Dostupni linkovi

logo-print

Dijalog Beograd-Priština iz ugla zapadnih posmatrača


Naslovnica novina sa fotografijama premijera Hashima Thacija, Ivice Dačića i posrednice u dijalogu Catherine Ashton

Naslovnica novina sa fotografijama premijera Hashima Thacija, Ivice Dačića i posrednice u dijalogu Catherine Ashton

Ne samo lokalni nego i zapadni analitičari različito razmišljaju o razlozima nepostizanja sporazuma između Beograda i Prištine u Briselu. U izvesnim bitnim tačkama takve razlike u pogledima vidljive su i u analizama dvojice sagovornika Radija Slobodna Evropa – Erica Gordyja, profesora istočnoevropskih studija na londonskom Univerzitetskom koledžu i Daniela Serwera, profesora međunarodnih studija na vašingtonskom Univerzitetu John Hopkins.

Eric Gordy smatra da razlike između Beograda i Prištine u briselskom dijalogu nisu bile suštinski velike, da su se svodile na to ko će operativno kontrolisati sudstvo i policiju na severu Kosova. Kad je reč o srpskoj strani, razlog za odbijanje sporazuma on ne vidi u sadržaju ponuđenog rešenja nego u strahu aktuelne srpske vlasti da bi izgubila široku podršku da se opredelila za totalno drugačiju politiku prema Kosovu u odnosu na sve prethodne vlade, da bi prihvatanje ovlašćenja Prištine na severu Kosova kod kuće bilo protumačeno skoro kao priznanje Kosova.

Upitan da li, s obzirom na želju i jedne i druge strane, ali i glavnih evropskih i američkih igrača, da se dijalog nastavi, ima još neke nade da se dogovor, ipak, uskoro postigne Gordy odgovara da veruje da će do sporazuma na kraju doći jer ni jedna ni druga strana nemaju mnogo izbora, ali i dodaje:

Eric Gordy

Eric Gordy

“Međutim, da bi dogovor bio legitiman, obe vlade moraju da izađu pred svoje građane, otvoreno kažu o čemu je postignut dogovor i pokušaju da dobiju široku podršku za dogovorena rešenja. U suprotnom, ukoliko se bude radilo ispod stola i iza zatvorenih vrata, sporazum neće imati legitimitet. Upozorio bih ovde i na jednu opasnost. Naime, nakon što je srpska vlada saopštila da ne prihvata sporazum, Dačić je ponovo počeo javno da govori o svojim starim ponudama razmene Preševa za Mitrovicu, a to bi moglo ponovo otvoriti set problema koje bi bilo mnogo teže rešiti”.

Gordy ukazuje i na to da ni samim članovima srpske vlade nije bilo jasno ko ima autoritet da odluči o tome da li se sporazum sa Prištinom prihvata ili ne i da je to u jednom trenutku postalo jasno i Briselu.

“Zašto je gospođa Ashton u poslednjem minutu zvala Vučića da uzme učešće u pregovorima? Jedini razlog može biti da premier Dačić nije bio siguran da sporazum može sam da sklopi. Dakle, srpska vlast, da bi bila u poziciji da odluku donese, mora izaći pred građane sa punom informacijom o onome što se nudi i o svojim ciljevima i prioritetima”, kaže ovaj naš sagovornik.

Serwer: Iskren pokušaj da se pruži prilika Beogradu

Daniel Serwer, na drugoj strani, kaže da nije iznenađen odbijanjem Beograda da prihvati sporazum jer ni ova vlada, kao i sve prethodne, ne želi da se odrekne kontrole nad severom Kosova. On naglašava da u dijalogu Beograd-Priština Brisel i Vašington ni u jednom trenutku nisu imali na stolu odustajanje od Ahtisarijevog plana:

“Od samog početka je bilo jasno da se dijalog vodi o implementaciji Ahtisarijevog plana. Niko nije i ne traži od Prištine da ponudi više do Ahtisarijevog plana."

RSE: Da, ali imali ste dve strane koje pregovaraju...

Daniel Serwer

Daniel Serwer

Serwer: Da, tačno. I Beograd je od samog početka dao na znanje da ne želi da se odrekne kontrole nad severom Kosova, da tamo hoće separatno sudstvo i policiju. To je uvek bilo neprihvatljivo za Prištinu, ali što je još značajnije, a u ovom dijalogu se to pokazalo, to je bilo takođe neprihvatljivo i iz perspektive Brisela i Vašingtona. Dakle, dijalogom je Beogradu pružena prilika da prihvati implementaciju Ahtisarijevog plana, a ne prilika da dobije nešto više od toga. Verovalo se da je Srbija uvidela da bi joj to donelo koristi na putu njenih evrointegracija, ali to se, očigledno, nije dogodilo.

RSE: Ako je početna i završna pozicija Brisela i Vašingtona bila da Srbija prihvati Ahtisarijev plan, zašto se onda čitava stvar inscenirala u obliku osam sastanaka Prištine i Beograda, pregovora Dačića i Tačija, kao da će obe strane praviti ustupke?

Serwer: Mislim da je to bio iskren pokušaj da se pruži prilika Beogradu da promeni svoju poziciju, ali do toga nije došlo.

RSE: Da li je, možda, stvoren utisak u Briselu da Beograd može dobiti malo više od Ahtisarijevog plana, recimo, nešto što se šifruje kao to famozno “Ahtisari plus”?

Serwer: Uvek u tom smilsu postoji mogućnost nekih dodatnih sporazuma o implementaciji Ahtisarijevog plana jer taj plan ne sadrži baš do detalja razrađene načine implementacije. Ali, uvek je bilo potpuno jasno da Tači ne može da ide izvan i iznad Ahtisarijevog plana.

Osvrćući se na poziciju kosovske vlade u briselskom dijalogu, Eric Gordy kaže da ni ona kod kuće ne stoji baš na najčvršćim nogama:

“Što se tiče kosovske vlade, mislim da je jedini razlog što je ona još uvek aktivna činjenica da vodi briselski dijalog. U suprotnom bi imala vrlo nesigurnu podršku kod kuće. Ona verovatno ima jaču podršku van zemlje nego u zemlji”.

A kad je u pitanju verovatnoća da Srbija u junu dobije početak pregovora sa EU o priključenju, Daniel Serwer u nju ne veruje odviše, dok Eric Gordy kaže:

“Da li će se to desiti, da li će Srbiji datum biti dodeljen u junu ili ne – to je zaista teško reći”.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG