Dostupni linkovi

logo-print

Da li je vlast u Srbiji pod kontrolom nezavisnih institucija? Koliko je danas moguće kritikovati rad premijera, predsednika i drugih državnih činovnika, a ne dobiti etiketu „stranog plaćenika“? Zašto nosioci vlasti na svaki kritički osvrt svog rada gledaju kao na rušenje države? Ovo su bila neka od pitanja o kojima se razgovaralo u sredu uveče u Beogradu, na debati održanoj u Kući kulture, gde su stavove sučelili novinari, nevladini aktivisti i politički analitičari.

Debata je održana u trenutku kada se još uvek nije slegla prašina zbog napada kojima je Balkanska istraživačka mreža bila izložena, kako od strane vlasti, tako i u pojedinim, vladajućoj stranci naklonjenim, tabloidima.

Međutim, politički analitičar Branko Radun smatra suprotno, odnosno da neki mediji vode kampanju protiv najviših predstavnika države.

„Primer toga je ’Blic’ i naslovne strane tog lista i njihov odnos prema predsedniku države. Meni lično je to prešlo crtu dobrog ukusa i argumentovane kritike, već deluje kao kampanja u kojoj ne strada samo rejting aktuelnog predsednik, već se na neki način srozava i sama institucija predsednika Srbije“, smatra Radun.

Tamara Skrozza, foto: Vesna Anđić

Tamara Skrozza, foto: Vesna Anđić

S druge strane, Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika „Vreme“ i članica Saveta za štampu, ukazuje na drugačiji slučaj. Ona podseća da je predsednik Srbije Tomislav Nikolić Savetu podneo žalbu zbog teksta u dneviku „Blic“ pod naslovom „Dok se Srbija davila, Nikolić pekao rakiju“, aludirajući na aktivnosti šefa države u vreme prošlogodišnjih poplava.

Nakon što je Savet za štampu razmotrio i odbacio Nikolićevu žalbu kao neosnovanu, iz Kabineta predsednika Republike je stiglo pismo:

„Kaže u tom pismu: ’Kada bi novine mogle sve što žele oni koji ih plaćaju, on, misleći na predsednika, možda ne bi bi bio živ.’ Skrenula sam vam pažnju na ovaj slučaj zato što on belodano, vrlo grafički, prikazuje kako se vlast ponaša da neko pokuša da je na ovaj ili onaj način kritikuje“, ističe Tamara Skrozza.

Vučićević: Niko ne osporava "Beograd na vodi"

Na debati je postavljeno i pitanje – zašto je na beogradskom javnom servisu izostala kritika “Beograda na vodi”, naročito nakon što deo stručne javnosti pobunio protiv ovog projekta, smatrajući da je reč o promašaju.

“Ali, šta je kritika? To je valjan dokaz da nešto nije u redu. Ja do sada, za sve ovo vreme koliko sam na funkciji, zaista nisam videla ni u jednom trenutku da je neko to osporio. Evo, sad se to pojavilo pre nekoliko dana, ali za sve ovo vreme koliko je predstavljen ‘Beograd na vodi’, nisam videla da je neko rekao: ‘Ne, ovo ne valja, ovo nije u redu’”, odgovorila je Ivana Vučićević.

Na ovo izlaganje replicirala je Ivana Vućićević, glavna i odgovorna urednica beogradske Radio-televizije Studio B, koja smatra da vlast ima pravo da iznosi kritike. Debata se na mahove rasplamsala, pa su argumente ukrstili Vučićevićeva i aktivista Mirko Popović.

“Zar vlast nema takođe pravo da kritikuje? Ako svaki pojedincac koji nije vlast, koji je opozicija ili bilo šta, ima pravo da kritikuje, zašto onda vlast ne bi imala svoj prostor da iskritikuje ono što nije dobro?”, zapitala je glavna i odgovorna urednica Studija B, na šta je Popović iz publike odgovorio:

“Ne možete kao nosilac javne funkcije da imate mišljenje o tome da li vam se nešto sviđa ili ne. Možete kad dođete kući da to saopštite svojoj porodici. Zamislite kadabi oje kolege iz civilnog sektora imale pravo, kao što ima premijer, da organizuju konferenciju za štampu, okupe sve novinare i govore u zgradi Vlade ono što govori on. Podsetiću vas, rekao je da su ljudi koji su vršili jedno istraživanje strani plaćenici. Nije odgovorio na činjenice koje su tamo postavljene, nego je kategorisao ljude kao nosilac javne funkcije.”

Pritiske nisu trpeli samo kritički nastrojeni mediji, već i pojedinci, poput ombudsmana Saše Jankovića, koji je prošao kroz “toplog zeca” u skupštinskom Odboru za bezbednost, jer je podneo prijavu protiv pripadnika Vojne policije koji su učestvovali u incidentu na Paradi ponosa, kada je pretučen brat premijera Srbije Andrej Vučić.

“Na kraju, imate zaključke tog Odbora i u poslednjem se kaže da ako zaštitnik građana želi u budućnosti da otvori takvo neko pitanje, prethodno treba da obavesti skupštinski Odbor koji se bavi bezbednošću. To stvarno pokazuje nerazumevanje zaštitnika građana kao institucije koja takva pitanja može otvarati u medjima. To je njemu jedno od najjačih oružja”, kaže Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudka prava YUCOM.

Branko Radun, foto: Vesna Anđić

Branko Radun, foto: Vesna Anđić

Branko Radun, pak, ukazuje na to da Janković, uprkos kritikama, nije smenjen sa funkcije ombudsmana:

“To je, po meni, isto argument koji ide u prilog tome da postoji nekakva i institucionalna i medijska nezavisna struktura na koju vlast može da utiče, anli ne može da baš promeni te ljude.”

Uz ocenu da nezavisna tela u Srbiji rade dobar posao, s obzirom na okolnosti i pritiske kojima su izloženi, Tamara Skrozza zaključuje:

“Ova vlast, ako želi da bude demokratska, ona mora da se povinuje toj kontroli, koliko god joj se ne dopadao taj termin i ono što iza tog termina stoji; i, povrh svega, koliko god joj se ne dopadali kontrolori.”

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG