Dostupni linkovi

logo-print

Desni ekstremizam u Srbiji: Sve snažnije društveno zlo


Sa protesta ekstremnih desničara u Beogradu

Sa protesta ekstremnih desničara u Beogradu

Desni ekstremizam u Srbiji je prisutan i jak, što pokazuju i nedavni napadi na albanske radnje u nekoliko gradova Vojvodine. Ekstremističkoj atmosferi u znatnoj meri doprinosi i država koja nedovoljno jasno uspeva da ovu pojavu označi kao pretnju po po ustavni poredak i ljudska prava. Ovo je, između ostalog, poručeno u sredu u Beogradu na diskusiji „Otpor ekstremizmu”, u organizaciji Helsinškog odbora za ljudska prava.

Diskusija u beogradskom Aeroklubu je održana povodom knjige „Ekstremizam: Kako prepoznati društveno zlo“, koju je objavio Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji. Ova publikacija objedinjuje tekstove o ekstremizmu, kojeg brojni autori sagledavbaju iz različitih aspekata: sociološkog, istoriografskog, pravnog...

Sonja Biserko

Sonja Biserko

Prema rečima predsednice Helsinškog odbora Sonje Biserko, sistem ne percipira desni ekstremizam kao pretnju, a ekstremistima pogoduje činjenica da u Srbiji postoji deficit pravne države.

„Institucije pravne države i dalje ne funkcionišu, a ljudska prava su obesmišljena stalnim kampanjama protiv ljudskopravaških organizacija i njihovih lidera. Jačanju ekstremno desničarskih organizacija doprinosi i politički diskurs predstavnika državne vlasti koji uporno izbegavaju da ove organizacije označe kao pretnju ustavnom poretku i vrlo često ih izjednačavju sa organizacijama koje se bave promocijom i zaštitom ljudskih prava. Stavljanje znaka jednakosti između desnog ekstremizma i borbe za ljudska prava, neminovno vodi ne samo ka jačanju desničarskih organizacija, već i ka stvaranju atmosfere linča i progona svih onih koji se desnom ekstremizmu javno suprotsavljaju“, smatra Biserko.

Jedan od važnih aspekata u jačanju desnog ekstremizma je i povezanost dela Srpske pravoslavne crkve sa ekstremističkim organizacijama. Ta veza naročito dolazi do izražaja uoči svake Parade ponosa. Tako se mišljenja patrijarha srpskog Irineja ili vladike Amfilohija – poput one da je homoseksualnost bolest u rangu pedofijije – gotovo do tančina poklapaju sa porukama ekstremnih desničara i huligana, istih onih koji su 2010. demolirali Beograd zbog Prajda.

Podrška koju neki krugovi iz Crkve daju nasilnicima izuzetno je opasna, ali je za to odgovorna i država, kaže za RSE sociolog Srđan Barišić.

„Ono što je tu problem jeste odnos između države i većinske verske zajednice u Srbiji. Dakle, to što je jednoj verskoj zajednici – koja god da je – dozvoljeno da ispuni taj vakuum i da postavlja vrednosne normative, da se postavlja kao ’moralni vrhovni sud’, gde vi ukoliko ukažete na neke krajnje objektivne, tehničke probleme, koji čak nisu niti teološki, vi ste odmah prkazani kao protivnik 85 posto deklarisanih građana, koji narušava identitet organskog bića srpskog naroda i slično“, objašnjava Barišić.

Narodna skupština usvojila je izmene Krivičnog zakonika, prema kojem je zločin iz mržnje otežavajuća okolnost za odmeravanje kazne, podseća Meho Omerović, predsednik Odbora za ljudska i manjisnka prava i ravnopravnost polova u Skupštini Srbije. On, međutim, dodaje da je pravi izazov primena zakona:

„U ovom slučaju, sudovi, tužilaštvo i policija bi trebalo da naročitu pažnju obrate na krivična dela koja su izvršena upravo pod ovim otežavajućim okolnostima, a počinioci bi morali bitri adekvatno kažnjeni, ne samo za osnovno krivično delo koje su počinili, što se najčešće i dešava, već i zbog toga što su to delo počinili iz mržnje“, kaže Omerović, te zaključuje:

„Ekstremisti, ma čiji bili, niti su niti ogu biti ’naši’ ili ’vaši’, ’moji’ ili ’tvoji’. Oni su to što jesu – opasnost po društvo. Oni su društveno zlo.“

Antigej grafit ekstremnih desničara

Antigej grafit ekstremnih desničara

Podsetimo, pre nekoliko meseci je u centrzu Beograda brutalno pretučen nemački državljanin, koji je učestvovao na skupu o LGBT pravima u Srbiji. Nekoliko godina ranije, 2009, takođe u centru glavnog grada ubijen je Bris Taton, Francuz kojeg su do smrti tukli pripadnici jedne huliganske grupe.

Politikolog Pavel Domonji smatra da Srbija nema političku elitu koja je privržena zaštiti ljudskih prava.

„Mislim da bi političke elite morale da budu mnogo odlučnije kada je o ekstremizmu reč, jer on udara na fundamentalne liberalne vrednosti – od prava na život, pa nadalje. Prava je tragedija Srbije što nema političku elitu koja je privržena agendi ljudskih prava i koje zauzimaju čvrst i beskompromisan stav kada je ekstremizam u pitanju. Ne treba gubiti iz vida da političari, ne samo svojim rečima, nego i svojim delima šalju snažnu poruku društvu“, kaže Domonji za RSE.

Publikacija „Ekstremizam: Kako prepoznati društveno zlo“ donosi i spisak od desetak ekstremističkih organizacija koje deluju na teritoriji Srbije. Mnoge među njima, javno veličaju četničke vođe i kvislinge iz Drugog svetskog rata, baš kao i generale i političare koji su optuženi za ratne zločine tokom ratova devedesetih godina.

Istoričar Srđan Milošević ističe u razgovoru za Slobodnu Evropu da su političke i intelektualne elite kontinuiranim izjednačavanjem fašizma i antifašizma tendenciozno unele konfuziju koja pogoduje ekstremističkim grupama.

„To na najdirektniji način utiče na kontaminaciju vrednosnog sistema. Onda kada se antifašizmom proglasi nešto što antifašizam nije, onda je moguće i da fašizam kamuflirate. Onda sve to postaje upotrebljiva mantra i ništa više od toga. A, to je u stvari modus operandi fašizma“, zaključuje Milošević.

Na skupu je predstavljen i “Memorandum o ekstremizmu” koji su potpisali predstavnici koalicije "Otpor ekstremizmu", a koju čini 19 nevladinih organizacija i udruženja.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG