Dostupni linkovi

logo-print
Vrednost dinara opada iz dana u dan, zbog čega su opet porasle cene hrane i naftnih derivata. U vreme ekonomske krize to je još jedan udar na standard građana koji, u zemlji sa prosečnim platama od 360 evra, sve teže žive.

Dinar je u poslednjih mesec dana oslabio tri odsto, iako je Narodna banka Srbije samo u petak prodala 20 miliona evra da bi sprečila pad nacionalne valute. U prethodnim danima dinar je dnevno slabio za 0.3 odsto, trenutno mu je srednji kurs 114,35 za jedan evro, što je njegova najslabija vrednost od početka 2013. godine.

Beograđani za RSE kažu da nisu iznenađeni padom dinara.


Sa porastom evra porasle su i cene na benzinskim pumpama, u prodavnicama i na pijacama. Benzin, tečni naftni gas i dizel gorivo na privatnim pumpama poskupeli su dinar do dva po litru, povrće i voće na pijačnim tezgama skuplje je za desetak odsto, a problem više imaju korisnici stambenih kredita jer su im povećane mesečne rate.

Goran Papović, iz Nacionalnog udruženja potrošača, smatra da će cene još rasti jer država ni u vremenu ekonomske krize ne vodi računa o pravima građana.

“Ja mogu samo da postavim pitanje, šta je tu novo što dinar slabi i što sve poskupljuje? Još kada je evro vredeo 118 dinara trgovci su povećali cene i ni jednom ih nisu spustili. Evro skače, promet opada, a poskupljenja samo pljušte. Tržište Srbije je monoplizovano, ne postoji konkurencija, nema zakona ponude i potražnje… Nema tržišnog nadzora cena i kvaliteta robe. I tu prosto radi ko šta hoće”, kaže Papović.

Reakcija na mere vlasti

Dok u vlasti tvrde da dinar slabi iz psiholoških razloga jer mediji mnogo govore o novim antikriznim merama i praznom državnom budžetu, ekonomisti objašnjavaju da su investitori prešli na druge valute zbog neisvesnosti oko fiskalne budućnosti, najave lošijeg rejtinga Srbije i činjenice da još nema aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Đorđe Đukić, profesor na beogradskom Ekonomskom fakultetu, kaže za RSE da u ovoj situaciji veliki uticaj ima i to što da država odlaže primenu mera za smanjenje rashoda.

“Tržišni akteri ne reaguju na izjave već samo na ofanzivne mere koje se preduzimaju u realnosti. Investitori traže samo validne informacije i potvrdu reči koje za sada samo izgovaraju članovi vlade. Očekujem da, pre svega, devizno tržište reaguje na mere koje bude donela vlast. Ukoliko tržište bude imalo poverenja u mere štednje, to bi moglo da utiče i na smirivanje deviznog tržišta.”

U beogradskim menjačnicama poslednjih dana potražnja za devizama, posebno evrom, veća je nego što je uobičajeno.

Borislav Brujić, vlasnik lanca menjačnica u glavnom gradu, kaže da je teško prognozirati na kom kursu će se dinar zaustaviti.

“Svakako je jedan od uzroka slabljenja dinara neuobičajeno velika potražnja za evrom ali nema razloga za paniku. Evra ima sasvim dovoljno. Tržište je jako mirno, ali desi se da neka velika firma koja ima obaveze prema inostranstvu ili otplatu kredita malo poremeti situaciju jer kupi veliku količinu deviza. Ali verujem da će se dinar uskoro stabilizovati i da će za koji da na tržištu deviza biti kao i do sada”, ocenjuje Brujić.

Ono o čemu se već godinama priča u Srbiji je da li je vrednost dinara realna, odnosno das li je domaća valuta precenjena i koliko bi vredeo bez intervencija države.

Đorđe Đukić zaključuje da bi to mogao da pokaže jedino slobodno plivajući kurs.

“Pre svega u smislu mogućnosti da privreda ostvaruje prihode po osnovu izvoza. A ne po osnovu privatizacije, transfera vezanih za zaduživanje ili, ono što već decenijama imamo, da živimo na račun doznaka iz inostranstva. Važno je znati da su zemlje koje su imale slobodno plivajući kurs lakše izdržale dejstvo globalne krize.”

Dinar je ove godine bio najjači 30. aprila kada je evro vredeo 110,54 dinara. NBS je ove godine na Međubankarskom deviznom tržištu kupila ukupno 90 a prodala 135 miliona evra kako bi ublažila kolebanje kursa.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG