Dostupni linkovi

logo-print

Da li će azilanti vratiti Srbiju u vizni režim


Šengen viza u pasošu, ilustrativna fotografija

Šengen viza u pasošu, ilustrativna fotografija

Srbija je zbog odlaska velikog broja takozvanih lažnih azilanata u zemlje Evropske unije u opasnosti od suspenzije bezviznog režima, jer evropske vlasti spremaju stroži mehanizam zaštite od priliva te vrste imigranata.

Od kada joj je pre dve godine odobren bezvizni režim, Srbija se svrstala u vrh liste zemalja iz kojih u države Evropske unije gradjani odlaze tražeći azil. Zbog toga su posebno ugrožene Švedska, Belgija, Luksemburg i Nemačka.

Karin Areskug, sekretar za migracije u ambasadi Švedske u Beogradu, izjavila je za naš radio da je priliv azilanata iz Srbije u tu zemlju i dalje visok, iako je u opadanju u odnosu na prošlu godinu. Areskug je rekla da je u 2011. 2.400 ljudi iz Srbije zatražilo azil u Švedskoj, dok je u 2010. to učinilo više od 6.500 srpskih državljana.


Azilanti iz Srbije i Makedonije vraćeni u martu 2010. iz Belgije

Azilanti iz Srbije i Makedonije vraćeni u martu 2010. iz Belgije

„Građani Srbije još se pozivaju na ekonomsku, socijalnu situaciju i životni standard u zemlji tražeći azil. To nam definitivno stvara problem jer nema osnova da ti ljudi dobiju azil u Švedskoj. Priliv tražilaca azila iz Srbije vrlo je visok , pa se ova država po tom pitanju svrstala u vrh liste zajedno sa Somalijom.“

U evropskim institucijama trenutno se razmatra uvođenje mehanizma po kom bi zemlje članice imale mogućnost da na pola godine suspenduju bezvizni režim državama iz kojih dolazi veliki broj lažnih azilanata.

Ukoliko ta mera ne bi donela rezultate planira se produženje suspenzije na devet meseci, i kao najdrastičnije rešenje vraćanje određene zemlje na "crnu" šengensku listu.

Naviše azilanata sa juga Srbije

Vladimir Petronijević iz Grupe 484, organizacije koja se bavi problemom azilanata, kaže za naš program da upozorenja iz Evrope treba ozbiljno shvatiti i zbog toga što se uvode oštriji kriterijumi za skidanje sa “bele” liste.

“Jedan od tih kriterijuma je da broj azilanata može da se poveća najviše 50 odsto u odnosu na prosek u poslednjih šest meseci pre uvođenja viza. U suprotnom toj zemlji će biti suspendovan bezvizni režim. I to su pravila čiju primenu pred Evropskom komisijom u svakom trenutku može da zatraži bilo koja od zemalja članica.”

Prema zvaničnim podacima, najveći broj onih koji traže azil je sa juga Srbije, koji važi za jedan od najsiromašnijih krajeva zemlje, a među njima je najviše Roma i Albanaca. Broj takozvanih lažnih azilanata uvek se povećava na jesen, jer posle poljoprivrednih radova mnogi pokušavaju da prezime u Evropi pa da se vrate u Srbiju ukoliko se tamo ne snadju.

Miroslav Zenković (33) iz Vranja par godina bio je sa porodicom u Švedskoj, gde je tražio azil, ali je polovinom 2011. vraćen u Srbiju. Za RSE kaže da nije imao drugog izbora.



Pred Beogradom težak zadatak

Državni službenici Belgije, Nemačke i Švedske u više navrata razgovarali su sa vlastima u Beogradu o načinima kojima bi Srbija sprečila odlazak takozvanih lažnih azilanata. Karin Areskug iz Ambasade Švedske, pitali smo da li je zadovoljna preduzetim merama.

„Možda bi trebalo više uraditi na informisanju građana o uslovima putovanja i boravka u evropskim zemljama, i to treba činiti u saradnji sa državama Evropske unije. Važna je i bolja kontrola granice. Imamo puno upita građana koji planiraju da putuju o tome da li ima nekih promena pravila i kakva je kontrola na granicama, što znači da strože mere daju neke efekte.“

Ono što iz Evrope poručuju je da se azil nikako ne može dobiti iz ekonomskih razloga. Vladimir Petronijević, iz Grupe 484, zaključuje da je pred Srbijom težak zadatak jer se administrativnim merama teško mogu zaustaviti migracije motivisane socijalnim razlozima.

„To pitanje, uz razumevanje evropskih partnera, može biti rešavano efikasnim dugoročnim merama. One pre svega treba da rezultiraju povećanim stepenom zapošljavanja i sveukupnom socijalnom inkluzijom ranjivih grupa u našem društvu.“

Zvanični podaci nadležnih u Beogradu pokazuju da je od 2006. godine u Srbiju iz evropskih zemalja deportovano oko 6.000 njenih državljana, dok se procenjuje da ih je na razne načine u matičnu zemlju vraćeno čak 50.000.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG