Dostupni linkovi

logo-print

Desnica u Srbiji protiv civilnog sektora: Je li kasno za borbu protiv ekstremizma?


Miting Treće Srbije u Novom Sadu

Miting Treće Srbije u Novom Sadu

U trenutku kad najnovije ankete pokazuju da na političkoj sceni Srbije jača desnica, jedna takva stranka, Treća Srbija, zatražila je od države da stavi van zakona nevladinu organizaciju Centar za primenjene nenasilne akcije i strategije (CANVAS) i njenog osnivača Srđu Popovića, optuživši ga da radi na destabilizaciji zemlje. Ovo je u poslednjih nekoliko meseci drugi identičan napad Treće Srbije na civilnog aktivistu. U pitanju je stranka koja je nastala otcepljenjem od desničarskog pokreta Dveri Srpske i koja je u gradskoj vlasti Novog Sada.

Pod naslovom „Država da zabrani rad KANVAS-a!“, Treća Srbija je na svom sajtu objavila saopštenje u kojem, između ostalog, stoji da „okupljeni u CANVAS-u aktivno rade i na mobilisanju snaga u našoj zemlji koje će sve više politiku iz institucija prebacivati na ulice“.

„Imajući u vidu da se u poslednje vreme sve više spekuliše da KANVAS i Srđa Popović aktivno učestvuju u demonstracijama u Makedoniji, ali i da spremaju demonstracije u Banjaluci, mi zahtevamo od države da pod hitno stavi van zakona ovu organizaciju i tako javno demaskira njenu stvarnu prirodu“, navodi se u saopštenju.

Podsetimo, krajem prošle godine, Treća Srbija je optužila CANVAS i grupu drugih nevladinih organizacija da spremaju „antiruske ispade“ i nasilne proteste ispred zgrade Naftne industrije Srbije, kompanije koju je kupio ruski Gazprom.

Srđa Popović

Srđa Popović

Glavna meta napada i izvršni direktor CANVAS-a Srđa Popović kaže za Radio Slobodna Evropa da je nakon prve hajke podneo krivičnu prijavu, te da veruje da će nadležni organi obaviti svoj deo posla.

„Mi jesmo svedoci toga da se sad vraća rečnik iz devedesetih, da su opet tu izdajnici i strani plaćenici. Počelo je stidljivo, a sad je malo uzelo maha. To je stvar koju moraju da rešavaju institucije, jer ako ne reaguju, onda ti ljudi to ponovo rade. I rade više, jer misle da mogu“, kaže naš sagovornik.

Mediji su ovo, kao i prethodno saopštenje Treće Srbije, uglavnom preneli kao suvoparnu agencijsku vest, bez ikakvog kritičkog osvrta. Dinko Gruhonjić, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, smatra da je to potpuno pogrešna predstava onoga što novinarstvo treba da čini.

„To je taj princip koji neguju pojedini mediji u Srbiji, a koji se pod plaštom svetog novinarskog pravila ’za i protiv’ zapravo svodi na to da dovedete pred kamere dželata i žrtvu i da pitate dželata zašto je imao potrebu da naudi žrtvi i da pitate žrtvu kako se oseća sada kad pred kamerama nastupa sa svojim dželatom“, ocenjuje Gruhonjić.

I u ovom, kao i u prethodnom slučaju širenja panike iz tabora Treće Srbije, izostala je reakcija i osuda od strane bilo kog državnog zvaničnika. U sali Narodne skupštine su se pre nekoliko dana mogle čuti tvrdnje poslanika vladajuće stranke koje bi, bez sumnje, potpisali mnogi ekstremni desničari.

„Kod nas postoji jedno šarenilo nevladinih organizacija, niču kao pečurke posle kiše, niko ne zna kako se finansiraju, šta rade, čime se bave. svaki dan se neka od nevladinih organizacija javi da nam soli pamet“, rekao je nedavno parlamentarac iz redova naprednjaka Aleksandar Martinović.

Reditelj Lazar Stojanović, ipak, smatra da se odnos vlasti prema nevladinom sektoru može posmatrati na dva nivoa:

„Čini mi se da je to politika kod koje se vidi niz zajedničkih tačaka sa politikom koju vode predsednik i njegov Kabinet, a da se ona ne poklapa i ozbiljno se razilazi sa nekim elementima politike koju vodi Vlada. Jer su oni makar simbolično napravili sastanak sa predstavnicima nevladinih organizacija. To je ono što Evropa od njih traži. Mislim da je to nešto što iz pozicije desnih stranaka ugrožava Vladu i opasno narasta.“

Napadi na nevladine organizacije, sastavljanje spiskova unutašnjih neprijatelja deo je folklora i drugih ekstremno desnih grupa u Srbiji. Podsetimo na spiskove koje su u više navrata objavljivali ekstremisti iz pokreta Naši.

Veliki broj ekstremno desnih grupa dobija neku vrstu podrške od dela političko-društvenih slojeva u zemlji, ali i iz inostranstva, smatra Lazar Stojanović.

"Tu takođe vidimo veoma aktivan odnos Rusije, ne samo u pomaganju takvih organizacija, nego u direktnoj propagandi koju vrše prilikom svojih poseta najviši funkcioneri države Rusije i koju neprekidno vrše državni mediji prema događajima na Balkanu“, kaže Stojanović.

Dinko Gruhonjić

Dinko Gruhonjić

Konkretan primer saradnje domaćih desničara sa inostranstvom daje Dinko Gruhonjić:

"Treća Srbija je politička ili parapolitička organizacija koja sklapa raznorazne sporazume sa ekstremno desničarskim strankama od Francuske pa do Rusije. Takođe, to je stranka koja se često ponaša veleizdajnički, s obzirom na to da vrlo često stavlja interese Ruske Federacije ispred interesa Srbije."

Najnovija istraživanja pokazuju da su ekstremno desne stranke i pokreti u Srbiji u usponu: radikali imaju sedam posto podrške, a pokret Dveri, iz kojeg je nastala Treća Srbija, preko šest i po posto.

Srđa Popović smatra da je ovo alarm za uzbunu.

„Vi ste videli šta je radio Šešelj kad se vratio i kako je to eskaliralo. I kako je to od jedne situacije gde ljudi posmatraju takve pojedince kao klovnove došlo do toga da oni sad u nekim merenjima prelaze cenzus. To nije bezopasno“, konstatuje Popović.

Lazar Stojanović

Lazar Stojanović

Lazar Stojanović zaključuje da je „crvena lampica“ koja upozorava na ekstremnu desnicu odavno upaljena:

„Mislim da je ovo proces koji se, kao u slučajevima vulkana nagomilava, pritisak raste i bojim se da je za davanje alarma kasno. Treba videti koja su nam sredstva da se branimo odmah, a bojim se da su ona mala, slaba i bez optimizma gledam na mogućnost građana da se suprotstave ovim tendencijama.“

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG