Dostupni linkovi

logo-print

Dan zastave u Preševu: Protest umesto proslave


Preševo, foto iz arhive

Preševo, foto iz arhive

Umesto proslavom, albanska nacionalna manjina protestom je u Preševu obeležila Dan zastave, nacionalni praznik Albanije. Nekoliko dana pošto su prekinuli dijalog sa Vladom Srbije zbog, kako kažu, neosetljivosti zvaničnog Beograda za njihove probleme, albanski lideri sa juga još jednom su poručili državnom vrhu da su još uvek ugrožena prava Albanaca u ovom delu Srbije.

„Evropo, šta smo mi?“, "Za ujedinjenje svih teritorija Albanije", “Stop diskriminaciji”, "Albanijo, ovde ima i Albanaca" neki su od transparenata koji su se, zajedno sa albanskim nacionalnim zastavama, mogli videti na skupu u centru Preševa povodom Dana zastave.

Protestu kojem je prisustvovao veliki broj stanovnika albanske nacionalnosti sa juga Srbije, prethodila je sednica Skupštine opštine Preševo koja je počela intoniranjem albanske himne i minutom ćutanja za nastradale pripadnike bivše Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe.

Uprkos zakonskoj zabrani da ističu nacionalna obeležja strane države, mediji javljaju da je preševska Skupština opštine, pored srpske, podigla i albansku zastavu.

Prema rečima potpredsednika opštine Preševo Skendera Destanija, Vlada Srbije već godinama odbija da reši problem upotrebe nacionalne zastave stanovnika albanske manjine. Model za rešenje se, prema njegovom mišljenju, može naći i u susednoj Hrvatskoj.

“Ja sam lično pregledao Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina u Hrvatskoj. U njemu piše da nacionalne manjine u Hrvatskoj uporedo sa državnim simbolom Hrvatske upotrebljavaju i simbol svoje nacionalne manjine. Prema tome, drugi pasus ovog zakona (u Srbiji, prim. RSE) koji kaže da simbol nacionalne manjine ne može biti identičan sa simbolom druge države ne stoji. Mi ćemo tražiti da se u parlamentu drugi pasus tog člana bude odstranjen i eto – problem je rešen”, objašnjava Destani.

Na dan kada su obeležili albanski nacionalni praznik, predstavnici Albanaca s juga Srbije uputili su državnom vrhu u Beogradu pismo u kojem obrazlažu razloge zbog kojih su pre nekoliko dana prekinuli dijalog sa Vladom. Naime, do zastoja je došlo pošto je odbijen njihov predlog da u Preševo i Bujanovac budu vraćeni sudovi i tužilaštva.

Predsednik Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa Zoran Stanković ranije je prokomentarisao ovaj potez rečima da politika uslovljavanja nikome nije donela dobro.

"Razgovori se moraju nastaviti, a kada će to biti, na njima je da odluče", rekao je Stanković.

S druge strane, Destani ističe da se dijalog pretvorio u „neozbiljni razgovor“, u kojem on i njegove kolege ne žele da učestvuju. Nezadovoljni su, kaže, reformom sudstva koja je počela sa prethodnom Vladom, a nastavio ju je sadašnji ministar pravde Nikola Selaković.

„Od prethodna 32 suda, koliko ih je reformisano 2010, on ih je duplirao na 66. U tom dupliranju, on nije mislio na Preševo i Bujanovac. Posebno zbog nacionalnih, verskih i kulturnih razlika. On nije predvideo da Preševo sa 90 posto Albanaca nema Osnovni sud. To je sramota i takoreći neshvatljivo“, smatra Skender Destani.

Proslava nacionalnog praznika Albanije i ranijih je godina je izazivala buru u javnosti Srbije zbog isticanja albanskog nacionalnog simbola i transparenata sa pozivima na ujedinjenje sa Albanijom. Prošle godine je situacija bila dodatno podgrejana zbog podizanja spomenika poginulim borcima Oslobodilačke vojske Preševa Bujanovca i Medveđe u Preševu, koji je kasnije MUP uklonio.

Odgovornost za loše odnose između Beograda i albanskih predstavnika, pojedini analitičari vide u Vladi Srbije, koja nema jedinstvenu zvaničnu politiku prema tom problemu.

Prema rečima Dušana Janjića iz Foruma za etničke odnose, ni Beograd, kao ni pojedini lideri albanske nacionalne manjine na jugu Srbije, nemaju političke volje da reše nesuglasice.

„Očigledno je da način na koji Srbija tretira te opštine – preko posebnog tela koje treba da radi koordinaciju među ministarstvima, a ona u suštini ne žele da sarađuju – nam govori da Vlada Srbije nema mehanizam za rešavanje ovakvih kriznih situacija. To takođe znači da ona mora da menja mehanizme3 i prema Kosovu, jer se realnost menja. Što se Kosovo bude više gradilo kao zaokružena, suverena i teritorijalna država, to će sve više biti problem i za Albance na jugu Srbije, a i za Srbe na Kosovu da se pomire sa definitivnim statusom manjine“, zaključuje Janjić.
  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

XS
SM
MD
LG