Dostupni linkovi

logo-print

Dan belog štapa: Slepi i slabovidi upozorili na diskriminaciju


Ilustracija

Ilustracija

Svetski „Dan belog štapa“ obeležen je u Srbiji. U Srbiji ima oko 12.000 slepih i teško slabovidih, a najveći problemi su im diskriminacija u zapošljavanju i obrazovanju.

Sebastijan Asimovski (22), koji se kreće uz pomoć belog štapa, rekao je za RSE da su slepi u Srbiji često izloženi predrasudama ali i nedostatku običnih stvari koje bi mogle da im olakšaju svakodnevni život.

„U Beogradu postoje staze za slepe, ali u vrlo malo ulica. Recimo, ima ih od Terazija do Slavije pa kada dođemo do kraja pitamo se šta dalje. Otprilike, kratanje možemo da nastavimo samo uz pomoć gatanja... Infrastuktura je za nas vrlo neprilagođena. A sugrađani na nas reaguju različito. Neko mi priđe i pita da li treba da pomogne, drugi se pomere da bih mogao da prođem, dok ima i onih koji negoduju. Dešavalo se da slučajno udarim u nekoga dok stoji na sred staze za slepe pa da taj podvikne na mene i pita šta tražim tu i je l’ gledam gde idem. Odnos prema nama bi trebalo generalno da se promeni na bolje, posebno u obrazovanju i zapošljavanju. I da ono što piše da su naša prava da to i funkcioniše“, ističe Asimovski.

Slepi i slabovidi okupili su se na beogradskom trgu Slavija gde su se u akciji pod nazivom „Prošetajmo zajedno“ prvi put našle osobe koje su prošle obuku za samostalno kretanje, koju vodi jedini peripatolog – OIM instruktor u Srbiji Vasko Panić.

„Moj zadatak je da ih naučim da se uz pomoć belog štapa samostalno kreću na otvorenom i u zatvorenom prostoru. Da sami mogu da odu do škole, lekara, na posao... Ako ne zavise od nekoga ko će da ih vodi život će im biti mnogo slobodniji i lakši, moći će sami da zarađuju i brinu o sebi“, kaže Panić.

Ne primenjuju se usvojeni zakoni

Vesna Nestorović (47) kaže da je samostalno kretanje za slepe osobe od neprocenjivog značaja.
Knjiga na brajevom pismu

Knjiga na brajevom pismu


„Oslepela sam pre 12 godina i, kao i većina ljudi, ranije nisam ni razmišljala o tome kako žive slepi i slabovidi. Najvažnije za njih je da nauče kako da se samostalno kreću. Onda će moći da budu i na tržištu rada i biće u prilici da imaju šanse kao i ostali, jer će moći sami da dođu na posao. Prva obuka za samostalno kretanje slepih počela je pre godinu dana i trajaće još samo dve nedelje. Bojim šta će biti kada se završi taj projekat jer za nove slične akcije novca više nema“, navodi Nestorović.

Slepi i slabovidi od države dobijaju mesečnu pomoć od oko 200 evra koja je nedovoljna za podmirivanje svih troškova života, ali su u vreme ekonomske krize to samo neki u nizu problema.

Dragiša Drobnjak, sekretar Saveza slepih Srbije, zaključuje da su slepi i danas diskriminisani, jer se ne primenjuju evropski zakoni koje je država odavno usvojila.

„Iako su po zakonu to dužni, poslodavaci ne zapošljavaju osobe sa invaliditetom. A posebno ne žele slepe i slabovide. Oni su diskriminisani i u sferi obrazovanja jer slepi učenici ne mogu da dobiju udžbenike na brajevom pismu i u zvučnoj tehnici, mnoge knjige su im nedostupne jer nisu u potrebnim formatima. Siromaštvo posebno pogađa osobe sa invaliditetom pa bi socijalna zaštita morala da bude na mnogo višem nivou kako bi se popravio položaj slepih i slabovidih“, ističe Drobnjak.

Sa skupa u Beogradu članovi udruženja slepih poručili su vlasti da ih pogleda malo više, uz reči Antoana de Sent Egziperija „Čovek ne gleda očima, nego srcem. Ono što je suštinsko, nevidljivo je za oči.“
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG