Dostupni linkovi

logo-print
Učenici osnovnih škola u Subotici, kao i nešto stariji srednjoškolci pred kompjuterima provode između dva i četiri sata dnevno, kažu u Aktivu pedagoga i psihologa subotičkih osnovnih škola, koji je o ovoj temi obavio istraživanje na oko pet hiljada đaka.

Podatak govori da su deca na putu da postanu zavisnici od interneta, a sa druge strane uskraćena su za neke druge aktivnosti, pogotovo fizičke, što može imati odraza na njihovo zdravstveno stanje, fizičko ali i psihičko, smatraju u ovom aktivu.

Ako ni po čemu drugom onda smo po fasciniranosti naše dece internetom na svetskom nivou. Školski pedagozi i psiholozi u Subotici napominju da je oko 20 odsto anketirane dece već praktično zavisno od interneta, raznih igrica i fejsbukova.

U proseku deca školskog uzrasta tokom vikenda provedu čak pet i više sati u virtuelnom svetu, to jest oko četvrtinu njih, a najdrastičniji slučajevi govore o deset sati gledanja u kompjuterski ekran, što je otkriveno kod svakog 16. ispitanog deteta.

"Istraživanje je obavljeno pretežno sa decom iz osnovnih škola i manjim brojem učenika srednjih, a podjednako su zastupljene škole i u seoskim i gredskim sredinama. Razlike gotovo i nema", kaže školski psiholog Jasna Vojnić, napomenuvši da takvi rezultati svakako nalažu da se nešto preduzme.

Jedna od mogućih "protivmera" je edukacija roditelja kako da se u tim situacijama postave. Njihov zadatak bi bio da više nadziru decu i prekinu ih kada prekorače "normu", odnosno kada pred ekranom provedu više od sat vremena tokom dana.

Tada bi trebalo da usledi odlazak na igralište, i malo fizičke aktivnosti. Jer, jedna od opasnosti kompjuterske zavsnosti dolazi upravo od nekretanja odnosno previše sedenja, a premalo kretanja, što može uticati na fizički razvoj detata.

Podaci koje je Aktiv školskih pedagoga i psihologa izneo trebalo bi da animiraju javnost kako bi se zajednički tražilo rešenje za problem i deca žaštitila od štetnih posledica koje donosi prekomerno konzumiranje računara, kaže Margareta Uršal, pedagog u Osnovnoj školi Sečenji Ištvan.

"Sigurno je da deca ne bi rebalo da provode više vremena od jednog sata pred računarom, jer kada saberemo sve njihovo slobodno vreme, videćemo da je to zaista mnogo vremena da se provede u igricama ili na facebooku", navodi Margareta Uršal.

Lokalna samouprava je podržala ove napore škola i obećala da će nastojati da stvori uslove za drugačiji angažman dece u javnom prostoru, to jest, da se stvori uslovi za upražnjavanje sporta.

Pojava je planetarna, jer svuda u svetu deca sede pred ekranima kompjutera, mobilnih telefona ili TV-a, i to bi svakako trebalo ograničiti ali ne treba imati iluziju da se može apsolutoni biti protiv toga. To je deo jednog novog vremena i koncepta života, a roditelji bi se trabali potruditi da decu usmere ka najboljem što Internet može pružiti, kaže Livija Jo Horti, psiholog Fondacije za mentalnu higijenu Expecto.

"Kompjuter je sredstvo kojim se moramo svi mi naučiti koristiti i nije svejdno za koju svrhu i na koji način ga koristimo, niti da li deca lutaju samostalno u tom virtuelnom svetu, ili pored njih sedi neko ko ih usmerava šta i kako da traže, i kako da dođu do kvalitenih informacija. U tom smislu smernice odraslih su veoma bitne", kaže Livija Horti, napominjući da je defitivno očigledno da se deca ne snalaze u tom ogromnom svetu informacija, te da im taj prostor čak pruža mogućnost za svojevrsni voajerizam.

"Deca se na snalaze u tome, i često koriste priliku da uđu u svet drugih osoba, bez direktnih kontakata, jednostavno samo da vide šta se dešava u tuđim životima. I o sebi ponekad daju lažne informacije putem Interneta, i to je neka vrsta paralalenog žuvota, što nosi veliku opasnost... Jasno je da iza čitavog fenomena fascinacije internetom stoji i osećanje usamljenosti, ali decu treba naučiti kako da svoje slobodno vreme kvaliteno iskoristi, kako ne bi bio usamljeni. A tu apsoluntu odgoronost ima svet odraslih", kaže Livija Horti.

Sa druge strane, treba se zapitati šta je alternativa. Ono što se može videti u nevirtuelnim ulicama Subotice, ali i drugih gradova, tokom večernjih sati pruža takođe povod za zabrinutost - mladi koji besciljno lutaju u potrazi za adrenalinom, uz česte izlive agresivnosti i uopšte, dok javna mesta na kojima se mogu družiti karakteriše kvalitativni nedostatak sadržaja.

A gde na internetu mladi najviše provode vreme poslušajte u anketi:

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG