Dostupni linkovi

logo-print

Dodik u Beogradu otvoreno poručio da će RS opstruisati Incka


Milorad Dodik na skupu u Beogradu

Milorad Dodik na skupu u Beogradu

Sve što je međunarodni predstavnik radio na jačanju Bosne i Hercegovine, Republika Srpska će „razvaljivati“. Tu reč je upotrebio predsednik tog bosanskohercegovačkog entiteta Milorad Dodik, osvrćući se na ocenu iz izveštaja koji je Valentin Incko podneo generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Ban Ki Muna, a u kome naglašava stalno prisustvo osporavanja suvereniteta Bosne i Hercegovine od političara iz Republike Srpske. U još jednom od obraćanja u Beogradu, ovog puta nekim od eksperata za međunarodne odnose i privredu, Dodik je sa prepoznatljivim žarom pozvao Srbiju da podržava odluke vlasti Republike Srpske. Niko mu nije protivurečio posle njegovog pedesetominutnog izlaganja usledio, aplauz.

Aplauz od učesnika rasprave nazvane „Republika Srbija i Republika Srpska – stari i novi politički izazovi“, a nakon Dodikovog izlaganja teško da se može shvatiti drugačije nego upravo kao podrška njegovom neprihvatanju države Bosne i Hercegovine:

Ja ne verujem u Bosnu i Hercegovinu ne zato što imam neki patološki ugrađeni gen protiv, nego zato što praksa koju preživljavam već dvadeset i više godina mi pokazuje da ne vidim mogućnost da Bosna i Hercegovina živi“.

I ne samo to, bez i zrna samokritičnosti, Dodik ne uočava sopstveni doprinos nefunkcionalnosti Bosne i Hercegovine. On se dalje protivi i samoj upotrebi terminologije koja rezultatu Dejtonskog sporazuma, odnosno četvorogodišnjeg rata koji mu je prethodio, daje elemente državnosti:

Odjednom se u dnevnoj političkoj terminologiji pojavila ’država Bosna i Hercegovina’. I polako svi mediji to počeli da preuzmaju, pa polako počeli i političari iz Republike Srpske, a da ne pričam o okolini. Bosna i Hercegovina je zajednica država, svidelo se to nekome ili ne. Republika Srpska ima veća ovlašćenja i veći državni karakter nego Bosna i Hercegovina“.

Navodi Dodik uz konstatuciju da su Republika Srpska i Federacija BiH stvarni nosioci državnosti, a potom Republika Srpska i više od drugog entiteta, pošto su u Federaciji nadležnosti između kanotona podeljene:

Tako ispada da je Republika Srpska najjača na tom prostoru što nesumnjivo i jeste“.

I za takvu poziciju, u krugu uglavnom istomišljenika ili analitičara sličnog stava, nije se mogao dobiti ništa drugo nego – aplauz.

Sve na skupu priređenom od strane Instituta za međunarodnu politiku i privredu, a povodom dvadesetprve godišnjice od osnivanja Republike Srpske, što se dogodilo, u dobro poznatim, ratnim okolnostima.

Više od dve decenije kasnije direktor Instituta Duško Dimitrijević kao prioritet odnosa Srbije i Republike Srpske, onome čemu je i posvećen skup, navodi: „Pitanja produbljivanja postojećih specijalnih veza između Srbije i Republike Srpske“.

Odnosi Banjaluke i Beograda, to je ono što očigledno tišti i samog Milorada Dodika. Ti odnosi moraju biti kompatibilni, traži on. Posebno insistira na tome da Srbija aktivira svoja prava, koja joj kao garantu Dejtonskog sporazuma, stoje na raspolaganju u okviru Saveta za sprovođenje mira u Bosni i Hercegovini: „Republika Srpska apsolutno ne smatra svojim pravom da se meša u politička pitanja ovde u Srbiji. Odluke državnih organa Srbije, svidele se nama ili ne, moraju i jesu uvek prihvaćene“.

I mada po njegovim rečima to znači i poštovanje odluka o Kosovu, nešto kasnije Dodik obećava: „I ako ikada Srbija prizna Kosovo, teško ćemo ga mi priznati“.

Dodik na skupu u Beogradu, maj 2013.

Dodik na skupu u Beogradu, maj 2013.

No, vratimo se viđenju perspektive odnosa Republike Srpske i Srbije, ozvaničenih i u mogućnosti specijalnih veza garantovanih slovom Dejtonskog sporazuma: „Republika Srpska od Srbije očekuje da je podrži u njenom političkom konceptu. Svidelo se to Srbiji ili ne. Očekuje se da u regionalnom smislu Srbija podrži stavove Republike Srpske i ništa više. Ako to bez oklevanja čini Turska, i više od toga ona učestvuje u kreiranju tih stavova, onda u najmanju ruku očekujemo jednu stvar, a to je da jedna od tema evropskih integracija Srbije bude Republika Srpska“.

