Dostupni linkovi

logo-print

Desničarsko bratstvo: Grčki četnici


Sporna fotografija Aleksandra Kasidiarisa

Sporna fotografija Aleksandra Kasidiarisa

Šta je zajedničkoj grčkoj radikalno desničarkoj partiji Zlatna zora i srpskim desničarskim pokretima koje baštine četničko nasleđe? Ovo pitanje postavljamo povodom infromacije da je Generalštab vojske Grčke je pokrenuo istragu protiv potporučnika Aleksandra Kasidiarisa, brata jednog od čelnika desničarke partije Zlatna zora, koji je uslikan sa nacističkim pozdravom i na stomaku istetoviranim natpisom "ČETNIK" na ćirilici.

Da li je u Evropi prepoznata opasnost od internacionalizacije radikalne i ekstremne desnice čiji je, između ostalog, zajednički imenitelj islamofobija pitali smo naše sagovornike, zagrebačkog filosofa Srećka Horvata i beogradskog sociologa Miroslava Ružicu da li ih je iznenadila fotografija grčkog vojnika sa nacističkim pozdravom i ćiriličnom tetovažom 'četnik'.

“Moram reći da me to, na žalost, nije ni malo iznenadilo", rekao je Horvat, a ovaj događan nije iznenadio ni Miroslava Ružicu:

”Naravno da me ne iznenađuje jer se radikalna i ekstremna desnica oslanjaju na iste osnove a samo kradu simbole”, kaže Ružica.

Naša sagovornica sa Filozofrskog fakulueta u Skoplju BIljana Vankovska takođe nije delovala iznenađeno opisom ove fotografije. Ona kaže da pored reminescencije na zajedničku prošlost, zajedničke neprijatelje u balkanskim ratovima, pozivanja na tradicionalno prijateljstvo grčko-srpskog naroda kome je smetnja Makedonija, smeštena između te dve države, desničare u Grčkoj i Srbiji povezuje jak naboj savremenog antiislamizma.

“Ono što je lepak koji ih povezuje je percepcija zajedničkog neprijatelja a to su, naravno, muslimani a, ako hoćete, čak i ova Makedonija koja je prerpeka ostvarenju onog sna da bude kao nekada srpsko grčka granica”, kaže naša sagovornica iz Skoplja.

Mladen Obradović, čelnik zabranjenog Obraz koji sada deluje sa novim imenom Srbski oBraz, kaže da njegova organizacija nije imala kontakta sa Zlatnom zorom, ali dodaje on ”Grci su, kao i Rusi mnogo pomogli Srbima tokom 90-ih godina".

"Poznata je činjenica da je veliki broj dobrovoljaca došao iz Rusije i Grčke i borio se na strani Srba”, kaže Obradović.

Na pitanje da li to znači da su oni bili i '95-e godine u Srebrenici i Žepi, kad je bio genocid, o čemu postoje tvrdnje svedoka, Obradović odgovara:

”Verujem da su se oni nalazili tamo, gde je trebalo da se nađu.”

Zatim kaže da je grčkim desničarima zanimljiv četnički pokret za to što su četnici “bili rodoljubi”. Što se tiče islamskog fundamentalizma, Obradović kaže da ne treba objašnjavati kolika je to opasnost.

Hrvatski filozof Srećko Horvat, jedan od organizatora zagrebačkog skupa svetskih intelektualaca leve orijentacije pod nazivom Subverziv festival, kaže da je bliskost grčkih i srpskih ekstremista deo procesa internacionalizacije evropske radikalne desnice.

"Zadnjih nekoliko godina radikalna desnica itekako njeguje internacionalne veze. Ako se sjećate, prije, čini mi se, dvije godine, hrvatska radikalna desnica organizirala je međunarodni desničarski skup gdje su, između ostalog, pozvali i JOBIK mađarski koji traži reviziju sporazuma o granici i pretendira na deo Hrvatske. I umesto što se misli da se tu radi o nekakvim istorisjkim perverzijama, kad , recimo, Hajnc Kristijan Štrahe, radikalni desničar iz Austrije, ide u Izrael paktirati sa Židovima protiv mulismana, ja mislim da je postalo pravilo da se desnica ne susteže ni od čega, dakle da je to pravilo, a ne iznimka. Da je desnica ta koja se sve više razvija, sve više međunarodno povezuje i koja će, recimo, i na izborima iduće godine u EU dobiti vjerojatno veliki broj glasova“, upozorava Horvat.

Radikalna desnica uverava da je na delu islamizacija Evrope i stvaranja nove ‘Eurabije’ i novog kalifata, kaže beogradski sociolog Miroslav Ružica, objašnjavajući šta povezuje radikalnu desnicu i zašto se ne treba čuditi četničkim znamenjima u Grčkoj:

„Predstavnici radikalne desnice su bili 2011. godine u deset vlada u zapadnoj Evropi. Ona pokušava da se objedinjuje. 2009. godine u Budmpešti je stvoren takozvani Savez evropskih nacionalnih pokreta. Čitav niz radikalnih desničarskih evropskih pokreta se ujedinio. Postoji serija samita protiv džihada, na kojima se radikalna desnica udružuje, organizuje i strateški priprema za sukobe sa islamom.“

Evropa je propustila da identifikuje tihu kontrarevoluciju u vlastitom dvorištu, upozorava dalje beogradski sociolog Miroslav Ružica:

“Retorika nove desnice počinje da dominira i doprinosi bujanju populizma."

Otuda i strah koji je verbalizovan u iskazu jedne mlade nemačke književnice, na koju skreće pažnju naš sagovornik: "Ne bojim se neonacista, već razmišljanja običnih ljudi”.

Da je taj strah zasnovan na realnosti, pokazuju i nedavni izlivi ksenofobije i rasne netrpeljivosti u Srbiji prema nevoljnicima koje je iz njihovih zemalja proterao rat i beda i pretvorio ih u nepoželjne emigrante. Ili afera sa ćirilicom u Hrvatskoj koja se pretvorila u opasan šovinizam, ili pokušaj brisanja sa BIH političke scene svakoga ko se nije dao saterati u nacionalni tor. A to su samo neki od regionalnih događaja po meri ekstremne desnice.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG