Dostupni linkovi

logo-print

Dačić i Nikolić će ubrzo morati da pokažu kosovsku kartu


Tomislav Nikolić i Ivica Dačić

Tomislav Nikolić i Ivica Dačić

Šta će biti okviri kosovske strategije nove srpske vlasti još uvek je velika nepoznanica i u Srbiji i u važnijim evropskim prestonicama. Dok predstavnici doskorašnje vlasti tvrde da nova ekipa nikakvu politiku prema Kosovu i nema, politički analitičari ocenjuju da su izjave predstavnikai novog srpskog političkog vrha koje se tiču Kosova ostale u okvirima političke korektnosti, ali da tek ostaje da se vidi kakve poteze će oni na tom polju vući. Evropska unija, u međuvremenu čeka formiranje nove srpske vlade, kako bi se bez odlaganja nastavio dijalog Beograd-Priština.

Dok predstavnici nekakva tri opskurna udruženja Srba sa Kosova – “Narodni pokret Otadžbina”, "Stara Srbija" i “Društvo srpsko-slovenske solidarnosti” - predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću i mandataru Ivici Dačiću u Beogradu uručuju peticiju sa 27.000 potpisa tamošnjih Srba koji traže poništenje sporazuma postignutih u pregovorima Beograda i Prištine u Briselu jer su, kažu, neustavni, a srpski lideri iz Leposavića koordinatoru Eulexa Jonathanu Brauningu saopštavaju da sa tom misijom neće sarađivati jer nije statusno neutralna, glavni događaj u srpskoj prestonici je formiranje vlade. Najviši predstavnici buduće vlasti nisu se, dakle, osvrnuli na ove zahteve sa severa Kosova.

Kosovo u nedavnoj predizbornoj kampanji uopšte nije bilo prisutno kao tema, iako su ga pojedini političari, poput socijaliste Ivice Dačića, zamenika predsednika u bivšoj, a predsednika sadašnje vlade, koristili u populističkim kampanjama sticanja glasova. Uglavnom su tu bile prisutne natuknice o nekoj realpolitici, odnosno, podeli Kosova. Nakon završenih izbora, međutim, Dačić se kosovskog pitanja nije više verbalno laćao.

Novoizabrani predsednik Srbije Tomislav Nikolić još prilikom svoje “inauguracije” u Briselu iznenadio je sagovornike rečenicom da je spreman da se sastane sa svim predstavnicima vlasti u Prištini osim sa premijerom Hašimom Tačijem, pa je to odmah pretočeno u realne izglede da se sastane sa predsednicom Kosova Atifete Jahjagom.

Nedavno je mnoge lecnula i njegova izjava da misli da više nikad neće biti predsednik u Prištini, doduše, uz dodatak da ni oni iz Prištine to neće biti na severu Kosova, što su lokalni analitičari prepoznali kao Nikolićevu spremnost da prihvati realnost.

Govorio je Nikolić i o tome da se u Srbiji o pitanju Kosova mora postići konsenzus parlamentarnih partija i drugih društvenih aktera, o Ustavu koji mora da brani, a ne da ruši, o nameri da u dijalog Beograd-Priština uključi i Ujedinjene nacije, ali sve je to daleko od nekakve sveobuhvatne kosovske strategije buduće vlasti.

Ispostavio je zahtev i u Briselu i kod kuće da se dijalog podigne na viši politički nivo, prozivajući ujedno bivšu vlast, posebno šefa beogradskog tima Borislava Stefanovića, da je sakrila od javnosti i od parlamenta sadržaj do sada postignutih sporazuma i da ih je različito tumačila nego Brisel i Priština.

Stefanović: Spreman sam da odgovaram

Da nova vlast ne zna sve što je dogovoreno sa Prištinom ponovio je i kandidat za direktora novouspostavljene Kancelarije za Kosovo, bivši JUL-ovac, Aleksandar Vulin.

Borislav Stefanović

Borislav Stefanović

Stefanović još jednom za Radio Slobodna Evropa naglašava da je spreman da snosi punu odgovornost i da nema ništa protiv preispitivanja svega što je u Briselu dogovoreno. Uz komentar da i gospodin Vulin i dalje ništa ne razume jer govori o potpisanim sporazumima, kaže da je to sad već “mentalna blokada”:

“Najpre, da ponovim da nikad ništa nije potpisano, odnosno, da jedino što je potpisano jesu odluke Vlade Srbije - u formi zaključaka ili uredbi – koje su potpisali ili gospodin Ivica Dačić ili Mirko Cvetković. Sporazumi su ono što je Stefanović dogovorio u Briselu, ali je Stefanović mogao da dogovori bilo šta, a da to Vlada ne usvoji. Jasno je, prema tome, da je samo ono što je Vlada usvojila obavezno za Republiku Srbiju. Dakle, svi sporazumi su, u suštini, zaključci ili uredbe Vlade. U toj vladi je bila i Socijalistička partija Srbije i G17 i oni su za to glasali, a, kao što rekoh, gospoda Dačić i Cvetković su i potpisala neke od tih zaključaka, tako da ako gospodinu Vulinu ili nekom drugom nešto i dalje nije jasno o svemu tome – šta je tu potpisano i da li smo mi izašli iz ovlašćenja – neka samo pogledaju odluke Vlade Srbije. A oni mogu da te sporazume obore za jedno prepodne, ako misle da su loši ili štetni. Više nemam nameru da ovo ponavljam, a oni, ako smatraju da tu nešto nije valjalo što se tiče mene lično i moje odgovornosti, spreman sam, kao što sam već rekao, da odgovaram pred bilo kojim državim organom”, kaže Stefanović.

Sporazumi, strategije i drugi papiri u Srbiji tradicionalno niti mnogo vrede niti mnogo obavezuju, ali možda, ipak, treba podsetiti da u koalicionom sporazumu koji su potpisale stranke nove vlasti, stoji, i to u prvoj tački, da vlada želi ubrzanje procesa evrointegracija, uz maksimalne napore za dobijanje datuma za početak pregovora o članstvu u EU. I srpskim vrapcima na grani je jasno da je uslov svih uslova za to normalizacija i unapređenje odnosa sa Kosovom. Već u drugoj tački tog dokumenta se kaže da je potrebno da se srpovede sve ono što je prethodna vlada dogovorila sa Prištinom, a da se dijalog nastavi na političkom nivou, uz učešće najviših državnih funkcionera.

Sve u svemu, još uvek je, što se Kosova tiče, veoma teško odrediti kojim putem smera buduća vlast, ali to pitanje će doći na dnevni red koliko sutra, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa i direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović, koja podseća da prve izjave njenih najviših čelnika ne nagoveštavaju da neće poštovati ono što je sa Prištinom do sada dogovoreno.

„U dosadašnjim izjavama predsednika Nikolića i budućeg premijera Dačića stajalo je čvrsto uverenje da će nastaviti dijalog između Beograda i Prištine i da će poštovati i implementirati do sada postignute sporazume. Dakle, za sada nema indicija da će se država Srbija oglušiti o ono što je do sada dogovoreno. O sveobuhvatnijoj kosovskoj politici nove vlasti još je rano govoriti. Još uvek se zapravo čeka da se formira vlada. Predsednik Nikolić je, sa svoje strane, bio vrlo obazriv u vezi sa izjavama o budućim koracima. Čak je, kao što je poznato, u Briselu ponudio da se dijalog između Beograda i Prištine podigne na politički nivo, što je u izvesnom smislu bilo kucanje na otvorena vrata, u smislu toga da se odavno već vodi debata o tome da bi bilo poželjno taj dijalog podići na politčki nivo, kako bi se potom omogućila i implementacija dogovorenog, odnosno, kako bi se naprosto ceo taj proces na određen način, hajde da tako kažemo, uozbilji. Ja očekujem da će ovo veoma brzo doći na dnevni red i međunarodna zajednica će, sasvim sigurno, već sutra izaći sa određenim očekivanjima u kom pravcu da ovaj dijalog krene“, ocenjuje Aleksandra Joksimović.

Nije nezanimljivo, iako tek treba da se vidi kako to razumeti, da u novoj srpskoj vladi više nema ministarstva za Kosovo i Metohiju. Telo koje je umesto njega ustanovljeno je na početku pomenuta Kancelarija za Kosovo i Metohiju, kojom bi trebalo da predsedava Aleksandar Vulin. Paradoksalno, zbog ukidanja kosovskog ministarstva negodovali su ljudi iz Demokratske stranke, konkretno Borko Stefanović, ocenjujući to kao “očevidan propust” koji govori o tome koliko je novoj vlasti stalo do Kosova.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG