Dostupni linkovi

logo-print

Digitalizacija ili politička borba za nacionalnu frekvenciju


Sednica Saveta RRA, 9. avgust 2013.

Sednica Saveta RRA, 9. avgust 2013.

Savet Radiodifuzne agencije Srbije odlučio je da nijednom od kandidata ne dodeli nacionalnu frekvenciju oslobođenu gašenjem jedne televizijske stanice u Srbiji. Da li će ona biti iskorišćena za ubrzanje digitalizacije TV signala, u čemu Srbija ozbiljno kaska za mnogim državama Evrope, ili će biti predmet političke borbe za dodelu na nekom sledećem konkursu?

Posle skoro mesec dana neizvesnosti da li će i kome biti dodeljena nacionalna frekvencija oduzeta ugašenoj Televiziji Avala, Savet Radiodifuzne agencije Srbije, telo koje se bavi tim pitanjima, odlučilo je da je ne dodeli niti jednom od dva kandidata. U tajnom glasanju presudila su četiri glasa, od ukupno 9 članova, koji smatraju da ni jedna od dve televizije u konkurenciji, Nova i Kopernikus, ne bi ispunile potrebe ovdašnje javnosti, rekao je posle glasanja predsednik Saveta RRA vladika Porfirije.

„Potreban broj glasova je 5, niko ih nije dobio. Četiri člana su smatrala da nijedan od kandidata neće biti u stanju da zadovolji potrebe javnosti na medijskom planu. Savet RRA će postupati po zakonu, kao što je i do sada činio. Po zakonu, kada niko ne dobije dozvolu na konkursu Savet RRA je dužan da raspiše novi konkurs“, rekao je vladika Porfirije.

Ovakva odluka doneta je u atmosferi sve češćih upozorenja Evropske komisije Srbiji zbog kašnjenja u digitalizaciji TV signala, ali i stavova nadležnih zaduženih za telekomunikacije da bi slobodnu frekvenciju bivše TV Avala trebalo iskoristiti u tom procesu. Srbija prilično kaska u odnosu na evropske zemlje, iako je iz međunarodnih fondova dobijala značajna sredstva i opremu čija vrednosti iznosi oko 8 miliona evra.

Te činjenice medijskom stučnjaku i profesoru na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Radetu Veljanovskom govore da bi Srbija ovakav epilog trebalo da iskoristi za odlučan iskorak ka digitalizaciji signala. U suprotnom veoma je izvesno da će probiti sve rokove koji ističu za nešto manje od dve godine, kaže Veljanovski.

Rade Veljanovski

Rade Veljanovski

„Radi se jako sporo i urađeno je manje nego što je trebalo. Što se tiče ponovnog objavljivanja konkursa za postojeću mrežu frekvencija sa nacionalnim pokrivanjem u tome i jeste problem. Jer imam osećaj da ovoga puta frekvencija nije dodeljena, ne zato što se strateški razmišlja da je ona nužna za uvođenje digitalizacije, nego zato što jednostavno nije bilo dovoljno jednoglasja da se određenom zahtevu udovolji. Bojim se da će sada da prorade politički uticaji i pritisci da neko ipak dobije tu frekvenciju. To bi bilo loše, zato što bi se dogodilo upravo onda kada je jedna takva slobodna frekvencija potrebna za digitalizaciju“, upozorava Veljanovski.

Preti medijska crna rupa

Za sada međutim još nije poznato da li će sledeći korak u problemu u kome se Srbija našla biti učinjen ka rešavanju ili produbljivanju. Čak 21 evropska država u Evropi okončala je proces digitalizacije televizijskog signala, a u tome su u odnosu na Srbiju odmakle i Slovenija, Hrvatska, Makedonija, BIH, Rumunija i Bugarska.

U nedelji u kojoj se odlučivalo o slobodnoj frekvenciji ministar telekomunikacija Rasim Ljajić dva puta je skretao pažnju da je ne treba dodeliti nikome, već iskoristiti za digitalizaciju – ali osim javnih apela, nadležni po tom pitanju nisu učinili više.

Vladiku Porfirija pitali smo da li je odluka Saveta da ne bude dobitnika povezana sa kašnjenjem procesa digitalizacije TV signala i problema koje bi Srbija zbog toga mogla da ima:

„Proces digitalizacije ni na koji način nije mogao da utiče na donošenje naše odluke, zato što nas obavezuje zakon. Moguće je da država, to jest upravo ministarstvo na čijem čelu je Rasim Ljajić donese takvu odluku. Mi smo znači postupali po zakonu, a onaj ko može o tome da donese odluku, ni u kom slučaju nije Savet RRA nego ministarstvo koje predvodi gospodin Ljajić. U njegovim rukama su, kako se to kaže, i nož i pogača“, smatra Porfirije.

U iščekivanju odgovora predstavnika vlasti u čije je dvorište loptica očigledno prebačena, Srbija rizikuje i mogućnost da ostane bez basnoslovne opreme koju je dobila iz pretpristupnih fondova EU, čiji najveći deo još nije upotrebljen.

Osim kritika zbog neažurnosti i neodgovornosti, problem bi mogao u isto vreme biti ozbiljniji, ali i banalniji. Savremeni digitalnisignal emitovan iz susedstva, ometaće zastareli analogni u Srbiji, a rezultat su smetnje.

„Ako za tih godinu i po dana to ne uradimo mi ćemo biti medijska crna rupa u Evropi, zato što kada se sve zemlje oko nas digitalizuju u potpunosti, a mi i dalje radimo analogno građani će imati smetnje i neće moći da primaju kvalitetan program. Dakle to bi bila najveća posledica tog kašnjenja. S druge strane, ja sam uveren da će Evropa i u ovim našim pripremnim radnjama na putu ka EU reagovati, bez obzira što je to pre svega posledica za nas, jer nastoji da se evropski medijski prostor u celini digitalizuje“, podvlači Veljanovski.

Prelaz sa analognog na digitalni TV signal Srbija je prvobitno trebalo da učini aprila prošle godine, što se međutim nije dogodilo. Sledeći rok koji joj je postavljen, jun 2015. nije moguće odložiti.
  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG