Dostupni linkovi

logo-print

Dinar jača, vraća se poverenje u domaću valutu


FOTO: Vesna Anđić

FOTO: Vesna Anđić

Jačanje dinara biće prva ekonomska posledica briselskog sporazuma Beograda i Prištine, procenjuju ekonomisti. U prvim danima nakon tog događaja vrednost srpske valute u odnosu na evro blago je porasla, ali stručnjaci kažu da ipak ne treba očekivati “super dinar”.

Borislav Brujić, vlasnik jedne od menjačnica u Beogradu, rekao je za RSE da su građani poslednjih dana optimističniji i da im se polako vraća poverenje u dinar.

“Kako sada stvari stoje, mnogo je veća ponuda deviza nego prodaja i samim tim jača dinar. Na to najviše utiče politička situacija koja je sada dosta stabilna i ide na bolje. Raspoloženje građana je daleko bolje nego pre tako da se nadam da će kurs biti stabilan, što nam svima odgovora, i da će dinar još jačati u odnosu na evro”, kaže Brujić.

U proteklih par dana snaga dinara neznatno je rasla u odnosu na evro pa je tako u utorak nacionalna valuta ojačala za 0,1 odsto, što je oko 10 para. Prema listi Narodne banke Srbije, zvanični srednji kurs dinara je 111,34, dok se evro u menjačnicama plaća 110,5 a prodaje za 111,5 dinara.

Saša Đogović, iz Instituta za istraživanje tržišta (IZIT), kaže za RSE da se posle briselskog sporazuma očekuju bolji uslovi zaduživanja za Srbiju u svetu, dolazak novih investitora i ulaganja u državne obveznice, i da je prva logična posledica jačanje dinara.

“Ipak, ne verujem da će doći do drastičnog porasta vrednosti dinara. I sada je inače dinar precenjen u odnosu na proizvodne i izvozne mogućnosti domaće privrede. Ali svakako da velikim delom upravo finansijsko tržište određuje kretanje vrednosti srpske valute. Ukoliko bi u budućnosti opet bilo nekih političkih turbulencija sadašnji efekti pozitivnog psihološkog faktora iščezli bi i moglo bi da dođe do depresiranja dinara. To samo ukazuje koliko je u stvari krhka stabilnost domaće valute”, ističe Đogović.

Pozitivan znak

Inostrani analitičari ocenili su da je vest da su Beograd i Priština postigli sporazum veoma pozitivna za aktivu u dinarima, dok su pojedine banke u Srbiji preporučile da se kupuju dinari zbog očekivanja da vrednost srpske valute poraste na 108 dinara za evro.

Stipe Lovreta, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra da će se vrednost dinara kretati, manje više, upravo u sadašnjim okvirima i dodaje da ne veruje da postoje preduslovi za tako značajno jačanje koje bi ga učinilo “super dinarom”.

“Ja to isključujem jer zaista ne očekujem neke spektakularne promene. Mislim da je jako dobro da u dužem vremenskom periodu dinar ima relativno stabilne odnose u odnosu na evro. Ukoliko nema velikih oscilacija to pozitivno deluje na privrednike jer im je najvažnije da imaju pouzdane parametre kada planiraju ulaganja u izvozne aktivnosti, proizvodnju, ili sklapanje dugoročnih ugovora”, kaže Lovreta.

Ekonomista Saša Đogović ocenjuje da je i mali pomak u snazi dinara svakako pozitivan znak, ali upozorava da su za stabilan napredak neophodne suštinske reforme.

“Ovo jesu dobri početni impulsi, ali da bi mogli dalje da se dodatno ojačavaju potrebno je da vlada vuče kredibilne poteze na ekonomskom planu. Jer naša privreda u velikoj meri zavisi od tuđih izvora finansiranja pošto sama nema dovoljno konkurentske snage da bi mogla da obezbedi jači priliv deviznih sredstava.”

Iako stanje dinara na duže staze zavisi od mnogo faktora evidentno je da je nacionalna valuta u blagom oporavku nakon briselskog dogovora. Dokle će to trajati niko ne zna, ali menjač Borislav Brujić zaključuje da na talasu optimizma uskoro stiže prva finansijska injekcija iz inostranstva.

“Sada dolaze prvomajski praznici i Uskrs, u Srbiju bi trebalo da doputuje mnogo naših gastarbajtera i turista koji će sigurno trošiti mnogo više deviza nego što je uobičajeno tokom godine. Tako da treba očekivati da dođe i do dodatnog jačanja dinara”, zaključuje on.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG