Dostupni linkovi

logo-print

Deca iz Prihvatilišta: Izložba za novu kuću


Deci Prihvatilišta u Beogradu potreban je novi dom. Da bi im se obezbedili bolji uslovi, u beogradskom Domu omladine otvorena je prodajna izložba fotografija iz njihovog života koja će trajati do 16. decembra.

U Prihvatilištu na Voždovcu, gde su smeštena zlostavljana i zanemarena deca, ima malo prostora i samo 16 kreveta iako tu svakog dana boravi i po tridesetoro štićenika ove ustanove. Ali problem njihovog smeštaja država već decenijama nije rešila.

Sedamnaestogodišnji Kosta, dete iz Prihvatilišta, kaže za RSE da im svaka pomoć mnogo znači.

„U Prihvatilištu se trude da nam pruže bolji život. Svi smo tu zbog velikih muka koje smo preturili preko glave, mnoge od nas roditelji su tukli i prepustili ulici, a od osoblja koje se nama bavi dobijamo mnogo pažnje i podrške. Pomoć koja stigne za nas znači bolju hranu, odeću, jednostavno bar malo bolje uslove... Tu sam stekao drugove i drugarice za ceo život. Ali nam fali nova kuća. Jer ovde gde smo sada nema dovoljno prostora. Novi dom bi nam mnogo pomogao.“

Na fotografijama koje su izložene su deca Prihvatilišta u društvu poznatih ličnosti, pojedinaca koji su odvojili deo njihovog za bolji život ovih mališana.

Četrnaestogodišnja Jovana, jedna od devojčica iz Prihvatilišta, kaže da je uživala u susretu sa humanim ljudima.

„Bilo je super kada smo se slikali. Dolazili su poznati fudbaleri, pisci, voditelji emisija na televiziji, pevači... Upoznali smo se i baš lepo popričali. Svima sam rekla da nam je najbitnije da imamo novi prostor, veći i lepši. Jer to je naša kuća. Da spavamo kao sva ostala deca. Sada nemamo dovoljno mesta, po četvoro nas noći u dnevnom boravku, spava se na dušecima, po dvoje u krevetu...“

Onima koji danas borave u Prihvatilištu često nedostaju odeća, obuća, sredstva za higijenu, u ovim zimskim danima čarapa nikada nije dosta, ali je najveći problem manjak prostora. Jer smešteni su u samo 250 kvadrata.

Vaspitačica Valentina Najdanović Šoškić kaže za RSE da, uprkos svim problemima, deca iz Prihvatilišta ne odustaju od želje da uspeju.

„Ono što je najbitnije, i što nesebično dajemo ovoj deci, je ljubav. To je na prvom mestu. Ljudi dobre volje, donatori i humani pojedinci, pomažu koliko mogu. Odazivaju se kada organizujemo akcije, jednostavno i sami vide koliko nam je važna podrška i pomoć. Ono što nam je najpotrebnije je da imamo novi dom. Jer u sadašnjem prostoru ne možemo da smestimo svu decu. Potrebni su nam bolji uslovi za život, za rad, za učenje..."

Maštaju o kompjuterima

U sadašnjem Prihvatilištu uslovi su daleko od dobrih. Deca borave u malom prostoru, sa zidova otpada malter i ljušti se farba, a o uslovima koje imaju deca u spoljnjem svetu za sada mogu samo da sanjaju. Maštaju o kompjuterima i brzom internetu, koje imaju njihovi drugari u školi, i nadaju se da će se neko od nadležnih i toga setiti.

Prodajna postavka fotografija je 40. javna akcija kojom se traži pomoć za ovu decu. Koz projekat „Pobedi za decu Prihvatilišta“ do sada je prikupljen deo novca za novu kuću ali ga još nema dovoljno. Na otvaranju izložbe bilo je malo javnih ličnosti koje bi pomogle, iako je mnogo njih pozvano.

Među malobrojnima koji su došli bila je pevačica Leontina Vukomanović.

„Važno je kontinuirano praviti ovakve akcije. Jedan od problema je što se vlast često smenjuje, i odgovorni prebacuju lopticu jedni na druge, pa nikako da dođemo do rešenja situacije u kojoj je Prihvatilište. Stalno počinjemo iznova. Nadam se da oni koji su odgovorni u državi vide apele preko medija za pomoć ovoj deci. To je jedna od najvažnijih ustanova za mlade u celoj zemlji i ne bi smela da bude u ovakvom stanju. Da nema divnih ljudi koji rade sa ovom decom, vaspitačica i socijalnih radnika, bojim se da bi stanje bilo još lošije.“

Za skoro šest decenija postojanja kroz Prihvatilište je prošlo 60.000 dece uzrasta od sedam do 18 godina. Među njima su žrtve nasilja i trgovine ljudima, zlostavljana i zanemarena deca, najmlađi kojima je pomoć najpotrebnija.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG