Dostupni linkovi

logo-print

Da li je u dijalogu prekoračena "crvena linija"


Spomenik u Prištini podignut u znak proglašenja nezavisnosti Kosova - ilustracija

Spomenik u Prištini podignut u znak proglašenja nezavisnosti Kosova - ilustracija

Predsednik Skupštine Kosova, Jakup Krasniqi, zatražio je da se proceni jesu li akteri dijaloga Prištine i Beograda prekoračili ovlašćenja. Opozicija smatra da je Vlada, ne samo prešla crvenu liniju, već i zaobišla svoju odgovornost prema Skupštini.

Na Kosovu su sve više prisutne glasine o tome da bi se tehnički dijalog Prištine i Beograda mogao preusmeriti u političkom pravcu.

Nakon intervjua Roberta Kupera, posrednika Evropske unije u dijalogu Beograda i Prištine za RSE da su pitanja u dijalogu na neki način bila i politička, predstavnici kosovske opozicije, ali ne samo oni, kažu da takvo mišljenje odavno prisutno, ali da je Vlada Kosova insistirala da ovaj dijalog okvalifikuje kao tehnički.

Jedan od lidera koji je kontinuirano tražio od vlade da pitanje dijaloga bolje razjasni, bio je i predsednik Skupštine, Jakup Krasniqi. On je i u ponedeljak ponovio da je potrebno da se uradi procena ukoliko su akteri razgovora prevazišli svoje odgovornosti.

“Zahtev je bio da se razgovara o tehničkim pitanjima i o pitanjima koja bi olakšala život građana Kosova, i ukoliko je prevaziđeno ono što je precizirano i u Rezoluciji Generalne skupštine UN-a, ali i u Rezoluciji Skupštine Kosova, odgovornost pada na one koji su uključeni u poslove mimo njihove odgovornosti”, kazao je Krasniqi.

DSK protiv političkih razgovora

Iz opozicije ponavljaju da je Kosovo ovim dijalogom učinilo uslugu Srbiji kako bi dobila kandidaturu, dok Kosovo ništa nije dobilo zauzvrat.
Jakup Krasniqi

Jakup Krasniqi


Šef Parlamentarne grupe Demokratskog saveza Kosova, Ismet Beqiri, naglašava da je dijalog sa Srbijom bio i ostaje političke prirode.

“DSK ni jednom nije bio protiv dijaloga, ali je bio protiv ovakve vrste dijaloga, ili političkih razgovora koji su služili Srbiji da postigne ono što je postigla, da dobije status kandidata bez sprovođenja gotovo nijednog sporazuma koji je postignut sa Kosovom tokom ovih razgovora”, kaže Beqiri.

On dodaje da i da je Vlada izbegavala da pred Skupštiom predstavi postignute sporazume ili zaključke, što je prouzrokovalo dosta nejasnoća oko njihovog provođenja.

“Zatražili smo da se tačno zna agenda, program razgovora, šta se želi postići ovim sporazumima. Zašto se to ne bi predstavilo u Skupštini, da proces bude transparentan i da se zna šta se postizalo i šta se potpisivalo. Ovo se nije desilo u Skupštini i Vlada to izbegava i ne ispunjuje ni ono što je predviđeno rezolucijom koja obavezuje vladu da izveštava o toku dijaloga”, kaže Beqiri.

Ono što takođe zabrinjava političke partije jeste da li će i sever Kosova biti uključen u dijalog, gde inače kosovske vlasti nisu uspele da uspostave kontrolu. Taj deo još uvek je pod kontrolom paralelnih institucije vlasti

Ni posrednik Rober Kuper nije odbacio mogućnost da se o severu razgovara, ali predsednik Skupštine, Krasniqi, ističe da je za sever jedino rešenje Ahtisarijev plan. Njime se, naime, manjinskim zajednicama garantuje najviši nivo prava.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG