničkog dogovora Grčke, Evropske centralne banke (ECB) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) prošle noći o paketu pomoći Atini, preostalo je da se finalizuje još nekoliko detalja i političko podrška u grčkom kao i parlamentima članica evrozone.
Sporazum predviđa da EU i MMF obezbede Grčkoj oko 85 milijardi evra za period od tri godine. Jedan neimenovani zvaničnik koji je prisustvovao pregovorima je kazao i da će grčke banke odmah dobiti 10 milijardi evra za dokapitalizaciju koja će biti okončana do kraja godine.
Portparolka Evropske komisije Anika Brajdhart je izjavila da će predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker u utorak održati telekonferenciju s francuskim predsednikom Fransoaom Olandom i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel kako bi se došlo i do političkog dogovora.
Ključne tačke sporazuma Grčke i kreditora
Ključne tačke sporazuma Grčke i kreditora
-
Postepeno povećanje starosne granice za odlazak u penziju na 67. godina od 2022.
-
Rekapitalizacija banaka i upravljanje nenaplativim zajmovima.
-
Deficit u 2015-oj treba da se smanji na 0,25 odsto, a sledeće godine cilj je da se ostvari suficit od 0,5 procenata, 1,75 u 2017-oj i 3,5 odsto u 2018-oj godini.
-
Transformacija sistema socijalnih davanja u cilju njihovog smanjenja.
-
Deregulacija tržišta gasa do 2018. Deo tog plana je i privatizacija luka u Pireju i Solunu.
-
Strožiji kriterijumu za određivanje statusa farmera.
-
Povećanje poreza na brodove.
Grčka vlada se nada da će dogovor proći u parlamentu uoči novog sastanka minstara eurozone 14. avgusta.
Grčkoj je preko potrebno da se sporazum finalizuje pre 20. avgusta kada stiže na naplatu rata duga Evropske centralne banke od 3 milijarde evra.
Jedan od grčkih zvaničnika je izjavo da je Atina prihvatila rešenje za novi nezavisni privatizacioni fond i nenaplative bankarske kredite. Ova dva pitanja bile su među ključnim tačkama sporenja tokom pregovora kao i deregtulacija tržišta prirodnog gasa oko čega je takođe postignuta saglasnost.
Debata je vođena i oko uspostavljanja fonda u kome bi se prikupilo 50 milijardi evra od privatizacija – od te sume tri četvrtine bi se iskoristilo za dokapitalizaciju banaka i smanjenje duga.
Finski ministar finansija Aleksandar Stub je pozvao na oprez, ističući da je potreban dodatni napor da bi se finalizovao sporazum.
Neizvesnost oko grčkog duga
Uprkos dogovoru ostaju mnoga nerešena pitanja, pre svega kako smanjiti ogromni grčki dug koji će u naredne dve godine dostići skoro 200 odsto bruto društvenog proizvoda.
Stručnjaci upozoravaju da grčka ekonomija nikada neće stati na čvrste noge, a njena budućnost u evrozoni osigurana, ako se ne otpiše deo duga.
U slučaju pak smanjenja tereta duga, to će dati krila populističkim partijama u evrozoni, jer će moći da uvere svoje birače da ne treba da se plaše od smene na izborima dosadašnjih vladajućih partija levo i desno od centra, naglašavajući važnost nacionalnih, suverenih prava i ekonomskog samoopredeljenja, ocenjuje “Bi-Bi-Si” (BBC).
Na taj način evropolitika i evroekonomija idu u oprečnim smerovima, zbog čega na ovaj sporazum ne treba gledati kao trajni kraj nevolja Grčke.
Grčki premijer Aleksis Cipras, koji se suočava sa nezadovoljstvom dela svoje partije zbog prihvatanja oštrih mera štednje, i ovoga puta će morati da se osloni na podršku opozicionih partija – pre svega nekadašnjih vladajućeg socijalističkog PASOK-a i konzervativaca.
Očekuje se da će Cipras nakon ratifikacije sporazuma pokušati da ojača svoju poziciju i na sledećem partijskom kongresu suzi manevarski prostor pobunjenika, nakon čega bi mogao i da raspiše vanredne izbore.
Cipras će verovatno nastojati da odgovori na kritike da je prihvatio mere štednje koje je prvobitno kritikvao, predočavanjem argumenta da je Grčkoj dopušten deficit od 0,25 odsto. Međutim, taj deficit je jednostavno refleksija ekonomskih nedaća zemlje u poslednjih nekoliko meseci, odnosno da se recesija vraća zbog zatvaranja banaka u junu.
Zbog toga je preduslov za održiv oporavak Grčke oporavak banaka i ukidanje restrikcija na podizanje gotovine i pozajmice. No, to će podrazumevati i višemesečne tegobne pregovore o rekapitalizaciji banaka – što će verovatno iziskivati 25 milijardi evra pomoći poreskih obveznika iz evrozone – kako bi se uverili grčki građani da mogu da svoju ušteđevinu, koju sada čuvaju u slamaricama, vrate u banke.
Nakon vesti o dogovoru Atine i međunarodnih kreditora, vrednost akcija na grčkoj berzi je skočila za šest procenata dok su kamate na državne obveznice pale za četiri odsto.
Naravno, u evrozoni će i dalje ostati sumnja da li levičarska partija koja je pobedila na programu ukidanja drastičnih mera štednje može da primeni veoma restriktivne mere koje traže međunarodni poverioci.
Najveće podozrenje je u Nemačkoj koja je dala ključni doprinos u dva prethodna paketa pomoći Grčkoj od 2010.
Nemačke vlasti ocenile su u ponedeljak da je neophodan sveobuhvatan dogovor Grčke i njenih kreditora o trećem paketu finansijske pomoći.
"Poželjno je da se što pre postigne sporazum, ali ne treba zaboraviti da plan pomoći obuhvata period od tri godine zbog čega bi dogovor trebalo da bude čvrst i na dugoročnim osnovama", izjavio je portparol nemačke vlade Štefen Zajbert.
Prema njegovim rečima, sveobuhvatnost dogovora je važnija od brzine njegovog postizanja.
Portparol nemačkog Ministarstva finansija Jirg Vajsgerber je rekao da Nemačka želi dogovor koji sadrži "budžetski i finansijski plan, verodostojnu strategiju privatizacije i održivu reformu penzija".
