Dostupni linkovi

logo-print

Dan ljudskih prava: Akcije solidarnosti sa azilantima


Međunarodni dan ljudskih prava u Srbiji je dočekalo i više stotina azilanata iz afričkih i azijskih zemalja. U poslednjih nekoliko sedmica, ovi su ljudi nailazili kako na blokade meštana koji su se protivili njihovom dolasku, tako i na grupe građana koje su im donosile humanitarnu pomoć. Desetog decembra, akcije solidarnosti sa azilantima organizovale su Žene u crnom, ali i beogradski rok bend Shpiritus Movens koncertom pred imigrantima u Obrenovcu.

„Žene u crnom protiv kršenja ljudskih prava“, „Solidarnost sa azilantima“ – neke su od poruka koje su aktivistkinje i aktivisti Žena u crnom, te nekoliko drugih organizacija, nosili na transparetima tokom skupa na Trgu republike.

Cilj okupljanja, koje su kao i uvek, obezbeđivale policijske snage, je da se na Međunarodni dan ljudskih prava skrene pažnja javnosti na težak položaj azilanata u Srbiji, kažu organizatori.

Staša Zajović, predstavnica Žena u crnom, ističe da se ova organizacija solidarisala sa jednom od trenutno najranjivijih kategorija u našem društvu.

„To divljanje rasista prema azilantima moguće je zato što država ima krajnje blagonaklon stav, zato što stalno uzmiče pred ovakvim napadima, zato što ne ispunjava svoje međunarodne obaveze - tu mislim na evropske integracije. Osnovno ljudsko načelo jeste da se ne progone oni koji se nalaze u strašnoj situaciji“, kaže Staša Zajović.

Akciju su podržale i aktivistkinje Ženske romske mreže Banata. Danica Jovanović, članica ovog udruženja, ističe da je glavna poruka protesta – poštovanje različitosti, bez obzira na to o kojoj se manjinskoj grupi radi.

„Znamo da su i Romi i Romkinje azilanti u svetu, pa ih još nazivaju i lažnim azilantima, svakako su nazivani. Prosto je važno da ova poruka bude solidarna, da taj rasizam sistemski ne postoji, ako je to moguće“, ističe Jovanovićeva.

Aktivistkinje i aktivisti ovih nevladinih organizacija prikupili su i humanitarnu pomoć za azilante koju će dostaviti izbeglicama u centru u Bogovađi. No, osim hrane i tople odeće, ljudima koji su napustili svoje domove u Siriji, Avganistanu i drugim zemljama, nedostaju i razni nematerijalni sadržaji koji čine svakodnevicu. Kako bi im barem malo ulepšali sivilo u kojem žive, beogradski bend Shpiritus Movens rešio je da održi koncert azilantima koji su smešteni u hotelu “Obrenovac”, a koji se poklopio sa Međunarodnim danom ljudskih prava.

Menjati svest

Ideja za nastup došla je od članova benda, koji postoji od 2005. godine i poznat je po tome što, osim autorskih pesama, na repertoaru ima i francuske šansone. Cilj je da se ljudima iz Avganistana, Pakistana i ostalih zemalja ponudi sadržaj koji im zbog uslova u kojima žive nedostaje, kaže Slobodan Manojlović, jedan od osnivača Shpiritus Movensa.

“Na njih se gleda samo iz humanitarnog aspekta – da im fali odeća, hrana, garderoba… Situacija se, ipak, znatno poboljšala budući da imaju krov nad glavom i tri obroka dnevno. Tako da mislimo da sad treba preći na neki drugi stupanj, da se mi upoznamo sa njima, da popričamo sa njima, da vidimo koje su njihove muke i da možda nešto naučimo od njih. Prosto, menjamo i mi svest nas samih”, kaže Manojlović.

Podsetimo, grupa azilanata je pre nekoliko dana smeštena u hotel u Sjenici, dok bi ostali trebalo ovih dana da se smeste u Tutinu. Dok od nekih građana azilanti dobijaju pomoć u hrani i odeći, meštani naselja u okolini Mladenovca, u nedelju su blokirali put u nameri da spreče dolazak imigranata a još su u sećanju i slike blokada u Obrenovcu gde su azilanti ipak smešteni, ali doduše na drugoj adresi od prvobitno planirane.

Koncert Shpiritus Movensa podržali su Inicijativa mladih za ljudska prava i Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila. Prema rečima Jasmine Lazović iz Inicijative, odnos prema azilantima u poslednjih nekoliko sedmica pokazuje da državne institucije Srbije nisu do kraja shvatile šta su njihove međunarodne obaveze.

“Obaveza Srbije, prema međunarodnim ugovorima, je da ‘ugosti’ azilante. S druge strane, strah od nepoznatog i nečeg drugačijeg je vrlo prisutan i jako često zaboravljamo na to se upravo stanovništvo ovog kraja godinama selilo i da su ga na neki način i druge zemlje prihvatale”, zaključuje naša sagovornica.
  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

XS
SM
MD
LG