Dostupni linkovi

logo-print

Danica Vučenić: Upozorenja Amnestija završiće na političkom đubrištu


Danica Vucenić

Danica Vucenić

Ocene o slobodi medija u Srbiji iz izveštaja Amnesti internešnala su očekivane, kaže za RSE novinarka i dobitnica prošlogodišnjeg priznanja za etiku i hrabrost Danica Vučenić. Amnesti internešnal navodi da je Vlada u Srbiji pojačala pritisak na medije. Kao primeri takvog stanja precizira se da su javni komentari u kojima je kritikovan odgovor vlasti na poplave u maju uklonjeni su s vladinih sajtova, a kritički pojedinci pozivani su na 'informativne razgovore' u policiji.

Naša sagovornica, međutim, podvlači da je pitanje da li će ovakve ocene imati efekta.

„Nažalost, sve to završava na đubrištu političkih sukoba. Nijedna od tih ocena nije, a ne verujem ni da će ova Amnesti internešnala, biti povod za jednu ozbiljnu debatu o stanju u oblasti slobode izražavanja. Sve završi u funkciji političkih optužbi i to je ono što je tragično. Vi imate, ne znam da li je to nerazumevanje ili odbijanje razumevanja, jednu za mene prilično ponižavajuću izjavu resornog ministra Tasovca, čiji je ključni posao da vama, meni i našim kolegama obezbedi ambijent u kome ćemo funkcionisati slobodno u skladu sa načelima kodeksa novinarske profesije, a u kojem se on izruguje novinarskoj profesiji saopštavajući vesele vesti kako je donet pravni okvir i kako su usvojena tri zakona. Mogu da navedem najmanje dva primera, počev od Ustava, do ne znam promene Zakona o notarima, gde pravne regule nisu u skladu sa životom. Prema tome, mislim da pravne regule u sferi informisanja u ovom trenutku nisu u skladu sa onim što se dešava u našim profesionalnim životima“, navodi Danica Vučenić.

Iako se u izveštaju Amnesti internešnala navodi da su „nastavljene istrage o ubistvima novinara i da su podignute optužnice za ubistvo Slavka Ćuruvije protiv četiri osobe“, nijedno nije do kraja rasvetljeno.

„To govori o odnosu državnih institucija, neću namerno da kažem vlasti, jer nije samo ova vlast u tome, dakle, o odnosu države Srbije prema profesiji novinara, države Srbije prema slobodi izražavanja i države Srbije prema slobodi medija“, kaže naša sagovornica.

Kada je reč o problemu prisilnih nestanaka, Amnesti internešnal ocenjuje da, uprkos ekshumaciji tela 53 kosovska Albanca u grobnici u Raškoj, i daljim istraživanjima u Batajnici, gde je ekshumirano više od 800 tela, "nema napretka u privođenju pravdi onih koji su organizovali prenos tela s Kosova".

Romska naselja su bila nesrazmereno pogodjena poplavama, a 31 Romu, među kojima je bilo 12 dece, uskraćen je pristup prijemnim centrima u Beogradu, umesto čega su smešteni u ratna skloništa bez vode i sanitarnog sistema, navodi se još u izveštaju.

Pretnje i napadi na pripadnike LGBT populacije nisu efikasno istraženi, a retki su slučajevi suđenja za zločine iz mržnje, ocenjuje AI i navodi i primer portparola Protivterorističke jedinice MUP-a Radomira Počuče koji je pozvao na linč Žena u crnom. Protiv njega je podignuta optužnica za ugrožavanje bezbednosti, ali ne i za rodnu diskriminaciju, tako da "motiv mržnje nije uzet u obzir".

U izveštaju se podseća i da su, posle incidenta s bespilotnom letelicom na fudbalskoj utakmici Srbija - Albanija, najmanje 33 objekta u vlasništvu Albanaca bila meta napada.

Od januara do oktobra gotovo 19.000 srpskih državljana tražilo je azil u zemljama EU, a oko 13.000 migranata je podnelo zahtev za azil u Srbiji.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG