Dostupni linkovi

logo-print

Da li će Srbija morati priznati Kosovo pre ulaska u EU


Ilustracija

Ilustracija

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa vođen je srpsko-albanski dijalog o tome zašto i pored potpisanih sporazuma, čiji je cilj bio poboljšanje odnosa između Beograda i Prištine, u poslednje vreme rastu tenzije između Srbije i Kosova.

Sagovornici su bili Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu Srbije za Kosovo i Metohiju, i Iljir Deda, direktor Instituta za politička istraživanja iz Prištine.

U ovom dijalogu polemisalo se o tome da li sporazum o zajedničkoj kontoli granice implicitno podrazumeva da je Beograd prihvatio granicu sa Kosovom i odustao od podele, zašto je Priština nezadovoljna sporazumom o predstavljanju Kosova na regionalnim konferencijama, da li Brisel želi da se odnosi između Srbije i Kosova grade po modelu dve Nemačke, koliko predizborna kampanja u Srbiji utiče na zaoštravanje odnosa između Srba i Albanaca, kada će biti nastavljen dijalog između Beograda i Prištine i da li će priznanje Kosova biti uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju.

Omer Karabeg: Zašto se umesto očekivanog poboljšanja odnosi između Beograda i Prištine ponovo zaoštravaju?

Oliver Ivanović: Za to postoji nekoliko razloga. Prvo, pregovori o tim sporazumima vođeni su dosta diskretno i bez prisustva javnosti. Drugo, u Srbiji je predizborna kampanja, a znate da svuda na Balkanu predizborne kampanje dodatno zaoštravaju sitiaciju jer se još uvek kod stanovništva, kakvo je naše, politički poeni dobijaju oštrim nastupima. Treće, čini mi se da Priština svuda i na svakom mestu koristi priliku da promoviše svoju nezavisnost, pa izvrće smisao sporazuma koji su zamišljeni kao neutralni kako bi bili prihvatljivi za obe strane. Takva tumačenja Prištine, drugačija od onoga što je dogovoreno, dovode do reakcija sa naše strane. Institucionalni vakuum, koji je u ovo predizborno vreme u izvesnom smislu nastao u Srbiji, provocira pojedine krugove u Prištini na malo tvrđe akcije, da ne upotrebim jaču reč, a takvi potezi izazivaju kontraakciju sa naše strane i to tako ide u nedogled.

Iljir Deda: Pregovori između Prištine i Beograda, onako kako su bili zamišljeni u Briselu, bili su jedan od najnetransparentnijih procesa koje smo poslednjih dvadesetak godina imali na zapadnom Balkanu. Sve je išlo bez prisustva javnosti, sa pregovaračima koji su se utrkivali u tome ko će dati oštrije izjave, sa nadmetanjem ko je koga nadmudrio i uz ćutanje Brisela. Iako je ovaj dijalog bio zamišljen da dovede do rešenja koja će poboljšati život ljudi, vidimo da su nakon njega tenzije sve veće, a dva društva još udaljenija.

Omer Karabeg: Sporazum o zajedničkoj kontroli granice trebalo je da doprinese slobodi kretanja. Međutim, u poslednje vreme imali smo hapšenja i Srba koji su ušli na teritoriju Kosova i Albanaca koji su ušli u Srbiju. Koliko strah od hapšenja ugrožava slobodu kretanja?

Oliver Ivanović

Oliver Ivanović

Oliver Ivanović: Slobodu kretanja najviše ugrožava nešto drugo - pokazalo se je da je osiguranje vozila najteže rešiv problem. Sada prelasci administrativne granice zavise od mogućnosti ljudi da plate osiguranje vozila koje za mesec dana iznosi 100 evra, što je ogromno kada se ima u vidu da je prosečna plata na Kosovu 250, a kod nas 380 evra. O ceni osiguranja odlučuju privatne kompanije, to nije državni posao. Znači, dogovorili smo se o slobodi kretenja, ali nismo rešili pitanje osiguranja i tu su nastale teškoće. Ispostavlja se da, ako sporazum ne dovedemo do kraja, ako ne definišemo sve detalje, onda se javljaju problemi u njegovoj primeni - tako da u ovom trenutku imamo mnogo manji promet preko administrativne granice nego što je bio prošle godine. Međutim, bez obzira na to oba ova sporazuma imaju pozitivan učinak u jednom drugom smislu koji se ne sme zanemariti, a to je činjenica da je posle toliko godina započeo dijalog između vlade Srbije i Albanaca. To je za mene bitno, a sporazumi će se vremenom menjati, ispravljati, doterivati - onako kako to situacija bude nalagala.

Iljir Deda: Sporazum o zajedničkoj kontroli granice nije u funkciji slobode kretenja. Njegov je cilj da se zacrtaju granice Kosova i da se Beograd natera da odustane od ideje o podeli Kosova. Čuli smo i Borisa Tadića koji je rekao da nema podele Kosova - i to je dobro. Inače, sporazum o slobodi kretanja je postignut juna meseca prošle godine, ali je tek sada počeo da se primenjuje. Problem je u tome što su osiguravajuća društva povezana sa političkim centrima i sa vladama u Beogradu i Prištini. Oni žele da izvuku najveći mogući profit. Ako je prelaz iz Kosova u Srbiju i obratno tako skup, onda će ljudi za 100-150 evra kupiti avionsku kartu i ići negde drugde. Što se tiče hapšenja, koja su se dešavala i na Kosovu i u Srbiji, ona nemaju veze sa sporazumom o zajedničkoj kontroli granice, nego je to više reakcija na sporazum o kosovskom predstavljanju u regionalnim organizacijama. To nije dobro primljeno na Kosovu i naišlo je na velike kritike i razočarenje među stanovništvom. Nakon toga usledila je reakcija vlade koja je bila neprimerena, a u Srbiji imamo gospodina Dačića koji žestoko nastupa očekujući da će mu to doneti glasove na izborima.


Omer Karabeg: Kažete da je veliko nezadovoljstvo sporazumom o regionalnom predstavljanju Kosova. Da li to znači da se u javnosti smatra da je ovim sporazumom učinjen veliki ustupak Srbiji?

Iljir Deda: To uopšte nije ustupak Srbiji, nego Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama. Smatra se da je taj ustupak neprimeren onome što je Kosovo dobilo. Ova poslednja dva sporazuma su ustvari dva ustupka, jedan sa kosovske strane - pristajanje na fusnotu u kojoj stoji da ime Kosovo ne prejudicira status Kosova, a drugi sa srpske strane - prihvatanje zajedničke kontrole granice. Što se tiče fusnote, vidimo da ona ne može da funkcioniše u praksi, iako je glavni pregovarač Kuper garantovao da će biti funkcionalna. U početku su neki krugovi u Briselu pozdravili dvosmislenost koja postoji u sporazumu o regionalnom predstavljanju Kosova, ali mi ne možemo biti žrtve dvosmislenosti, nego moramo rešavati probleme.

Oliver Ivanović: Taj sporazum jeste dvosmislen, ali je ta dvosmislenost znatno manja nego što je to gospodin Deda predstavio. Naime, razgovaralo se o tome kako treba da izgleda natpis pod kojim će Kosovo biti predstavljeno na regionalnim konferencijama, pa je dogovoreno da piše Kosovo sa zvezdicom uz objašnjenje šta ta zvezdica znači. Ne može primena onoga što je dogovoreno biti predmet slobodne interpretacije, što sada radi Priština. Nažalost, i predstavnici pojedinih zemalja to tumače na sličan način. U takvoj situaciji očekuje se da se izjasni gospodin Kuper. Hteo bih i da prokomentarišem ono što je gospodin Deda govorio o oba sporazuma. To upravo potvrđuje ono na šta sam upozoravao - da je Priština ušla u ove pregovore da bi dobila indirektno priznanje. Zato se i jedno tehničko pitanje - kako će se kontrolisati administrativni prelazi pretvara u međudržavno pitanje, što ono ustvari nije. Ne smete tehničke pregovore da pretvorite u političke, jer ćemo onda otvoriti sve političke teme. A, ako ih otvorimo, onda nema dogovora jer će bukvalno sve biti na stolu, uključujući i status Kosova, pa bi onda ti razgovori propali pre nego što bi i počeli.

Iljir Deda: Gospodin Kuper se neće izjasniti o sporazumu o regionalnom predstavljanju Kosova jer je već poslao pismo u 36 regionalnih organizacija u kome im poručuje da same interpretiraju taj sporazum. Zato ćemo uvek imati situaciju da će ili kosovska ili srpska delegacija napustiti konferenciju, zavisno ot toga kako domaćin bude interpretirao taj sporazum. Inače, zamisao briselskog pregovaračkog procesa bila je da Srbija prihvati Kosovo kao nezavisno, ali da to ne prizna i da se nađe okvir kako da dve zemlje sarađuju. To nije bio tehnički proces. To je bio duboko politički proces koji je dostigao svoj limit, pa ćemo u drugoj polovini ove godine, po svemu sudeći, ući u novi politički dijalog, ovoga puta o severu Kosova, to jeste kako ga reintegrisati. Na kraju, i plan od četiri tačke gospodina Tadića u suštini predviđa da se uspostavi okvir međusobnih odnosa Srbije i Kosova, a da Srbija ne prizna Kosovo. Ovo se povezuje sa razmišljanjima u nekim centrima Evropske unije koji bi u odnosima između Srbije i Kosova želeli da vide model koji je sličan modelu koji je postojao između dve Nemačke. Znači, dve zemlje normalno komuniciraju, bez zvaničnog priznanja.

Omer Karabeg: Gospodine Ivanoviću, mislite li da će se odnosi između Srbije i Kosova na kraju svesti na model dve Nemačke?

Apsolutno sam siguran da niko u Srbiji - ni ova, a ni neka buduća vlada - neće priznati nezavisnost Kosova.

Oliver Ivanović: Ne. Taj model je predviđen za dve države koje su međunarodno priznate, a Kosovo nema takav status, bez obzira na činjenicu da je osamdeset i nešto zemalja priznalo kosovsku nezavisnost. S druge strane, apsolutno sam siguran da niko u Srbiji - ni ova, a ni neka buduća vlada - neće priznati nezavisnost Kosova što će u izvesnom smislu odrediti ponašanje velikih sila, pogotovo stalnih članica Saveta bezbednosti koje će blokirati ulazak Kosova u Ujedinjene nacije. Ako ne bude član Ujedinjenih nacija, Kosovo će teško biti primljeno u bilo koju ozbiljniju međunarodnu organizaciju, što znači da će priznavanje te nezavisnosti ostati problematično, odnosno neće ga biti. Prema tome, možemo razgovarati o Kosovu samo kao o protektoratu i to je sigurno najbolji pristup, mada ga tako ne moramo zvati jer većina na Kosovu očito tako ne misli. Treba naći model koji će podrazumevati da Srbija ima komunikaciju sa delom teritorije koju formalno smatra svojom, ali da ne insistira na tome da se srpska jurisdikcija demonstrira svuda i na svakom mestu. Jer, većina stanovnika Kosova i Metohije ne želi da ima bilo kakav odnos sa Srbijom i tu činjenicu treba respektovati.

Iljir Deda: Ne. Kosovo nije protektorat. To je nezavisna država za preko osamdeset zemalja. Taj broj će godinama da raste. Nezavisnost jedne države se uopšte ne vezuje za to da li je ona članica Ujedinjenih nacija. To svi znamo i Srbija će priznati Kosovo dan prije nego što uđe u Evropsku uniju. To je procedura i tako će biti. Do tada mi moramo nekako komunicirati jedni sa drugima. Znači, mora postojati način kako da Kosovo i Srbija komuniciraju, bez obzira kako te dve zemlje gledaju jedna na drugu. Proces evropskih integracija neće dopustiti da ovo zaleđeno stanje dugo traje, nego će se tražiti okvir za odnose između dve zemlje. Ne znam kakav će taj okvir biti, ali to pitanje se mora rešiti za godinu ili dve. Priča o protektoratu nema veze sa realnošću. Evo, već od septembra ove godine neće biti nadgledane nezavisnosti, menja se ustav i Kosovo će po ingerencijama biti potpuno suverena zemlja.

Oliver Ivanović: Ne mislim da će biti takav scenario iz prostog razloga što Srbija sigurno neće promeniti svoj stav pogotovo ne za godinu ili dve, kako kaže gospodin Deda. To je van svake pameti. Bilo kakav pritisak na Srbiju da promeni svoj stav prema Kosovu je apsolutno osuđen na propast i stoga će se na kraju postaviti pitanje kako da Srbija uđe u Evropsku uniju sa nerešenim kosovskim problemom. Moj odgovor je da će to biti urađeno kao u slučaju Kipra ili Republike Irske. Evropa je već dva puta napravila takav presedan koji je imao lekovito dejstvo na dugotrajne konflikte koji u slučaju Irske traju vekovima, a u slučaju Kipra decenijama.

Iljir Deda: Srbija nije ni blizu integracije u Evropsku uniju. Biće joj potrebno bar desetak godina, a Kosovu i malo više. Ne možemo današnje stavove da prenosimo na kraj decenije, ali jasno je da će Srbija pre ulaska u Evropsku uniju morati da prizna nezavisnost Kosova. I ranije je Srbija davala izjave da nikada neće priznati ovu ili onu zemlju, to se govorilo i za Sloveniju i za Hrvatsku i za Bosnu i Hercegovinu, tako da danas takve izjave deluju kao deja vu bivše retorike. Ja i dalje tvrdim da će za maksimalno dve godine biti ustanovljen modus za funkcionalne odnose između Republike Kosovo i Republike Srbije. Mislim da je i dve godine predugo i da bi to trebalo uraditi što pre jer ne možemo više gubiti vreme ukopani u iste stavove i istu retoriku. Trebalo bi da se okrenemo našim životima i da gradimo bolje države za sve naše građane.

Omer Karabeg: Zadržao bih se na još jednom pitanju. Veliki spor izaziva namera Beograda da 6. maja i na Kosovu održi srpske predsedničke i parlamentarne izbore. Ima li Beograd pravo na to?

Za organizovanje izbora Srbiji ne treba ničija saglasnost nego samo logistička i politička pomoć međunarodne zajednice za nešto što do sada niko nije osporavao.

Oliver Ivanović: Predsednički i parlamentarni izbori nikada do sada nisu bili sporni, osporavali su ih jedino pojedinaci među kosovskim Albancima. Sada i to postaje sredstvo političkog pritiska, tako da sve češće čujemo predstavnike vlasti, što znači da je to već službena politika, kako zbog ovog ili onog razloga neće dozvoliti održavanje parlamentarnih i predsedničkih ili da će dozvoliti, ali samo pod ovim ili onim uslovima. Što se tiče lokalnih izbora, moje je mišljenje da ih takođe moramo održati jer je pravo kosovskih Srba da imaju svoje legitimne predstavnike u lokalnim organima vlasti. Ne bih to, međutim, postavljao kao uslov znajući da insistiranje na lokalnim izborima izaziva određenu reakciju u međunarodnim krugovima, pogotovo među kosovskim Albancima. Ukoliko bi ta reakcija bila nasilna to bi moglo ugroziti i parlamentarne i predsedničke izbore. Inače, za organizovanje izbora Srbiji ne treba ničija saglasnost nego samo logistička i politička pomoć međunarodne zajednice za nešto što do sada niko nije osporavao. Nisam pristalica da te izbore organizuje OEBS. S obzirom na inertnost i glomazni aparat OEBS-a njemu je potrebno najmanje šest meseci da se pripremi samo za nadziranje izbora, tako da bi on teško mogao da organizuje izbore koji se održavaju za manje od mesec dana.

Iljir Deda: Lokalni izbori se ne mogu održati i neće ih biti. To Beograd zna od samog početka. Što tiče predsedničkih i parlamentarnih izbora oni se mogu održati, ali ne može da ih organizuje Srbija već jedino OEBS. Srbiji neće biti dopuštenoo da ona sama organizuje te izbore na Kosovu.

Oliver Ivanović: Mislim da Srbija neće ni tražiti suglasnost i ne vidim kako to Priština može da spreči održavanje izbora, osim da izazove konflikte širih razmera.

Iljir Deda: Ako Srbija krene da to unilateralno uradi, kosovske institucije to neće dopustiti i u tome imaju podršku ključnih međunarodnih činilaca. To zna i Beograd, to znamo i mi. Ako Srbija to pokuša, to će biti provokacija. Ne može jedna država da organizuje izbore u drugoj državi.

Oliver Ivanović: Kosovo nije druga država, to je protektorat koji zapravo nema nijedan atribut državnosti.

Iljir Deda: To je vaše mišljenje i ja ne bih da raspravljamo o tome kakav ko ima pogled na Kosovo. Verujem da će OEBS da organizuje te izbore ili se uopšte neće održati. Ako Srbija bude insistirala da ih sama organizuje, onda ćemo ponovo ući u nestabilnost koja ne odgovara nikome.

Oliver Ivanović: Baš me interesuje kako će to Priština da spreči izbore ako stanovništvo reši da ih organizuje. Koliko to policajaca Priština može da stavi u funkciju jednog opasnog političkog zadatka? Da li ste spremni na sve rizike koje takva akcija nosi? Doživećete fijasko jer sa čitavim srpskim narodom ne možete ratovati.

Iljir Deda: Mislim da sam bio jasan. Vlada Kosova, sve kosovske institucije i međunarodni činioci su jedinstveni u tome da neće dozvoliti da Srbija unilateralno organizuje svoje parlamentarne i predsedničke izbore na Kosovu. Policija to neće dopustiti.

Omer Karabeg: Koliko na zaoštravanje odnosa utiče predizborna kampanja u Srbiji gde se Kosovo ponovo ubacuje u igru? U tome prednjači ministar unutrašnjih poslova i jedan od kandidata za predsednika Srbije, Ivica Dačić. On preti hapšenjem Albanaca i zaklinje se da neće dozvoliti da Kosovo bude žrtvovano za ulazak u Evropsku uniju. Upotrebljava vrlo oštru retoriku.

Oliver Ivanović: Kosovo ne može biti skinuto sa dnevnog reda. To je sasvim sigurno i svaki i najmanji incident vraća tu temu na vrh. Niko ne treba da bude u zabludi, to je jaka i emotivna tema i ona će se vraćati i na narednim izborima. Kako je ko interpretira, to je stvar procene pojedinca ili političke partije.

Iljir Deda: Predizborna kampanja u Srbiji izrazito mnogo utiče na podizanje tenzija. Oštra retorika koja dolazi iz Srbije unosi nemir jer je jezik koji se koristi u vezi sa Kosovom blizu rasističkog. To pokazuje da Srbija uopšte nije promenila svoj odnos prema Kosovu i Albancima. To je rasizam koji već decenijama postoji. Ta retorika ne priliči današnjem vremenu i direktno utiče na rast tenzija ovde.

Oliver Ivanović: Ja sam protiv protiv bilo kakvog nastupa koji u startu ima predrasude o drugoj naciji, u našem slučaju prema Albancima koji žive na Kosovu. Ali i iz ovoga što je sada rekao gospodin Deda vidi se da postoji i jedna druga predrasuda - da sve što dolazi iz Srbije mora biti rasističko ili nacionalističko, apriori upereno protiv Albanaca. Morate da shvatite da je za Srbe Kosovo jako važno. To nije samo teritorija, to je nešto što je bitno za naš nacionalni identitet i zato to izaziva tolike frustracije. Dobro je što imamo demokratsku vlast koja nastoji da mirnim putem reši ovaj problem, ali nemojte računati da će neko tako mirno pustiti da Kosovo postane stvarno nezavisno i potpuno se otcepi od Srbije. To ne dozvoljava naš ustav, da ne govorim o dubokom ubeđenju koje je mnogo jače od ustava.

Iljir Deda: Kosovo je već otcepljeno i nezavisno od Srbije, bez obzira šta piše u vašem ustavu. Mi znamo da je srpska država stvorena bez Kosova i da za srpski identitet uopšte nije bito da li je Kosovo deo Srbije ili ne. Nije toliko bitno da Srbija promeni pristup prema priznavanju nezavisnosti Kosova, koliko je važno da promeni svoj odnos prema Albancima. Mi ne vidimo spremnost političke elite u Srbiji da preuzme odgovornost za užasnu državnu represiju na Kosovu 90-tih godina i za etničke zločine koji su posledica te državne politike. Srbija mora preuzeti tu odgovornost. Albanci i Srbi su dva najveća naroda na zapadnom Balkanu i od njihovih odnosa zavisi stabilnost cele regije. Moramo sesti i naći okvir za normalizaciju odnosa između dve zemlje.

Ilir Deda

Ilir Deda

Oliver Ivanović: Složiću se da su ovo dva najveća naroda na zapadnom Balkanu i da stabilnost ovog regiona uglavnom zavisi od toga hoće li ova dva naroda živeti u miru. Albanci koji žive na Kosovu i oni koji su u Albaniji deo su istog naroda. Treba imati respekt za toliki broj ljudi s kojima delimo mnogo toga zajedničkog. Mnogo se manje razlikujemo nego što se na tome insistira u javnim nastupima. Smiriti tenzije - interes je i jedne i druge strane, bar onog dobronamernog dela političke elite i u Prištini i u Beogradu. Mislim da ćemo mi nakon izbora nastaviti da insistiramo na nastavku dijaloga. Za ozbiljnije razgovore, koji nam nesumnjivo predstoje, potrebne su dve snažne političke elite na obe strane. Stalno smo u nekom raskoraku - ili su izbori kod vas ili kod nas. Ako budemo imali dve političke garniture koje su na početku svoga mandata, mislim da će one imati dovoljno snage i energije da nađu rešenja za ono što nije rešeno, a rešivo je.

Iljir Deda: Mislim da se već od septembra može očekivati nastavak dijaloga. To je povezano sa odlaskom nekih međunarodnih misija sa Kosova koje žele da ostave stabilno Kosovo sa jasnim odnosima sa Srbijom. Ozbiljniji dijalog između Kosova i Srbije podrazumeva kako drugog pregovarača iz Evropske unije, tako i kredibilnije ličnosti iz Prištine i Beograda koje moraju biti dorasle pregovaračkom procesu.
  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG