Dostupni linkovi

logo-print

"Digitalna demencija": Tamna strana digitalne revolucije


Ilustracija

Ilustracija

Čarls Reknagel (preveo Mihailo Rakić)

U Južnoj Koreji doktori to nazivaju "digitalnom demencijom".

Ova azijska zemlja je među najumreženijim društvima u svetu sa 95 odsto populacije koja koristi internet. Zato se sve više mladih ljudi u svojim dvadesetim i tridesetim često može sresti po klinikama, sa simptomima koji se povezuju sa mentalnim bolestima u starosti. Takvi simptomi podrazumevaju probleme sa pamćenjem, nesanicom i slabom koncentracijom.

Poteškoće mladih pacijenata, po tvrdnjama doktora, dolaze zbog prevelikog izlaganja digitalnim medijima - od gledanja televizije, preko kompjuterskih igara, pa sve do ''pametnih'' telefona.

Iako još niko nije izračunao koliko mladih Koreanaca ima ovakvu vrstu problema, ovaj fenomen dobija sve veću pažnju u već uzavreloj debati između neurologa o tome koliki rizik po zdravlje predstavlja korišćenje digitalnih medija.

Manfred Špicer, šef odeljenja za psihijatriju na Ulm univerzitetu u Nemačkoj, jedan je od onih koji veruju da prekomerno korišćenje kompjutera šteti razvoju mozga kod dece:

''Ne govorim o tome da je neko onlajn pet minuta dnevno. Govorim o sedam i po sati dnevno, što je prosek za Nemačku. Postoji jedna stvar koju ovaj podatak ne sadrži, a to je da u tome nema bilo kakvog efekta. Naš mozak se neprestano menja na način na koji ga koristimo. To znači da će, ako ga koristimo samo za digitalne medije, to uticati na mozak u negativnom smislu.''

Špicer, koji je prošle godine objavio knjigu pod naslovom ''Digitalna demencija'', kaže da je tokom detinjstva i rane adolescencije ljudski mozak iznenađujuće ''plastičan''. Mozak formira svoja polja neurona u sprezi sa načinom na koji ga koristimo i kasnije, tokom odraslog doba, on može da ih obnavlja.

Za Špicera je ključno da se mozak stimuliše i obezbedi mu se normalan razvoj koji je u sprezi sa stvarnim svetom: od suočavanja sa fizičkim preprekama do rešavanja problema u odnosima sa drugim ljudima. On kaže da, poređenja radi, virtuelni svet nudi manju stimulaciju i manje mogućnosti za razvoj potencijala mozga.

''Ako samo naciljate strelicom miša na nešto, umesto da ga fizički pipnete ili držite u ruci, to vam neće bitno pomoći da steknete neko iskustvo o objektu, jer nećete koristiti ni trećinu kapaciteta koji vaš mozak inače koristi prilikom motoričkog ponašanja. Rezultat toga je da jedna trećina praktično uopšte nije upotrebljiva prilikom učenja, pa će se vremenom desiti da mozak, tokom procesa mišljenja, tu trećinu uopšte neće upotrebiti'', ističe Špicer.

Moćni uticaj na učenje

Prilikom surfovanja internetom, kako kaže Špicer, brzo prebacivanje sa jedne teme na drugu ili ubrzano menjanje slika u toku neke kompjuterske igre, može uzurpirati normalno funkcionisanje mozga u smislu stvaranja polja neurona koja omogućavaju kognitivni razvoj i razvoj dugoročnog pamćenja.

Kao primer za to koliko brzo tokom surfovanja internetom ljudi prelaze sa jedne na drugu temu, on navodi jednu američku anketu koja kaže da korisnici u proseku provedu samo po jedan minut na nekoj veb strani.

Zbog svih ovih razloga Špicer tvrdi treba smanjiti korišćenje digitalnih medija kod mladih do kasne adolescencije, kako bi se mozak većim delom razvio. On se odlučno zalaže da deci ispod 17 godina treba ukinuti korišćenje kompjutera u školama.

Ali, dok neki neurolozi tvrde da digitalni mediji imaju negativne efekte na normalan razvoj mozga, drugi tvrde da oni pospešuju mentalne sposobnosti.

Dafne Bavelijer, profesor i istraživač saznanja sa univerziteta u Ženevi, proučava kako korišćenje video igrica utiče na mozak. Ona veruje da one ljudima omogućavaju bolje rezultate pri učenju, pažnji i obavljanju više radnji istovremeno od ostalih koji ih ne koriste:

''Akcione video igrice sadrže pojedinosti koje moćno utiču na učenje, pažnju, spoznaju i samu ''plastičnost'' mozga. Zato pokušavamo da utvrdimo koje su to pojedinosti koje mogu efektno da se iskoriste kako bi se napravile igrice namenjene edukaciji ili rehabilitaciji pacijenata.''

Bavelijer ističe da oni koji redovno igraju video igrice stiču veću sposobnost da izdvoje detalje na nekoj kompleksnoj fotografiji, lakše prate više objekata u pokretu i zbog toga se lakše snalaze, recimo, prilikom vožnje automobila. Ona takođe navodi da njeno istraživanje pobija tvrdnje da video igrice uzrokuju rasejanost i probleme sa pažnjom.

''Ključno je da se kompjuter koristi praktično, da se uvežba umerenost i izbegne danonoćno surfovanje internetom ili igranje video igara.''

Velika razlika u mišljenjima između neurologa na temu digitalnih medija sugeriše dve stvari.

Jedna je da učenje o digitalnim medijima i dalje važi za novu naučnu disciplinu. Ona datira od nastanka televizije tokom pedesetih, do pojave ''kućnih'' kompjutera kasnih sedamdesetih godina XX veka.

Druga stvar je ta da će, sve većom pojavom digitalnih medija, ovoj novoj naučnoj disciplini nesumnjivo porasti uticaj u budućnosti.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG