Dostupni linkovi

logo-print

Desk „Kreativne Evrope“ u BiH – za bolje korištenje sredstava EU


"Kreativna Evropa", poster

"Kreativna Evropa", poster

Neupućenost je, možda, glavni razlog zašto Bosna i Hercegovina ne koristi puni potencijal programa „Kreativna Evropa“ vrijedan skoro 1,5 milijardi eura. O fondu Evropske unije koji podržava stvaralaštvo u svim segmentima, većina bh. umjetnika ne zna, niti se nadležne institucije trude da ga dodatno promovišu. Štaviše, BiH nema zvanični ured „Kreativne Evrope“ čiji je posao da pomogne ovdašnjim umjetnicima da validno ispune aplikaciju i dobiju novac iz ovog vrijednog fonda.

Iako je Bosna i Hercegovina u julu prošle godine potpisala Sporazum o učešću u „Kreativnoj Evropi“, za mnoge bh. umjetnike ovaj program još uvijek je nepoznanica.

Ines Tanović

Ines Tanović

„Mi svake godine uplaćujemo i dužni smo uplaćivati ovih narednih sedam godina, koliko traje program Kreativna Evropa, 205.000 eura. Koliko znam, prošle godine smo uspjeli povući nekih 440.000 maraka iz tog programa, i to uglavnom povlačimo iz potprograma Medija, to su naše filmadžije, kojima to poprilično dobro za sada ide i čini mi se da su najstručniji u svemu tome. Međutim, za program Kultura mi ne izvlačimo gotovo ništa.“, kaže o bh. praksi opšteg apsurda, članica Udruženja „Akcija“ Sarajevo Ines Tanović.

Uspostava ureda ili Deska „Kreativne Evrope“ u Bosni i Hercegovini kasni zbog nefunkionalne političke administracije u sektoru kulture. Toga je svjesna i filmska producentkinja Amra Bakšić Čamo.

„Savladati aplikaciju za Medija program nije nemoguće, s tim da mlađe kolege sigurno imaju više problema nego mi. Mi smo imali grešku u jednoj aplikaciji, bila je neka dupla negacija na engleskom, koju smo mi protumačili na jedan način, a zapravo smo je trebali protumačiti na drugi način. Izgubili smo neke poene. Uspjeli smo mi dokazati da je bilo nekako čudno definisano, ali to su sve stvari koje bi se, da mi imamo Medija desk u BiH, tu rješavale. Ne bismo imali tih problema.“

I dok bh. umjetnici čekaju da se političari „smiluju“ i formiraju Desk „Kreativne Evrope“, u državnom Ministarstvu civilnih poslova već postoji komisija, odnosno koordinaciono tijelo za Desk.

„Trenutno je u Ministarstvu civilnih poslova formirano koordinaciono tijelo, koje ima predstavnike državnog nivoa, ima tri predstavnika iz Federacije, dva predstavnika iz RS-a, jednog iz Distrikta Brčko i dva iz kantona. To tijelo bi trebalo da radi na promociji programa i do uspostave nekog deska. Koji će to model biti, ne mogu prejudicirati“, kaže za RSE Službenik Ministarstva Edin Veladžić.

„Koliko smo mi upoznati, Ministarstvo civilnih poslova jeste organizovalo do sada nekoliko treninga, no, meni se čini da to niti je bilo dovoljno dobro oglašeno, niti je dovoljan broj kulturnih radnika iz naše zemlje prisustvovao tim treninzima. Dakle, edukacija tog sektora u smislu pisanja projekata za Kreativnu Evropu je apsolutno potrebna i čini mi se da je to jedan od prioriteta“, rekla je Ines Tanović iz Udruženja „Akcija“ Sarajevo.

Deskom „Kreativne Evrope“ ne mora rukovoditi vladina institucija. U Sloveniji je potpuno drugačiji slučaj – Deskom upravlja nevladina organizacija Motovila koja je taj posao dobila putem javnog konkursa. Da bi se prijavili na fond „Kreativne Evrope“ slovenački umjetnici ne moraju potražiti pomoć Deska, ali je poželjno, kaže službenica centra Motovila Sabina Briški.

„Nije neophodno, ali iz iskustva vidimo da je bolje da s nama rade, da im kažemo sve što može, možemo ih vrlo brzo povezati s drugim deskovima Kreativne Evrope koji postoje u drugim državama članicama EU, to je više 44 ureda, preporučiti ih, što im olakšava i otvara vrata.“

U Hrvatskoj su se programu „Kreativna Evropa“ najprije obradovali „mali“ umjetnici, navodi voditelj Deska „Kreativne Evrope“ pri Ministarstvu kulture Republike Hrvatske Mladen Špehar.

„S vremenom su se javne, odnosno velike institucije počele sve više uključivati u igru, uzimati 'kolač'. Utrka je pravedna jer je Evropska komisija ograničila u novom programu da ispred jedne institucije može doći samo jedna prijava u svojstvu koordinatora. Tako za velike muzeje koji imaju po pet, deset, petnaest kustosa, i ako ih nekoliko želi pisati neki svoj projekt i biti koordinator, to je onemogućeno, jer ravnatelj muzeja mora birati čiji prijedlog projekta će prihvatiti da bude poslan u Evropsku komisiju, odnosno izvršnu agenciju za prijavu.“

Krajem prošle godine Brisel je poslao pismo u kojem traži hitnu uspostavu Deska u Bosni i Hercegovini. Evropska unija plaća po 50 odsto troškova za formiranje Deska u svakoj državi. Međutim, kao i sve ostalo u BiH, postoji inicijativa za osnivanje dva deska – jedan u Sarajevu, drugi u Banjaluci. Iz Udruženja „Akcija“ protive se ovoj ideji.

„Mi se zaista protivimo jednoj takvoj odluci. Željeli bismo da taj desk bude jedinstven, funkcionalan i efikasan, to je administracijsko tijelo. I može da bude bilo gdje, da li je to Banjaluka, Trebinje, Mostar, Sarajevo, uopće nije bitno. Bitno je da služi sektoru i distribuira informacije“, kaže Ines Tanović.

A kakvih znanja i vještina treba da bude osoba zaposlena u jednom Desku „Kreativne Evrope“, Sabina Briški iz slovenačkog Deska kaže da je „dobro da to bude netko tko poznaje sektor, netko tko sa sektorom zaista ima blizak dijalog, tko može biti posrednik između institucija i sektora. To mora biti netko zaposlen na puno radno vrijeme i mora poznavati sektor kulture, koji pokriva potprogram Kulture i potprogram Medija. Pošto su te oblasti vrlo specifične, najmanje dvije, tri osobe treba to da rade. Evo, kod nas smo četiri osobe, i to je minimum minimuma. Mi smo jedan od najmanjih ureda u mreži tih kreativnih deskova“

Za kulturne radnike, institucije i udruženja u BiH, fond „Kreativne Evrope“ je ogroman izvor novca u situaciji kada je kulturni sektor na klimavim nogama zbog slabih ulaganja, tako da povlačiti ova evropska sredstava znači obezbijediti kontinuitet rada za barem naredne dvije-tri godine.

  • 16x9 Image

    Zvjezdan Živković

    Magistar komunikologije. Izvještava o kulturi, socijalnim temama i eurointegracijama. Kreira multimedijalne sadržaje i uređuje portal Balkanskog servisa RSE.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG