Žaneta Trajkoska je direktorica Visoke škole novinarstva i odnosa s javnošću. Radila je kako novinarka, bila je deo nekoliko nevladinih organizacija i međunarodnih projekata. Trajkoska je NGO aktivistkinja, radi i kako PR trener i konsultatkinja, a u Školi predaje Strateške komunikacija i planiranje. Doktorirala je u oblasti političkih nauka na temu političke komunikacije, propagande i medijske manipilacije.
Subota, 12. mart
Nisam pisala dnevnik još od osnovne škole i biće ovo jedno interesantno iskustvo… Okej, ni tad nisam pisala o političkoj situaciji u mojoj zemlji, već za neke malo lepše stvari i ne toliko sumorne.
Makedonija je već godinama "stuck in a moment", ali poslednu godinu kao da smo svi zamrznuti u jednom grču šta će se desiti sledeće i koliko dole može još da ide država… Šta ćemo još čuti u takozvanim bombama opozicija, da li ćemo imati izbore, kako i kada će ovo ludilo da prestane? Da li Makedonija može da ima odgovorne političare i ljudi koje imaju lični integritet? Mislim da znam i odgovor… čekaćemo još dugo…
Iako je subota dan kada treba da mislimo na lepe stvari, navikli smo se da je politika i kriza deo života, pa smo tako danas raspravljali da li je intervju predsednika Ivanova za nemački Bild bio suviše strog i nepolitički, da li je dat za unutrašnje potrebe ili, možda, treba seriozno da razmotrimo njegovu tvrdnju da Makedonija nije dobila ni cent od EU za bezbednosne snage koje već mesecima na makedonsko-grčkoj granici brane EU od EU… Na kraju nije ni bitno ko i da li je neko dao pare – bitno je šta ćemo mi kao tranzitna zemlja i šta će EU kao finalna destinacija da uradimo za hiljade ljudi koji beže od rata ili siromaštva i koji su zarobljeni na Idomeniju.
Oni nemaju gde da idu, žive već nedeljama u blatu i u nečovečnim uslovima, a evropske države trguju sa Turskom, dok Makedonija ispunjava želje Unije. Pitam se – ko će da snosi odgovornost za ove ljude koje niko ne želi da pogleda u oči, za sve te izgubljene žvote, za ubijenu nadu i uništeno detinstvo?!
Nedelja, 13. mart
Borba oko slobode medija je "never-ending story", ali ono što se dešava u Makedoniji je, valjda, spremno da se naučno istraži i da se pišu udžbenici za to kako su političke partije kupile, kidnapovale i korumpirale najveći deo medijskog prostora. Oni su postali redakcije koji rade 24/7 i koje produciraju vesti više nego pravi mediji…
Ljudi žive u medijskoj realnosti gde im se kaže i sugerira da žive super, da imaju posao i pare, gde da se zadužuju i ne misle oko toga, a nemaju pare da sastave dva meseca.
Možemo da dokažemo u "case study Makedonija" da propaganda i te kako funkcionira, te da, iako su internet i društvene mreže moćni, ipak je televizija ta koja formira javno mnenje. Zato je interesantno da se analizira kako najveće TV stanice imaju iste vesti, isti redosled, iste citate, ist cilj, iste glorifikacije svojih političkih lidera. Tužno, ali istovremeno i strašno.
Ankara – još jedan teroristički napad i još jednom shvatiš kako se ljudi naviknu da se grozne slike i stvari dešavaju negde drugde… Strašni prizori i nedovoljna reakcija drugih koji misle da su sigurni u svojim zemljama – e to je strašno i deprimira me.
Ponedeljak, 14. mart
"You were Charlie, You were Paris, will you be Ankara?" – skreni FB post Jamesa Taylora otišao je viralno u svet… a i kod nas. Pitao je ovaj čovek iskreno da li ćete biti i Ankara, da li se možete poistovetiti sa tim da su ovi ljudi u Ankari isti kao mi?! Moćno pitanje i ponovo ista priča… mediji su preuzeli ovaj post, ali nisam baš sigurna da su svetski lideri reagovali slično kao u slučaju kad se teroristički napad desio na tlu Evrope ili ono što mi zovemo Zapad…
Dan je obeležio "March of hope". Izbeglice i ekonomski migranti, nešto više od hiljadu ljudi, prešli su ilegalno granicu između Grčke i Makedonije, napustili Idomeni u nadi da će da se otvore granice Evrope. Troje ljudi je izgubilo život. Videli smo golgotu na granici, ali i moć Tvitera i način na koji su se širile informacije.
Kasnije te večeri smo saznali da je deo njih imao i prezicne upute gde i kako da pređu granicu sa uredno fotokopiranim dokumentima. Na žalost, makedonska policija ih je već sledećeg dana vratila u Grčku, zato što nisu imali šanse otići ni do Srbije.
Utorak, 15. mart
Danas je "D dan". Specijalno javno tužilaštvo daje izveštaj o svom radu za proteklih šest meseci. To je tračak nade za mnoge građane ove zemje, da se otkrije, sudi i presudi za kriminal koji se desio prošlih godina, a za koji smo svi mi čuli iz opozicionih bombi. Izveštaj je predat… Sad čekamo sledeći korak.
Provladini mediji od samog početka napadaju Specijalno tužilaštvo i tvrde daje to organizirana hajka koja je prljava i neprofesionalna. Ali, baš i ne možemo da pričamo o etici u novinarstvu u Makedoniji, već godinama. Kada su mediji bič u partijskoj ruci onda je sve jasno i možeš samo da očekuješ da pljuju, klevetaju, spinuju i demonizuju. Biće tako još... na žalost.
Institut za komunikacijske studije u kojem radim, danas je promovirao novinarski priručnik o javnom interesu. Fino je sve prošlo, mediji su došli, uradili smo finu publikaciju – sad još da bude pročitan od onih novih generacija koje mešaju PR i novinarstvo i slušaju urednike bez da pitaju zašto.
Ipak, ovaj dan je obeležio protest građanske platforme AJDE protiv Ustavnog suda koji treba već sutra da odluči da li predsjednik države može da pomiluje izborne kriminalce i pedofile… Predstavka Ustavnom sudu je data prije nekoliko meseci od nekog nepoznatog i mladog advokata, ali javnost zna da je to u dogovoru sa vladajaćom koalicijom čiji ministri su u centru interesa Specijalnog javnog tužilaštva i specijalne tužiteljice Katice Janeve.
I dok je skup građanske platforme AJDE bio organizovan i ranije bio uredno prijavljen policiji, kao i mnogo puta prije, odjednom se javljaju "zabrinuti" građani koji bi da brane Ustavni sud, pa preko noći stotine i stotine ljudi se organiziraju u kontra protest, te okupiraju mesto gde je već bio zakazan građanski protest.
Nije bilo lepo videti ljude koji su bili naterani da se popnu u autobuse pod pritiskom da dođu u Skopje iz malih gradova da brane Ustavni sud. Većina njih nije ni znala zašto su ispred platoa Ustavnog suda… ali su došli, da ne izgube posao, da zaposle svoje dete u javnu administraciju… došli su zato što su bili prisiljeni i uplašeni.
Sa druge strane, bile su one poznate face iz skopskih ulica. To je ta sila koja je građanska, koja se zalaže za slobodno novinarstvo, za medije, za čist vazduh, protiv policijske brutalnosti, za studente, loše reforme obrazovanja… Ti ljudi vrede i daju nadu da, ipak, može nešto da bude od ove Makedonije.
Grad je blokiran, kordon specijalaca deli ove dve grupe… Tužno da se vidi dokle može da ide političko-partijski um… dokle može da ide jedno ludilo… ali, iskreno se nadam da sam u pravu kad mislim da je kraj tu, da se vidi.
Ako nešto neću moći da oprostim ovoj koalicionoj vladi to je da su uterali strah ljudima u kosti, da su napravili od svojih građana podanike, poslušne sluge koji ne smeju da imaju svoje mišljenje.
Ako nešto neću moći da oprostim ovoj koalicionoj vladi to je da su uterali strah ljudima u kosti, da su napravili od svojih građana podanike, poslušne sluge koji ne smeju da imaju svoje mišljenje i svi do jedan moraju da misle kao što misli vrh partije. Kao da smo drogirani od medijske propagande i lažnih vesti.
Sreda, 16. mart
Ustavni sud nas nije iznenadio. Poništio je zakon koji je zabranjivao da se pomiliju pedofili i izborni kriminalci… Bitka još nije završena, ali svi znamo kako će da završi. Kao što svi znamo da niko neće da pomiluje pedofile… ali da može da stavi potpis na pomilovanje političkih funkcionera ako budu osuđeni za izborni falsifikat. One Ustavne sudije koje su glasale za ovakav ishod imaju mesto u makedonskoj istoriji – ali u onom tamnom delu.
Četvrtak, 17. mart
Procurila je infomacija da je fiktivno više od 190.000 glasača na izbornim spiskovima… Kasnije taj dan smo pročitali dokument koji je eksluzivno prenet od nekih medija kao službeni dokument Državne izborne komisije da su više od 495.258 imena/glasača sporna i da trebaju dopunske provere. Ovo je deo izveštaja usporednik provera iz jedanaest baza podataka iz Ministarstva unutrašnjih poslova i deset raznih institucija u zemji.
Ovaj izveštaj kaže da ovih 190.000 imena koji se pojavljuju na spisku MUP-a nema u drugim bazama podataka. To je današnja zabava nacije – da broji i kalkuliše kako su dobijeni izbori prije dve godine, lokalni, parlamentarni, predsednički… Ako je ova brojka tačna onda su tviteraši u pravu kad pitaju da li je neko uopšte glasao u ovoj zemji ili sve je fikcija i laž?!
Sad je već odluka Ustavnog suda tako "normalna" i, ako se neko pitao zašto su tako glasali, imaju 495.258 odgovora.
Petak, 18. mart
A šta posle ovakve burne nedelje može da donese petak?! Stvarno mi je dosta ove nedelje.