Dvostruki izbor

Kako Turska podržava bošnjačku stranu u BiH, tako bi bilo logično i da Srbija podržava Republiku Srpsku, prokomentarisao je Dodikov nastup orjentolog, nekadašnji ambasador u Turskoj, Darako Tanasković. Pitali smo ga, da li bi jedino bilo logično da sve strane podržavaju opstanak Bosne i Hercegovane kao međunarodno priznate države i članice Ujednijnih nacija:

Je li to retoričko pitanje ili me ozbiljno pitate? Ja ga shvatam kao retoričko pitanje. Smatram da se Bosna i Hercegovina može održati jedino ukoliko se njoj pristupi pošteno, i uz uvažavanje interesa svih triju konstitutivnih naroda i dvaju entiteta. To znači zalagati se za onaj stepen zajedništva na nivou Bosne i Hercegovine koji je održiv, a ne zalagati se za nešto što nije u interesu Bosne i Hercegovine jer ona ne može opstati ukoliko se forsira bilo koja od ekstremnih opcija. Ili nekakva eventualno secesionistička opcija bilo kog entiteta, ili pak insistriranje na toj nasilnoj centralizaciji Bosne i Hercegovine“.

U kom pravcu će aktuelna vlast u Srbiji podsticati smer Dodikovog političkog delovanja, i da li će prema njemu biti rezervisanija od prethodne Borisa Tadića koja ga je uglavnom po ramenu tapšala? Jasno je da je pred njom dvostruki izbor. S jedne strane, može slediti glasove koji dopiru iz Srpske pravoslavne crkve, a koja sve dublje tone u otvorenog protivnika državne vlasti (kuliminacija je do sada dosegnuta služenjem opela za upokojenje Vlade i Skupštine, što je u sred Beograda učinio mitropolit Amfilohije).

Ovde “braći iz Republike Srpske”, kako se izrazio episkop hvostanski Atanasije, čestita na “mudroj i herojskog borbi za opstanak srpskog naroda, na području Republike Srpske i onim područjima u Bosni i Hercegovini koja nisu obuhvaćena Republikom Srpskom”.

Kao ključ uspeha u toj borbi za opstanak, navodi dalje episkop, zavisi od istrajnosti u nošenju krsta. “To nije stvar izbora, krst se nositi mora ako se želi opstati”, podvlači episkop Atanasije, te u duhu propovedi o večnom srpskom mučeništvu zaključuje: “Borba je neizbežna. Ali nemojmo malaksati, nemojmo se uplašiti. Podsetimo se da su naši stari bili istrajni u nošenju krsta, nisu malaksavali pred množinom neprijatelja. Nisu malaksavali ni zbog dužine trajanja borbe”.

To je, dakle, jedan koncept koji se nameće vlasti u Srbiji, dok je drugi (u ovom trenutku izgleda verovatniji) distanciranje od neprekidnih poziva na srpstvo što je zemlju, ne tako davno, odvele u propast. Otpor takvoj politici nije slab, a jedan od poteza koji je analitičare bliske Dodikovoj opciji posebno iritirao bila je sada čuvena izjava predsednika Tomislava Nikolića, a vezano za genocid u Srebrenici. Ona u kojoj navodi da zbog tog zločina kleči

U ovome istoričar i predsednik organizacije Napredni klub Čedomir Antić vidi upravo znak slabosti, aktuelne vlasti:

Ta izjava o Bosancima, ta potpuno besmislena priča o klečanju negde, ta tvrdnja da je u Crnoj Gori se navodno Tadić mešao u tamošnju politiku a sada on kao neće i tako dalje. Sve to govori o bedi u kojoj se u ovom trenutku našla Srbija i u kojoj se našla sadašnja vlast. Ona je prosto idealna da po svemu popusti”.

U ocenama aktuelne vlasti u Srbiji Dodik još nije otišao ovako daleko, ali je izvesno da njegovo stalno preispitivanje održivosti BiH može biti opasna provokacija za ovdašnje vladajuće snage. To i sam primećuje: „Neko će reći da evo Dodik nekog izaziva. Ne, ja mislim da je ovo jasan stav“.

Baš kao i onaj koji je izneo povodom izveštaja Valentina Incka, sa kojim smo i počeli ovu priču: „Čim on ode sve što je uradio na jačanju Bosne i Hercegovine mi ćemo razvaljivati. To je definitivno jasno“.

Ali, kakav bi bio odgovor najviših srpskih zvaničnika, na ovom mestu nije bilo moguće čuti. Naime, predsednik Republike Srpske bio je prisutan na skupu u Beogradu kao visoko rangirani gost iz susedstva, a da niko od visokih državnih funkcionera Srbije nije bio na istom mestu. Stav Vlade Srbije izneo je tek saradnik ministra prosvete Jovan Bozić. Pozivajući na ideje o „duhovnom ujedinjenu Srba“, on je podvukao kako je tako nešto neophodno zbog okolnosti koje je ovako opisao:

Srpski narod danas živi u dve male države, u susednim državama, u rasejanju i u izbegličkim kampovima. Republika Srbija već više od dve decenije nije zaokružena kao celina jer je u toku još jedan od niza dezintegracionih procesa, oduzimanje njenog primarnog duhovnog i teritorijalnog dela – Kosova i Metohije. A u vezi Republike Srpske sve su izrazitije tendencije i pritisci koji narušavaju njenu stabilnost, kojima se zagovara ukidanje Dejtonskog sporazuma i njeno utapanje u bosansku ili preciznije u bošnjačku federaciju”.

To je stav koji bi verovatno i sam Dodik potpisao. S obzirom da potezi aktuelne vlasti ipak nisu obojeni notama koje toliko podsećaju na tragičnu prošlost, sve češće se čini da reči i dela, ne moraju biti ujednačeni.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG