Dostupni linkovi

logo-print

Dan pobede: Nad Evropom senka ekstremne desnice


Na Dan pobede nad fašizmom i ove godine ima razloga za propitivanje na domaćem terenu – koliko se baštini a koliko dovodi u pitanje antifašizam?

Zvaničnici uz uobičajeno polaganje venaca na spomenike palim borcima poručuju da baštine tekovine antifašističke borbe. Skoro u isto vreme na Terazijama kod Spomenika obešenim rodoljubima nekoliko nevladinih organizacija vlastima je poslalo poruku antifašističkim performansom pod nazivom `Zahtevam`.

“Zahtevam da se poštuju antifašističke vrednosti i antifašističko nasleđe; zahtevam da se ukinu zakoni koji omogućavaju izjednačavanje fašizma i antifašizma i rehabilitaciju Draže Mihailovića; zahtevam da se na odgovorajući način kazne organizacije i pojedinci koji rečju i delom progone druge i različite; zahtevam zabranu fašističkih grupa”, neki su od zahteva upućeni sa ovog performansa.

A predsednik Srbije Tomislav Nikolić, polažući venac na Spomenik Neznanom junaku na Avali u spomen-knjigu je upisao: "Današnju Srbiju vodimo tako da njena sloboda više nikada ne traži krv naše dece".

Na centralnoj državnoj ceremoniji na Groblju oslobodilaca Beograda u ime Vlade Srbije venac je položio ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

“Nema nikog u Srbiji ko današnji dan ne doživljava kao svoj i ko ne može da se seti bar jednog pretka koji je životom, mladošću ili bar trudom doprineo da se danas ovaj dan slavi”, rekao je Vulin.

Međutim, poruke vlasti aktivisktinja “Žena u crnom” Staša Zajović vidi kao deklarativne izjave i puke fraze koje nisu u skladu sa njihovim delovanjem.

“Danas smo organizovali jednu scensku akciju `Zahtevam` upućenu institucijama države Srbije koje ne samo da ne poštuju antifašističko nasleđe nego tolerišu, blagonaklono posmatraju i time ih smatramo saučesnicima u onome što rade bilo rečju bilo delom klerofašističke i neonacističke oragnizacije”, rekla je Zajović.

Poslednjih godina jačanje revizije istorije Drugog svetskog rata za posledicu ima jačanje desnice.

Naši sagovornici kažu da se jačanje desnice u Srbiji i pojava anti antifašizma uklapaju u evropske procese. Sociolog Todor Kuljić osvrćući se na neke pojave u zemlji kaže da misli da je na delu anti antifašizam.

“Mislim da je osnovna namera da se taj levičarski potencijal promena još više neutralizuje i da se pokaže da je autentični zločin na ovom prostoru činila levica, a ne desnica. To je taj pokušaj, a koliko će on imati uspeha to zavisi i od globalno evropskih strujanja ali i domaćeg javnog mnenja. Mislim da je tu na delu tendeciozni anti antifašizam“, kaže Kuljić.

Ozbiljno upozorenje stiglo je i od austrijskog kancelara Vernera Fajmana koji je, povodom Dana pobede nad fašizmom, upozorio da ekstremna desnica ponovo preti Evropi. On je ukazao na jačanje desničarsko-populističkih partija u čitavoj Evropi, dodajući da se među njima nalaze i kriju desničarski ekstremisti.

Politikolog Filip Balunović kaže da je sa dolaskom svetske ekonomske krize „profašistički pokret širom Evrope u ekspanziji od Mađarske preko Grčke i Bugarske do sada već tradicionalno jakih ultradesnih fašističkih tendencija u zemljama poput Holandije, Austrije, a sa jačanjem Marine le Pen i Francuske“.

“Tako da bih slobodno rekao da je krajnja desnica postala jedan od najznačajnijih političkih faktora danas u Evropi. Mislim da u EU postoji određena doza straha koliko od krajnje desnice toliko i od krajnje levice, što smo mogli da vidimo na primeru nemačke štampe neposredno pre grčkih izbora, gde je štampa upozoravala na dolazak grčke Sirize pre nego na jačanje Zlatne zore, tako da mislim da u EU i danas, nažalost, postoji veći strah od jačanje radikalne levice, i svedoci smo toga da radikalna desnica i dalje jeste prihvatljivija sa stanovišta evropske birokratije od rakilane levice”, kaže Balunović.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG