Dostupni linkovi

logo-print

Desničari pred Ustavnim sudom Srbije: Zakasnela reakcija


Pripadnici pokreta '1389' i 'Naši', Ustavni sud, 17. april 2012.

Pripadnici pokreta '1389' i 'Naši', Ustavni sud, 17. april 2012.

Ponovo o zabrani. Tri desničarska pokreta, skoro pa identičnog imena, našla su se pred Ustavnim sudom Srbije na raspravi čije će finale biti odluka o njihovom eventualnom zabranjivanju. Kako je obrazloženo u zahtevu Tužilaštva, zabrana je nužna jer se radi o organizacijama usmerenim na rušenje ustavnog poretka, kršenje Ustavom zajamčenih prava, te izazivanje nacionalne, verske, rasne, seksualne mržnje i diskriminacije.

Sudijama se obratio i lider jedne od organizacija u govoru u kom je, između ostalog, ponovio sve teze zbog kojih je i otvorena rasprava o stavljanju njegovog pokreta izvan zakona. Skoro pa kao da se zabrana i priziva, iako je raspravi pod krovom Suda prethodio niz poteza učinjenih kako bi se taj momenat izbegao, kako je objasnila javna tužiteljka Gordana Janjićijević.

Navela je kako su sporni pokreti od trenutka svog nastanka neznatno menjali nazive, sa ciljem da ukoliko bi jedna organizacija bila zabranjena, druga bi nastavila da živi. Stoga Tužilaštvo traži da se zabrana odnosi na sve organizacije koje bi mogle nahnadno biti formirane, a bilo bi jasno da im je baza u Srpskom narodnom pokretu 1389, zatim u SNP-u – Naši i u SNP-u Naši 1389.

Kao što su sitne razlike u imenima nema ni razlika u ideologiji koju zastupaju, čiju pogubnost je Tužilaštvo pokušalo da dokaže i citatima sa raširene Internet mreže srspkih desničara, poput ovog:

Ustavni sud, 17. april 2012.

Ustavni sud, 17. april 2012.

“…. u Srbiji ne postoji ni jedna ozbiljna stranka koja se može suprotstvaiti režimu. Upravo iz tog razloga formira se jedinstveni nacionalni korpus, koji će obuhvatiti sve koji žele da pređu sa reči na dela i koji su spremni da podnesu žrtvu zarad spasa Srbije”.

Ovaj citat sa sajta “1389” nalazi se i među dokumentima koje podnosi Tužilaštvo, sa ciljem dokazivanja da taj pokret (forisnjem ideja o žrtvovanju, neprekidnoj borbi ili najavi prelaska u ilegalu) zapravo nastupa antiustavno.

“Sloboda udruživanja jeste apsolutna, ali ne može biti neograničena”, zaključila je tužiteljka.

Svi u jednoj Srbiji

Nakon nje, lider “1389” Miša Vacić rekao je kako osim Vojislava Koštunice, nema tog ko se više od njegovog pokreta zalaže za poštovanje Ustava. Upustio se u skoro dvočasovno obaranje navoda druge strane braneći teze zbog kojih se I preti zabranom. Poput šokantnih ciljeva pokreta, između ostalog i ovih:

“Oslobađanje i ujedinjavanje svih srpskih zemalja u jednu srpsku državu. Pod tim podrazumevamo celokupnu teritoriju današnje Republike Srbije sa njenim pokrajinama Kosovom i Metohijom i Vojvodinom, Republike Crne Gore, Republike Makedonije, Republike Srpske i Federacije BiH, kao i prostor okupirane Republike Srpske Krajine s teritorijalnim proširenjima i severni deo Republike Albanije.”

Tu je kraj citata, na koji se sam Vacić posebno osvrnuo:

“Najbolje rešenje za dobrosusedske odnose celog regiona bi bilo da svi ti narodi žive u jednoj prirodnoj Srbiji koja bi mogla da brine i o Srbima i o predstavnicima svih drugih naroda.”

Desničari u sudnici, 17. april 2012.

Desničari u sudnici, 17. april 2012.

Vacić nije odstupio ni, možda, od udarnog argumenta Tužilaštva, a odnosi se na javno čestititanje, objavljena na Internetu, koje glasi: “Srećšan vam 11. jul, dan oslobađanja srpskog grada Srebrnice”.

Sudije su odslušale i Vacićevo pojašnjenje razloga zbog kojih opravdava pretvaranje dana masakra, u praznik:

“Vojska Republike Srpske je pod komandom generala Ratka Mladića oslobodila taj grad. Taj grad je oslobodio vožd Karađorđe u Prvom srpskom ustanku. Svakako je reč o istorijski srpskom gradu.”

Drugim rečima, ponavljajući pred Sudom koji odlučuje o zabrani organizaciji čiji je lider upravo stavove zbog kojih se zabranom i preti (uključujući ne samo negiranje genocida, nego i veličanje onih koji su optuženi za njegovo činjenje), mogao bi se steći utisak da Vacić i provocira samu zabranu. Na naše tako postavljeno pitanje, odgovori je direktno se obraćajući vašem reporteru:

“Ja mislim Miloše da ti provociraš ovim pitanjem jer ja stojim iza onoga što smo mi radili protklih osam godina.”

Borba sa nesavladivim

Toliko je prošlo i od kada se on sam priključio pokretu što mu je donelo i krivičnu prijavu zbog diskriminacije gej osoba, pred zabranjenu Paradu ponosa 2009. godine. Diskriminacija LGBT populacije jedan je od stubova zahteva Tužilaštva.

Ipak, samo Tužilaštvo pred Sudom je nastupilo uglavnom konfuzno, ukazujući više na krivična dela, nego na nacionalistički i preteći vrednosi okvir u kome se sporne organizacije kreću. Zbog toga je i zaštitnik građana Saša Janković poručio kako je “teška današnja odluka Ustavnog suda”. Pri tome ni on sam nije mogao lako da se odluči u dilemi za ili protiv zabrane:

“Kakva god njihova odluka da bude zabrana može biti nužna ali ne može biti dovoljna da spreči problem koji se rađa delovanjem ovakvih organizacija. Ustavni sud na neko privremeno vreme može staviti, da tako kažem, u zamrzivač njihove aktivnosti ali ne može rešiti uzroke koji čine ovakve grupe toliko potencijalno i stvarno opasnim po demokratski poredak.”

To bi moglo značiti da se država bori sa nesavladivim. Možda i zato što, kako kaže predstavnik Udruženja Branitelji ljudskih prava Goran Miletić, reakcija stiže kasno:

“Očigledno je da te organizacije i pored zabrane koja će najverovatnije uslediti imaju neki plan. Znaju šta će posle toga raditi. Čini mi se da je država kao i uvek i ovog puta odlučila prilično sporo, a onda kada je reagovala i pravoduđe je prilično sporo, kao što je uvek i bilo. Očigledno je da vlast u Srbiji ne vidi nikakvu društvenu opasnost od ovakvih grupa.”

U decembru prošle godine održana je rasprava o zabrani organizacije “Obraz”, dok je u junu doneta odluka o zabrani Nacionalnog stroja. I to, dve godine nakon podnošenja zahteva Tužilaštva.
  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG