Smena gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa otvorila je pitanje šta je sledeće, da li su tačne kalkulacije o pretnji hapšenjem sada već bivšeg gradonačelnika, s obzirom da su glavne optužbe na njegov račun bili sumnjivi poslovi u glavnom gradu.
Sa druge strane, deo stručne javnosti i dalje upozorava da se smenjivanjem lokalnih vlasti ugrožava demokratija u Srbiji i da je to antievropska praksa. Oni koji su oborili gradsku vlast kažu da će ubrzo, do kraja nedelje odlučiti šta dalje i najavljuju gradske izbore u roku od šest meseci.
Dan nakon smene gradonačelnika unutar gradskog skupštinskog zdanja i ispred njega nastavlja se obraćanje javnosti. Smenjeni gradonačelnik Dragan Đilas je upozorio da je Srbija krenula putem za koji se ne zna gde se završava i pozvao one"u čijim je rukama mač da ga ne vade iz korica". I zatim pozvao predsednika Skupštine i šefa beogradskih naprednjaka Nebojšu Stefanovića da svoju konefrenciju za novinare održi kako to doliči u zgradi gradskog parlamenta jer su mu vrata otvorena.
Đilasov poziv je čuo Stefanović, za koga mediji javljaju da je kandidat za budućeg gradonačelnika i ovako prokomentarisao
„Ja znam da Đilas više voli dvor od Beograđana, da on od dvora ne može da se odvoji ni kad je razrešen, ali ja više volim Beograđane.“
Nebojša Stefanović
A zatim nastavio pres konferenciju na stepeništu ispred ulaza u Stari dvor koji je sedište gradske vlasti. Na pitanje sledi li hapšenje smenjenog gradonačelnika, on je odgovorio:
„To je besmislena priča. Mi niti hapsimo, niti tužimo, niti sudimo. Srpska napredna stranka se time ne bavi. Samo sumnjamo, jer se zna da je u Beogradu bilo mnogo slučajeva korupcije. A te njegove žalopojke i pokušaj da on ispadne velika žrtva... On, koji se obogatio na vlasti, sada kaže da mu neko preti nekakvim mačem. Niko nikad nije, daleko, bilo, uputio Đilasu pretnje. Nikada. Građani Beograda imaju pravo na istinu i saznaćemo istinu i o dugu Beograda i o tome koliko je njegovo lično bogatstvo, i koliko je plaćen most sa pristupnim saobraćajnicama, i onda će javnost videti ko je bio u pravu.“
Zajedno sa optužbama da gradonačelnik Beograda loše radi svoj posao, da je prekomerno zadužio grad, već duže vreme u medijima se otkrivaju razne afere vezane za Đilasovo ime. Tvrdi se da je podigao most na Adi za pare za koje se moglo izgraditi nekoliko mostova, da je posao sa Bus Plusom, kontrolom naplate karata za gradski prevoz problematičan, da je promašena kupovina takozvanih španskih tramvaja popularnih „španaca“ i slično. Još odzvanjaju nedavne reči potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića„da će biti istraženo i sve o jednom od najbogatijih tajkuna u ovoj zemlji, njegovom visočanstvu Draganu Đilasu.”
Resursi političke utakmice
U danu kada je smenjen beogradski gradonačelnik, inače lider opozicione Demokratske stranke, uhapšeno je nekoliko lica u Novom Sadu zbog sumnji za malverzacije u izdavanju dozvola za gradjevinsko zemljište, među kojima je jedan visoki funkcioner DS. Igrom slučaja, u istom danu je objavljeno da je Đilas prodao svoju firmu Dajrekt media, pa je sociološkinja Vesna Pešić koja je nedavno pozvala političare da se odreknu biznisa ako žele da ostanu u politici, morala da objašnjava da je ta prodaja slučajna koincidencija, a ne brzometni odgovor jednog od prozvanih.
Demokrate već duže vreme tvrde da su meta političkih hapšenja i da je to obezglavljivanje opozicije. Politikolog iz Novog Sada, Jovan Komšić konstatuje:
„Mogu da kažem da je korupcija postala resurs političke utakmice“.
Ali odmah dodaje da je taj problem nasleđen.
„Demokratske vlasti i prethodne demokratske garniture su ostavile mnogo prostora za pretvaranje pravosudnih procedura za političke adute nove vlasti u proteklih godinu dana."
Deo stručne javnosti, međutim, i dalje skreće pažnju na ugrožavanje demokratije preslikavanjem republičke vlasti na sve niže nivoe i u tome vidi najveću opasnost.
Vladajući čelnici, međutim, najavljuju za pola godine izbore. Premijer i šef socijalista Ivica Dačić dan posle smene gradonačelnika je rekao:
"Ja se ne plašim izbora. Zašto da se plašim? Ali postavljam jedno logično pitanje. Zašto bi Beograd bio jedini grad u Srbiji gde smo izvršili promene vlasti, a da se ide na izbore? Onda treba raspisati lokalne izbore u celoj Srbiji. Ne vidim čemu toliko uzbuđenje? Đilas više nema većinu i tačka. Doći će neki drugi koji imaju većinu. Uostalom, vi dobro znate, SPS je prošli put imao dogovor sa tadašnjom Srpskom radikalnom strankom i sa DSS–om o gradskoj vlasti. Vučić je trebalo da bude gradonačelnik. Ja sam mu to obećao! Da bi mi Tadić uslovio da neće biti formirana republička vlada ako Đilas ne bude gradonačelnik. Tada sam ja rekao Tadiću: ne može tako, onda ćemo ići na izbore. Rekli su - ma kakvi izbori, mora Đilas da bude... Pa, kako je tad moglo, a sad ne može! Izvinite, kako ste sejali, tako ćete i da žanjete.“
Ne osporavajući legalitet smene sadašnje beogradske vlasti pa donekle i legitimitet, ipak, politikolog Jovan Komšić skreće pažnju da takva praksa nije saobražena sa evropskim standradima.
„Meni nije jasno kakvi će biti ishodi ove kampanje upodobljavanja i kad je reč o Beogradu i kad je reč o AP Vojvodini. Naprosto, evropska iskustva govore, kada je reč o tri nivoa vlasti, da može biti čak i različito vreme izbora, posebno kad je reč o regionalnom nivou, na polovini mandata centralne vlasti. I ova želja da se drže sve poluge kontrole moći i resursa u rukama jedne koalicije, partije, jednog vođe može biti problematična. I zato mislim da bi bila poslana kakva-takva demokratska poruka, ako bi se išlo što pre na izbore i skratiti taj interregnum.“
