Dostupni linkovi

logo-print

Nekadašnje veze sa Srbijom kandidata za državnog sekretara SAD


Kandidat za državnog sekretara SAD u administraciji predsednika Donalda Trampa: Rudi Đulijani

Kandidat za državnog sekretara SAD u administraciji predsednika Donalda Trampa: Rudi Đulijani

Bivši gradonačelnik Njujorka Rudi Đulijani, jedan od najozbiljnijih kandidata za državnog sekretara SAD u administraciji izabranog predsednika Donalda Trampa, negirao je da je lobirao za bilo čije interese, strane ili neke druge, ali je naglasio da prijatelje ima širom sveta.

Asošijeted Pres (AP) i Rojters pišu da Đulijanijev rad u inostranstvu komplikuje njegovu kandidaturu za tu visku poziciju.

Agencije navode da je on savetovao strane političare i radio za firme, koje se bave lobiranjem i bezbednošću, a čiji su klijenti imali "komplikovane odnose" sa američkom vladom. Kao kandidat za državnog sekretara pominje se i Džon Bolton, bivši američki ambasador u UN.

Đulijani je optuživao bivšu državnu sekretarku Hilari Klinton zbog veza sa stranim vladama i korporacijama. Međutim, kritičari ističu da on može biti izložen istim optužbama zbog aranžmana iz prošlosti.

Kao primer se navodi njegov put u Beograd 2012. godine gde se tokom predizborne kampanje sreo sa Aleksandrom Vučićem, generalnim sekretarom tada opozicione Srpske napredne stranke (SNS) koja je ranije bila bliski saveznik ozloglašenog srpskog lidera Slobodana Miloševića, podseća Rojters.

Rudi Đulijani u Beogradu, tokom konferencije sa Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem

Rudi Đulijani u Beogradu, tokom konferencije sa Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem


"Ovo je nečuveno", napisala je Klinton u mejlu u aprilu 2012. nakon što joj je njena tadašnja šefica osoblja Šeril Mils prosledila kopiju teksta AP o sastanku Đulijanija sa funkcionerima SNS. Američka ambasada u Beogradu je tada saopštila da zvanični Vašington ne podržava nijednu opciju.

Svetski mediji podsećaju da je SNS pobedila na ovim izborima.

Napominje se doduše da Đulijani nije registrovan kao lobista u američkoj vladi.

Ipak, ukazuje se da je on u inostranstvu delovao kao konsultant za bezbednost i povremeni politički savetnik iako su njegove akcije ponekad nastojale da utiču na američku politiku.

Đulijani je, pak, u nedavnom intervjuu Njujork Tajmsu kazao da ima prijatelje širom sveta i da to nije ništa novo za njega.

"Ovo nije nova stvar za mene. Kada postanete gradonačelnik, postanete zainteresovani za stranu politiku. Kada sam otišao, moj glavni rad bio je usredsređen na pravo i bezbednost širom sveta", rekao je u utorak Đulijani.

Agencije podsećaju da je veći deo ove godine Đulijani radio kao viši savetnik i šef odeljenja za sajber bezbednost i upravljanje kriznim situacijama u lobiranju za međunarodnu pravnu firmu Grinberg Traurig i napominje da su za vreme njegovog angažovanja advokati te firme radili za brojne strane klijente, uključujući turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Redžep Tajip Erdogan

Redžep Tajip Erdogan


Đulijana je plaćala i iranska disidentska levičarska grupa mudžahedini Kalka – koja je osumnjičenja za atentat na najmanje šest Amerikanaca tokom 1970-ih – da uputi peticiju Stejt department u nastojanju da se ukloni sa liste terorističkih organizacija. To je i učinjeno 2012. godine jer, kako su naveli zvaničnici u Vašingtonu, ova grupa nije izvršila nijedan teroristički napad najmanje jednu deceniju.

“Moje veze sa ovom organizacijom su veoma otvorene”, kazao je nedavno Đulijani za Njujork tajms.

Poslovi u Rusiji

Pažnju u Senatu, koji treba da potvrdi imenovanje državnog sekretara, mogu privući i Đulijanijevi poslovi u Rusiji i okruženju.

Njegovi kontakti sa “TriGlobal Strategic Ventures” – konsultantskom firmom koja pomaže zapadnim klijentima da prošire svoje poslove na prostoru bivšeg Sovjetskog saveza – sežu do 2004. godine, kada se Đulijani sreo u Moskvi sa ruskim biznismenima i političarima, navodi se na sajtu ove kompanije.

Njen predsednik Vitalij Prus “blisko je sarađivao” sa “Giuliani Partners”, konsultantskom firmom koju je Đulijani osnovao 2002. nakon što mu je završen mandat kao gradonačelnika Njujorka. Prus i Đulijani su radili na strategiji ruskog monopoliste u razvoju naftovoda “Transnjeft” i drugih kompanija.

Ruska državna kompanija “Transnjeft” je na udaru zapadnih sankcija od 2014. zbog aneksije Krima.

Đulijani je na kratko napustio svoju konsultantsku firmu 2007. kada se kandidovao za predsednika SAD, ali se ubrzo vratio.

Među njima je i beloruska firma za proizvodnju potaša, koju je nekoliko američkih senatora osumnjičilo za izbegavanje sankcija Ministarstva finansija SAD.

Klijenti su, istovremeno, bili partneri iz Kolumbije, navodno, Vlada Katara, meksička agencija za poljoprivredu, libijski trust mozgova, vlade Paname i Istočnog Timora i iračka federalna jedinica Južni Kurdistan, piše AP pozivajući se na izveštaje federalnog agenta podnetim Ministarstvu pravde SAD.

Istovremeno, Rojters navodi da je Đulijani od 2005. Imao i poslovne veze sa jednom teksaškom advokatskom kancelarijom koja je lobirala za “Citgo”, američku filijalu državne naftne kompanije u Venecueli, na čijem čelu je tada bio Ugo Čavez. Međutim, Đulijani nije bio direktno involviran u taj posao jer je smatrao da “Čavez nije prijatelj SAD”.

Đulijani je, navodi AP, od kraja 2005. do početka 2007. godine, napisao više od 100 plaćenih govora, a većinu je navodno naplatio po 100.000 dolara naftnim kompanijama, investicionim bankama i firmama na Volstritu.

Agencija stoga smatra da, ukoliko Đulijani bude nominovan za poziciju državnog sekretara u Trampovoj administraciji, moraće da objasni svoje finansije, kao što je to uradio tokom predsedničke kampanje 2007.

Podseća se da je tokom te kampanje podneo dokumentaciju koja je ukazivala na to da je Đulijani već bio multimilioner sa imovinom vrednom između 18 i 70 miliona dolara.

Đulijani: Kvalifikovan sam za državnog sekretara

Sam Đulijani navodi da ga mnoštvo kontakata u svetu kvalifikuje za ključnu diplomatsku poziciju u SAD.

“Putovao sam u 150 navrata u 80 zemalja iz različitih razloga: govori, konsultacije o bezbednosnim pitanjima. Gde god sam pomagao smanjena je stopa kriminala”, kazao je Đulijani za Foks njuz (Fox News).

Bivši gradonačelnik Njujorka nema spoljnopolitičko iskustvo, ali je prema navodima Trampovih saradnika, trenutno favorit za položaj državnog sekretara. Đulijani je bio lojalni pristalica poslovnog magnata tokom duge predizborne kampanje i često je promovisao njegovu kandidaturu na američkim medijima.

Pojedini ugledni republikanci smatraju da Đulijani može da se uhvati u koštac sa rastućim izazovima kao što su Rusija i Kina, zatim haos na Bliskom istoku, jačanje nacionalizma u većem delu Evrope.

Tako je senator Lindzi Grejem (Lindsey Graham), jedan od učesnika utrke za republikanskog kandidata za predsednika, kazao da je Đulijani “kompententan i sposoban” za državnog sekretara.

“Rudi je međunarodno poznata ličnost. Lični je prijatelj. Neverovatno dobro je radio svoj posao u vreme terorističkih napada 11. septembra. Smatram da ga treba nagraditi.”

Odluka na novoizabranom predsedniku: Babuška sa likom Donalda Trampa

Odluka na novoizabranom predsedniku: Babuška sa likom Donalda Trampa


Međutim, novoizabrani predsednik razmatra i ostale kandidate – među kojima je i Džon Bolton, bivši ambasador Sjedinjenih Država pri Ujedinjenim nacijama za vrijeme Bušovog mandata.

Američki senator Rend Pol, koji je takođe učestvovao ove godine u nadmetanju za republikanskog kandidata za predsednika, oštro je kritikovao mogućnost da se u Trampovoj administraciji nađu ljudi koji oličavaju establišment, protiv koga se narod izjasnio na predsedničkim izborima.

Ako je Tramp toliko puta ponovio da je invazija na Irak bila greška, kako je moguće da za šefa Stejt departmenta (odseka za spoljne poslove SAD) postavi Rudija Đulijanija, koji se sve vreme ponosi invazijom na Irak“, pitao je Pol.

(Izvor: RFE/RL, Reuters, AP)

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG