Dostupni linkovi

logo-print

Dijalog Prištine i Beograda zakonska obaveza Kosova


Zastava Kosova, ilustrativna fotografija

Zastava Kosova, ilustrativna fotografija

Na trećoj godišnjici od postizanja Briselskog sporazuma između Kosova i Srbije, rečeno je da je dijalog od nacionalnog interesa, ali i zakonska obaveza Kosova.

Iako se ni polovina postignutih dogovora nije sprovela, situacija na Kosovu je danas znatno drugačija kada su u pitanju odnosi sa Srbijom i integracija Srba na Kosovu.

Briselski sporazum iz 2013. tiče se formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom a postignut je nakon deset rundi pregovora tadašnjih premijera Kosova i Srbije, Hašima Tačija i Ivice Dačića, posredstvom bivše visoke predstavnice EU, Ketrin Ešton.

Tači, aktuelni predsednik Kosova, napisao je u utorak da je cilj Briselskog sporazuma normalizacija odnosa i pomirenje dva naroda.

"Ta odluka nije bila laka, ali je bila dobra za našu državu i narod regiona", napisao je on na Facebooku.

Poručio je da je vreme da dijalog postane dinamičniji i efikasniji u implementiranju Sporazuma, kako bi se prešlo iz procesa normalizacije u proces pomirenja.

U Prištini je u utorak predstavljen i četvrti izveštaj Big Deal-a, Čudno žongliranje: Ustavna nesigurnost, politička nestabilnost i vladavina prava u dijalogu Kosova i Srbije, građanske inicijative za nadzor pregovora između Kosova i Srbije, Birn-a na Kosovu, Internews-a Kosova i Centra za istraživanje i transparentnost iz Beograda CRTA.

Ovaj Izveštaj govori o "kontroverznoj presudi Ustavnog suda o kontroverznom Sporazumu" o Zajednici opština sa srpskom većinom.

Specijalni predstavnik EU na Kosovu, Samuel Žbogar, izjavio je da se dijalog vodi kako bi se rešili otvoreni problemi sa Srbijom kroz normalizaciju odnosa, kako bi se rešili problemi između Albanaca i Srba kroz integraciju, a sve je to u sklopu evropskog puta Kosova.

Samuel Žbogar

Samuel Žbogar

"Dijalog Prištine i Beograda je važna alatka koja kombinuje sva tri procesa. Kako bi se analizirali rezultati dijaloga, trebamo se setiti situacije na samom početku, tada nije bilo evropskog puta za Kosovo, na severu su bile barikade, radili su paralelno pravosuđe, policija, i čuvari mosta. Kosovo je bilo van svih regionalnih inicijativa i nije postojala komunikacija među liderima", kazao je Žbogar.

On je dodao da je Kosovo danas vodi razgovore o integraciji, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU je stupio na snagu, Kosovo je sada član svih regionalnih organizacija, srpske strukture se integrišu u policiju, u procesu je integracija pravosuđa, civilna zaštita je rasformirana, carina se prikuplja.

Samuel Žbogar je dodao da Srbi koji su deo Skupštine Kosova i Vlade priznati su od svih, te da su predsednici opština izabrani na istim izborima na osnovu kosovskog zakona.

"Ovo je za podsetnik da se stvari menjaju. Možda ne toliko brzo, ali situacija je drugačija nego što je bila pre nekoliko godina", ocenio je Žbogar.

Govoreći o Zajednici srpskih opština koja još nije formirana, on je kazao da na obe strane postoji bojazan od toga.

"Kosovski Srbi plaše se integracije, osim ukoliko se formira Zajednica. S druge strane, većinsko albansko stanovništvo plaši se od toga šta ova zajednica može doneti, da to neće biti realna integracija Srba. Ono što je važno jeste da obe strane trebaju da se potrude da shvate i poštuju taj međusobni strah i zabrinutosti. To se treba uzeti u obzir i prilikom izrade statuta, koji treba biti prihvatljiv za sve i koji će služiti za ojačanje Kosova", naveo je Žbogar.

Po tom pitanju, dodao je, posebno je važan dijalog sa lokalnim Srbima.

Sprovođenje sporazuma o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom je prolongirano nakon odluke Ustavnog suda Kosova da dogovoreni principi nisu u potpunosti usaglašeni sa Ustavom Kosova, ali se oni mogu uskladiti zakonskim aktom Vlade Kosova i statutom Zajednice koji sprovodi principe.

Bodo Weber

Bodo Weber

Na osnovu četvrtog izveštaja Big Deal-a, autora Bode Webera iz Saveta za demokratizaciju politika, Ustavni sud je takvom odlukom pokušao da pronađe kompromis između imperativa ustavnog prava i interesa kosovske Vlade, EU i SAD-a za nastavak dijalog. Time je odustao od svoje uloge zaštitnika Ustava.

Weber smatra da EU i SAD trebaju da pokažu potpunu predanost poštovanju ustavnih i pravnih temelja države Kosovo u okviru dijaloga Srbija-Kosovo.

Zamenik ministra za administraciju lokalne samouprave, Bajram Gecaj, kazao je – iako se nije sprovela ni polovina postignutih sporazuma, među kojima ni ovaj o Zajednici – dijalog Kosova i Srbije je od nacionalnog interesa i zakonska obaveza Kosova.

Gecaj je rekao da će se uskoro formirati grupa stručnjaka koja će raditi na izradi statuta Zajednice, a među kojima će biti dvojica Srba sa severa i dvojica južno od Ibra. Ova ekipa biće u uskoj saradnji sa Ministarstvom za administraciju lokalne samouprave i OEBS-om (Organizacija za evropsku bezbednosti i saradnju).

"Mi smo odlučili da svaka odluka, svaka faza, u vezi formiranja Zajednice, biće predmet razmatranja u Ustavnom sudu", dodao je on.

Pored Briselskog sporazuma, u dijalogu Kosova i Srbije su na ekspertskom nivou postignuti i dogovori o slobodi kretanja, priznavanju diploma, telekomunikacijama, matičnim knjigama, o priznanju polisa osiguranja za vozila i dr.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

XS
SM
MD
LG