Dostupni linkovi

logo-print

Diskriminacija prema azilantima, taksisti u pravnom procepu


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Reagujući na preporuku Saveza udruženja taksista Srbije beogradskim taksistima da ne voze azilante jer im policija može prirediti ozbiljne probleme, Koalicija protiv diskriminacije najoštrije je osudila tu preporuku kao diskriminatornu i podsetila da Zakon o zabrani diskriminacije prepoznaje odbijanje pružanja javnih usluga kao oblik diskriminacije.

Koalicija podseća da ovaj diskriminatorni akt udruženja taksista doprinosi širenju ksenofobije i netrpeljivosti prema izuzetno ranjivoj grupaciji azilanata.

U tom kontekstu ukazala je na slučaj rasne segregacije u javnom prevozu u Americi pedesetih godina prošlog veka i izrazila zabrinutost što se više od pola veka kasnije u Srbiji dešava isto.

Koalicija protiv diskriminacije takođe naglašava da preporuka taksistima da ne voze azilante obrazlažući to mogućim problemima sa nadležnim organima jasno ukazuje na nepostojanje sistemskog odgovora države na iregularne migracije, kao i efikasnog sistema zaštite od diskriminacije.

Reagujući na osudu preporuke Saveza udruženja taksista Srbije kao diskriminatorne, čelnik tog udruženja Aleksandar Bijelić za RSE kaže da niko taksistima ne može da zabrani da prihvate vožnju svake mušterije i da je preporuka bila samo upozorenje na rizike koji ih čekaju.

Naime, policija koja u taksi-vozilu zatekne azilante taksisti privremeno oduzima vozilo, a zatim se u sudskom postupku od njega traži da dokaže da nije znao da su mu u kolima bili azilanti.

U tome i jeste apsurd jer taksista nema ovlašćenja da identifikuje klijente, a čak i ako zna da mu je klijet azilant, odbijanjem da ga usluži krši Zakon o zabrani diskriminacije.

“Ja sada pišem Ministarstvu policije i Ministarstvu pravosudja jer smo dovedeni u apsurdnu situaciju. Zbog čega nas policija zaustavlja i privodi? Zbog čega nas sudija kažnjava? Nama azilant udje u vozilo najnormalnije, kao i vi. On je rekao: 'Vozite me do Subotice.' U Subotici me zaustavi policija, ustanovi da su mi u vozilu azilanti, mene privedu, oduzmu mi privremeno vozilo. Posle toga moram da angažujem advokata da bi mi se vratilo vozilo i pri tom da platim 100 000 dinara kaznu. Svakako ću za taj sastanak da prikupim predmete ljudi koji su kažnjeni.”

RSE: Kažnjeni su za koje delo?

Bijelić: Da vi njih prevozite da bi oni nelegalno prešli granicu ili da ste im vi u nelegalnom prelasku granice pomogli. Kolegi kome su vratili vozilo napisali su da je ušao u pogranični prostor sa azilantima. Pazite: on je došao do granice, nije prešao granicu ili pokušao da predje granicu sa njima u gepeku. Moje pitanje je sledeće: po kom osnovu vi to kažnjavate? Pitam vas i ovo: kad taj azilat uredno kupi autobusku kartu do Subotice, da li to znači da ćete i vozača autobusa da privedete i da mu privremeno oduzmete autobus zato što je primio azilante? To je apsurdnost cele ove situacije sada i ja upravo kolegama samo skrećem pažnju dok ne nadjemo rešenje. I to je, u stvari, ta preporuka, ništa drugo. Nema zabrane.

A, sad da vas pitam nešto drugo: dodje mi azilant na taksi stanicu i, da ne bih imao problem, ja ga odbijem. On me zbog toga prijavi inspekciji. Opet odgovaram. Ako ih, pak, primim i odvezem do graničnog prelaza – ponovo odgovaram. Pa, šta da radim?

Upitan zašto se umesto preporuke koja je diskriminatorna prema azilantima nije obratio nadležnim institucijama, Bijelić kaže:

“Molim vas, ja dok dodjem do ministra, jednog i drugog, proći će možda sedam, deset ili petnaest dana. Za to vreme oduzeće mi pedeset, sto ili sto pedeset vozila i nećemo moći da radimo mesec, dva ili tri. Da li mislite da je to rešenje?”

Sašu Gajina iz Centra za unapredjenje pravnih studija, člana Koalicije protiv diskriminacije, zamolili smo za objašnjenje ovog apsurda – ako ne primiš azilante kršiš zakon, ako ih primiš, policija ti oduzima vozilo, a na sudu moraš dokazivati da nisi znao da si primio azilanta.

“U pravu postoji pravilo da je uzrok jedne protivpravne radnje, odnosno, kršenja prava, neposredan a ne neki dalji uzrok koji je doveo do tog prvog neposrednog uzroka. U ovom slučaju, dakle, ne mogu se taksisti osloboditi odgovornosti za akte diskriminacije na taj način što ukazuju ili upućuju na protivpravno ponašanje policije. Oni bi trebalo da se obrate nadležnim institucijama, organima javne vlasti, sa zahtevom da se taj njihov problem reši, ali ne mogu ga rešiti tako što sami čine diskriminaciju. Dakle, oni bi trebalo da traže zaštitu od takvog jednog protivpravnog postupanja koje je usmereno protiv njih, a ne da na protivpravno postupanje koje je usmereno protiv njih odgovaraju tako što oni sami krše zakon”, kaže Gajin.

On podseća da su azilanti veoma osetljiva i ranjiva grupa koja živi u izuzetno teškim uslovima. Reč je o kategoriji lica prema kojima bi trebalo primeniti najviše medjunarodne standarde zaštite. A ukoliko postoje slučajevi kršenja prava taksista treba videti o čemu se radi i na to reagovati, ali ne može se zanemariti činjenica da je reakcija koja je došla od strane taksi – udruženja po svojoj prirodi diskriminatorna, kaže Saša Gajin.

XS
SM
MD
LG