Dostupni linkovi

logo-print

Diskriminacija u institucijama vlasti Srbije


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Među predstavnicima organa javne vlasti, veoma su rašireni diskriminatorni stavovi. Procenat onih koji su spremni da tolerišu diskriminaciju je veliki, a mali onih koji su spremni da je prijave, pokazuju rezultati istraživanja „Odnos predstavnika organa javne vlasti prema diskriminaciji u Srbiji“, koje je predstavila poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić.

Povod je, kaže, bila činjenica da se više od 40 odsto pritužbi za različite oblike diskriminacije koje pristižu u njenu kancelariju, odnose upravo na diskriminaciju koju vrše organi javne vlasti.

„Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da ogroman broj predstavnika organa javne vlasti na svim nivoima, smatra da su diskriminisane grupe u Srbiji same odgovorne za položaj u kome se nalaze. Ono što možda još više treba da brine, jeste da naši predstavnici organa javne vlasti koji su ovde bili ispitanci, zapravo smatraju da odgovornost za suzbijanje diskriminacije u Srbiji, leži na samim građanima. Ovo istraživanje je potvrdilo da su uzroci diskriminatornog postupanja i takvih stavova zapravo predrasude i one su najizraženije u odnosu na osobe homoseksualne orijentacije, pripadnike malih verskih zajednica, osobe koje žive sa HIV-om, u odnosu na Rome i u odnosu na decu sa smetnjama u razvoju“, rekla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić.

Predstavnici javne vlasti, takođe, veoma slabo poznaju zakone o diskriminaciji. Ilustracije radi, svaki peti ispitani nije znao da je diskriminacija u Srbiji zabranjena zakonom. Istovremeno, preko polovine ispitanih kaže da su njihove kolege iznosile diskriminacione stavove ili ispoljavale takvo ponašanje, ali, prema rečima Marka Uljarevića, istraživača Ipsos Stratedžik marketinga, više od trećine kaže da se takve situacije tolerišu.

„Ovo zaista jeste značajan procenat da svaki treći kaže da kada neko priča tako kako priča ili još gore kada neko nešto uradi, kada primete diskriminatorno ponašanje, da se takve stvari tolerišu. Hipotetički, pitali smo ih sve, ne samo one koji su imali takva iskustva, šta bi se desilo kada bi ste imali priliku da budete tu kada se neko od kolega tako odnosi prema stranci i pazite, 29 odsto ne bi prijavilo takav slučaj.“

Poverenica Nevena Petrušić najavljuje da će na osnovu dobijenih rezultata istraživanja i pritužbi koje dobija, organima javne vlasti uputiti preporuke. Na popravljanje prezentovane statistike, predstavnike vlasti u Srbiji pozvala je i Irena Vojackova Solorano, direktorka Programa UN za razvoj u Srbiji. Ona ističe da zajedno sa svešću o diskriminaciji, društvo mora da izgradi i politiku nulte tolerancije prema toj negatvinoj pojavi.

„Diskriminacija predstavlja kršenje ljudskih prava svih građana. To ne bi trebalo da se toleriše i to ne zato što je zabranjeno zakonom, već zato što svi želimo da budemo poštovani i da živimo pristojne živote. Zato koristim priliku da pozovem sve državne organe da, na osnovu zaključaka ovog istraživanja načine proaktivan korak u uvođenju principa nulte tolerancije za diskriminaciju, da načine napor da poprave ove rezultate i da time učine korist za celo društvo.“

Istraživanje je sprovedeno među 1.324 ispitanika, zaposlenih u isntitucijama javne vlasti.
  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG