Dostupni linkovi

logo-print

Daniel Serwer: Upotreba ruskog veta suprotna Vučićevoj proevropskoj poruci


Daniel Serwer

Daniel Serwer

"Upotreba ruskog veta u Savetu bezbednosti UN na britansku rezoluciju o Srebrenici nije konzistentna sa veoma jasnom proevropskom porukom koju je premijer Vučić poslao kad je nedavno bio u Vašingtonu", ocenjuje u intervjuu za RSE Daniel Serwer, profesor i ekspert za Balkan sa vašingtonskog Johns Hopkins instituta.

"Da bi odnosi između Srbije i Bosne i Hercegovine mogli da se relaksiraju, tokom posete Predsedništva BIH Beogradu premijer Vučić bi trebalo vrlo jasno da saopšti da je sagovornik Beograda Sarajevo i da bi i bosanski Srbi trebalo da gledaju u Sarajevo kao u svoj glavni grad", poručuje Serwer.

Svima je, dodaje on, stalo da vide zamah kad je u pitanju evropski put zemalja Zapadnog Balkana jer svi i te kako dobro znamo da kad balkanski bicikl ne ide napred, on obično padne.

RSE: Gospodine Serwer, pomoćnica američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Victoria Nuland tokom susreta u Beogardu sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem izjavila je da Sjedinjene Države podržavaju evropski put Srbije i da će pomoći Srbiji da obezbedi energetsku sigurnost. Šta zapravo konkretno znači da Sjedinjene Države podržavaju Srbiju?

Serwer: Sjedinjene Države odavno podržavaju snažniju i veću Evropsku uniju, tako da je u tom smislu podrška putu Srbije u EU zaista nešto najprirodnije. Šta to u ovom trenutku konkretno znači ne bih mogao znati, ali mogu reći ovo: trenutno ništa ne može zameniti obaveze koje Srbija mora ispuniti kako bi se tehnički kvalifikovala za članstvo u EU; ona naprosto mora da prođe put pregovora o svih 35 poglavlja. Tek na kraju tog procesa dolazi na dnevni red pitanje da li će joj se otvoriti i politički ulaz u evropski klub ili neće. Kao što smo svi toga svesni, postoji mnogo otpora unutar same Evropske unije njenom daljem širenju, mnogo je, dakle, trenutno političkih prepreka tome. Mislim da bi baš tu Sjednjene Države mogle pomoći, posebno na kraju tog procesa kvalifikacija - dakle, u fazi kada će ulaz u EU biti ne tehničko nego političko pitanje.

RSE: Da, ali dok Srbija dođe do samog praga Evropske unije, mnogo ćemo se načekati.


Serwer: Pa, ja bih rekao – nemojte da čekate, pripremajte se. Pripreme su, kao što sam rekao, veoma važne i nema obilaznice za njih.

RSE: Vučić je rekao da namerava da nastavi dijalog sa Prištinom. Šta je apsolutno najvažnije u ovoj rundi dijaloga iz perspektive Vašingtona?

Serwer: Najveći izazov iz ugla Vašingtona jeste da se pronađe adekvatna formula za osnivanje Zajednice srpskih opština na Kosovu. Istovremeno je očigledno da u Prištini ternutno imaju neke druge prioritete, kao što je formiranje Specijalnog suda za ratne zločine, tako da su malo usporili rešavanje tog pitanja. Iako su to sve očekivani problemi implementacije, Vašington će, kako bi se sve to ubrzalo, sasvim sigurno izvršiti pritisak i na Prištinu i na Beograd

RSE: Kad je u pitanju formiranje Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu, Vašington je 1. avgust postavio kao krajnji termin za usvajanje zakonske regulative kako bi taj sud mogao da se uspostavi. Da li je tak rok realan?

Serwer: Pa, jedino što stoji na putu formiranja tog suda jeste osvajanje dvotrećinske većine u kosovskom parlamentu i to može da se desi već sutra ako se ta većina napravi.

RSE: Da li Vašington vrši pritisak na Prištinu kako bi se Sud formirao?


Serwer: O da, Vašington vrši i te kakav pritisak i Prištini je to jasno. Međutim, nije to baš tako lako, kao što nije lako ni kada se Srbija suočava sa slučajevima procesuiranja ratnih zločina.

RSE: Ima li američkih pristisaka na Srbiju kad je reč o formiranju Zajednice srpskih opština?


Serwer: Ne bih rekao da je ‘pritisak’ prava reč; radi se pre svega o tome da se dođe do prihvatljive formule; da se izbalansiraju interesi Prištine koja ne želi da ta zajednica bude osnov za nastajanje nekakve nove Republike Srpske, koja bi faktički bila izvan centralne vlade, i interesi i potrebe Srba da sami upravljaju u mnogim oblastima svojih lokalnih zajednica, ali unutar ustavnog okvira Kosova.

RSE: Nemačka kancelarka Angela Merkel prilikom nedavne posete Beogradu uglavnom je imala reči hvale za postignute reforme. Naglasila je, razume se, i ona da je neophodan dalji napredak u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, ali nije isporučila nikakve nove uslove. U tom smislu, verujete li da će EU ove godine Srbiji otvoriti prvo poglavlje, poglavlje 35?


Serwer: Ja se svakako tome nadam. Iz američke perspektive – što brže se ide napred, to bolje. Ono što mi želimo da vidimo jeste zamah na putu ka EU, ne samo za Srbiju nego i za druge zemlje – za Makedoniju, za Kosovo i za Bosnu. Znate, mi smo svi akutno svesni toga da kada balkanski bicikl ne ide napred, on obično padne.

RSE: Srbija se, kao što je poznato, žestoko suprotstavila britanskom predlogu rezolucije o Srebrenici, a predsednik Nikolić je tražio od Rusije da stavi veto na nju, što je ona i učinila. Mislite li da će se taj potez Srbiji vratiti kao bumerang?


Serwer: Pa, već jeste u izvesnom smislu. Ja ni na koji način ne želim da opravdam ono što se dogodilo u Potočarima, ali jasno je da premijer Vučić, čiji dolazak na komemoraciju u Srebrenicu jeste imao poruku pomirenja, nije naišao na prijem kakav je očekivao, a deo razloga za to je i veto na rezoluciju u Savetu bezbednosti. Iz američke perspektive zapravo je veoma zbunjujuće zašto je Beograd tražio ruski veto, ako se zna da su dva međunarodna tribunala – Međunarodni sud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji i Međunarodni sud pravde - ono što se dogodilo u Srebrenici kvalifikovali kao genocid. U tom smislu nije nam jasno šta se dobilo tim otporom reči ‘genocid’. Mi razumemo da je to vrlo osetljivo pitanje s obzirom na srpsku istoriju i s obzirom na zločine počinjene nad Srbima, ali Miloševićev režim je odgovoran za ono što se dogodilo u Srebrenici, a ne oni koji su danas na vlasti. Uprkos tome što je Vučić bio deo Miloševićevog režima, on je danas očigledno napravio drugačiji politički izbor i mislim da se to mora respektovati. Ali, to bi se istinski moglo respektovati ako bi prihvatio da se u Srebrenici dogodio genocid.

RSE: Vučić je otišao u Potočare i bio meta nesrećnog incidenta. Mislite li da je bilo adekvatnije da nije otišao u Srebrenicu?


Serwer: Mislim da je trebalo da anticipira da neće naići na aplauze posle veta u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Znate, upotreba ruskog veta u Savetu bezbednosti UN na britansku rezoluciju o Srebrenici nekako nije konzistentna sa veoma jasnom proevropskom porukom koju je premijer Vučić poslao kad je nedavno bio u Vašingtonu. U suštini, mislim da je dobro što je otišao u Potočare, ali bilo bi mnogo bolje da je ne samo otišao nego i izgovorio reč ‘genocid’.

RSE: Odnosi između Bosne i Hercegovine i Srbije pod velikom su sada tenzijom. Šta Srbija treba da uradi da relaksira te odnose? Predsedništvo BIH prihvatilo je Vučićev poziv i uskoro dolazi u posetu Beogradu, ali – može li ova vlada još nešto učiniti u pravcu relaksacije odnosa?


Serwer: Veoma je teško relaksirati odnose između Beograda i Sarajeva zato što je BIH veoma podeljena. Međutim, po mom mišljenju, tokom posete Predsedništva BIH premijer Vučić bi svima njima trebalo vrlo jasno da poruči da je Sarajevo sagovornik Beograda i da bi i bosanski Srbi trebalo da gledaju na Sarajevo kao na svoj glavni grad, a na centralnu vladu kao na autoritet koji će pregovarati o članstvu BiH u Evropskoj uniji. To je nešto što je Hrvatska odbijala da uradi neposredno posle rata, ali konačno je to predsednik Mesić učinio. Na izvanrednu podršku u Vašingtonu i Briselu naišla je, naime, poruka koju je on tada poslao bosanskim Hrvatima da treba da prihvate Sarajevo kao svoj glavni grad. To je vrsta poruke koju bi i Vučić trebalo da pošalje; da želi da sagovornik Beogradu bude Sarajevo i da bosanskim Srbima glavni grad bude Sarajevo.

RSE: Na YouTubu se pojavio islamistički video u kome članovi Islamske države poručuju na bhs jezicima da će osvojiti Srbiju, Bosnu, Makedoniju, Hrvatsku, Crnu Goru, Kosovo. Srbiju označavaju kao centar Balkana koju prvo treba zauzeti. Na kraju video klipa preti se i Sjedinjenim Državama. Šta mislite, šta to mlade ljude sa ovih prostora opredeljuje da se pridruže Islamskoj državi?


Serwer: Ja bih u tom kontekstu istakao dve stvari. Prva je da to nije ništa neobično; imamo mlade ljude i u Sjedinjenim Američkim Državama koji su indoktrinirani da se bore za Islamsku državu. Naša policija, FBI i obaveštajne službe veoma su svesni toga i, kao što je poznato, hapse takve individue s vremena na vreme. S jedne strane, dakle, to nije ništa nepoznato. S druge strane, istorija Balkana, posebno istorija muslimana na Balkanu koji su znatno trpeli u ratovima u Bosni i na Kosovu, može biti izvor neke dodatne motivacije za regrutovanje ljudi za Islamsku državu, ali ja nisam video nikakve statističke podatke koji bi me ubedili da su balkanski muslimani skloniji pridruživanju ISIS-u nego muslimani iz drugih delova sveta. Naprotiv, mislim da postoje razlozi da se veruje da su oni manje skloni ekstremizmu u odnosu na druge muslimane. Dakle, ove i slične pretnje zahtevaju da budu pažljivo analizirane i sistematski praćene od strane bezbednosnih službi u svakoj od balkanskih zemalja, a zahtevaju, razume se, i njihovu aktivnu saradnju. Ali, hajde da se uozbiljimo – da će Islamska država preuzeti Srbiju, to, ipak, ne može biti shvaćeno ozbiljno, to je puka retorička pretnja i ništa više od toga


RSE: Kakav stav imate o tome kako je razrešena grčka kriza, o ishodu pregovora između evrozone i Grčke?


Serwer: Mislim da ono što Grčka nikad nije razumela jeste da briga kancelarke Angele Merkel nije bila samo Grčka. Njen glavni fokus je zapravo bio euro i Evropska unija kao celina. U tom smislu, da je popustila grčkim zahtevima, slična očekivanja od nje bi se širila kao zaraza na Portugaliju, Španiju, Italiju, a takav razvoj situacije ona, naravno, nije htela. Nije htela zato što bi takvom krizom bilo mnogo teže upravljati i što bi ona bila mnogo skuplja nego grčki bankrot. U tom smislu, ona je odlučila da žrtvuje Grčku zarad stabilnosti eura i jedinstvua ostatka Evropske unije. Ne očekujem, naravno, da Grci imaju razumevanja za to, ali mora se reći da je suština čitave priče bio euro, odnosno, Evropska unija, a ne Grčka. Grci su, dakle, loše procenili šta treba da urade da zadovolje Merkelovu i to ih je ekstremno skupo koštalo; zato što su bili na putu da olakšaju teret svog duga pre nego što je Siriza došla na vlast, a sada kada su napustili taj put biće izuzetno teško da se na njega vrate.

RSE: Ali, gledano nešto dugoročnije, mislite li da bi posle svega ovoga stabilnost evra, pa i samog projekta EU, ipak, mogla biti poljuljana, s obzirom da ovo verovatno nije kraj krize?


Serwer: Da, mislim da bi to moglo da se desi, svakako, i to je ono što je Merkel pokušala da izbegne. Na kraju, rešenje svega ovoga nije samo da se ishendluje Grčka, već da se pokrene rast privrede u Evropskoj uniji. Izostanak ekonomskog rasta nije samo poguban po Grčku nego i po mnoge zemlje evrozone.

RSE: Da, ali mere koje predlaže Merkel teško da ostavljaju prostor za privredni rast?


Serwer: Da, to je tačno, ali treba da uočimo razliku: mere koje su nametnute Grčkoj definitivno jesu rigorozne mere štednje, ali Grčka predstavlja veoma mali procenat evropske ekonomije. Ono gde je rast zaista nasušno potreban jeste ostatak Evropske unije. Mario Dragi, šef Evropske centralne banke, i drugi čine sve od sebe da snize kamatne stope, kako bi izvukli privredu Evropske unije iz krize, ali to će potrajati. Uostalom, i Sjedinjenim Državama je trebalo nekoliko godina da izađu iz recesije, pa će neko vreme za to trebati i Evropskoj uniji.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG