Krvoločni tiranosaurus reks, pterodaktil u niskom letu, naizgled opasni, a zapravo miroljubivi biljojed stegosaurus – samo su neki od dvadesetak replika dinosaurusa koje zatičemo na poljani ispred Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu. Ne, ovo nisu kulise sa snimanja nastavka čuvenog filma “Park iz doba jure”, već eksponati svilajnačkog Dino parka, jedinstvenog u regionu.
Kroz njega nas vodi Biljana Mitrović, viši kustos u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu. Sa njom zastajkujemo kod pojedinih eksponata, ne bismo li čuli više o ovim veličanstvenim bićima koja su poslednji put hodala zemljom pre oko 60 miliona godina.
“Velociraptor je živeo tokom perioda krede, pre 75 miliona godina. Bio je zakleti grabljivac. U Mongoliji je uhvaćen na delu, jer je nađen skelet velociraptora koji upravo ubija svoju žrtvu protoceratopsa", objašnjava naša sagovornica. Već smo kod narednog eksponata, triceraptosa:
Triceraptos, kao što i samo ime kaže, znači ‘glava sa tri roga’. Svojom pojavom i načinom života veoma podseća na današnje nosoroge. Svojim kljunastim i koštanim ralom rio je zemlju u potrazi za korenjem, niskim rastinjem i prvim cvetnicama koje su se pojavile krajem krede. Tri opasna koštana roga duga preko metar služila su za odbranu od predatora, među kojima je tiranosaurus bio jedan od najopasnijih”, navodi Biljana Mitrović.
Dok šetamo ovim vremeplovom, nailazimo na različite primerke praistorijskih životinja: neki su visoki jedva metar i po, drugi, pak, poput diplodokusa, dostižu veličinu višespratnice. Svi eksponati su, prema rečima Biljane Mitrović, predstavljeni u prirodnoj veličini.
“Ovo su”, kaže ona, “verne replike, znači urađene su na osnovu originala. Doduše, nijedan skelet nije pronađen za celu individuu, ali na određenim lokalitetima pronađeni su delovi, pa su napravljene rekonstrukcije, na osnovu čega su urađeni ovi modeli. Među izloženim eksponatima nemamo nijedan primerak sa Balkana, iako postoje naučni dokazi i sada se rade iskopavanja u Mađarskoj. Ovde imamo neke primerke iz Nemačke, to je najbliže, ali sa Balkana – ne.”
Da li zbog vernih replika ili egzotike davnih vremena – tek, posetioci sa kojima smo razgovarali nose pozitivne utiske iz Dino parka:
Eksponati, njih dvadesetak, izrađeni su u radionici “Ramberg” nadomak Hanovera, koja je specijalizovana za pravljenje replika dinosaurusa. Odatle su stigli u Prirodnjački centar u Svilajncu, koji zbog nedostatka finansija još uvek nije otvoren. Nedostaje oko 350 hiljada evra za završetak objekta i opremanje postavki koje će u njemu biti izložene.
FOTOGALERIJA:
Dino park u Beogradu
Direktorka Prirodnjačkog centra u Svilajncu Irena Dubravac kaže u razgovoru sa našim Brankom Vučkovićem da se nada da će Prirodnjački centar biti otvoren na proleće 2015. godine.
„Ova izložba na Kalemegdanu je samo uvod u priču o Prirodnjačkom centru i u priču šta on podrazumeva. Ja se nadam da će sve relevantne institucije pomoći dalji nastavak radova u Prirodnjačkom centru da bi on što pre bio otvoren i za posetioce“, kaže Dubravac.
Tome se, sudeći po onome što smo čuli u Dino parku, nadaju i građani. Iz današnje perspektive, nažalost, donekle bajkovito zvuči izjava jednog posetioca izložbe koji nam je rekao: “Ova kolekcija iz Svilajnca je zaista veliko bogatstvo za Srbiju i nadam se da će postati redovna tura koju će osnovci i srednjoškolci obilaziti na đačkim eksurzijama… U Svilajncu, naravno.”
Dok se to ne dogodi, građani će bliski susret sa dinosaurusima moći da dožive na Kalemegdanu u naredna tri meseca, koliko traje postavka. Izložba ima humanitarni karakter, jer će polovina novca od svake prodate ulaznice biće uplaćena opštini Svilajnac za sanaciju posledica od poplava.
