Dostupni linkovi

logo-print

Da nema dijaspore bilo bi više siromaštva


Priština, ilustracija

Priština, ilustracija

Kosovska dijaspora ima ključnu ulogu u stimulisanju ekonomskog razvoja na Kosovu, a doznake koje su stizale iz inostranstva uticale su na ublažavanje siromaštva u zemlji. Da ih nije bilo, stopa siromaštva od 26 posto bila bi povećana na 52 posto, procena je analize Grupe za pravne i političke studije u Prištini pod nazivom ’Doznake i migracija: uticaj na blagostanje građana i na ekonomski razvoj Kosova’.

Arbreša Ljođa iz ove grupe je na okruglom stolu o toj temi kazala da od doznaka zavisi 22.4 posto kosovskih porodica, tako da se one smatraju drugim najvećim izvorom prihoda za one porodice koje ih primaju.

Na osnovu podataka Centralne banke Kosova, tokom prvih devet meseci 2014. godine, vrednost doznaka koje su pristigle na Kosovu iznosila je 505 miliona eura, ili 11 posto više u odnosu na isti period iz prethodne godine. Od 2004. do 2014. godine, suma pristiglih doznaka prešla je šest milijarde eura. Ovaj novac se uglavnom troši na osnovne potrepštine.

Ministar dijaspore Valjon Murati izjavio je da je, obzirom da doznake igraju važnu ulogu, važno da se te doznake koriste i kao izvor za ekonomski razvoj zemlje. U vezi sa tim, on je dodao i da njegovo ministarstvo zajedno sa Vladom i ostalim institucijama treba da rade na stvaranju što boljih uslova za direktne investicije iz dijaspore.

„Naša dijaspora ima veliku volju da dođe da investira na Kosovu, ne samo u smislu doznaka, već žele da investiraju ovde. U tom pravcu, smatram da ovu situaciju trebamo da rešimo... Na primer, veliki deo naše dijaspore je u Turskoj, koja je 1948. i 1966. otišla u tu zemlju. Ova dijaspora možda nije poznata po doznakama, ali je veoma spremna da dođe ovde i da investira“, kazao je on.

Faton Topalli, poslanik u Skupštini Kosova iz redova opozicionog pokreta Samoopredeljenje, kazao je da kosovske institucije moraju da osiguraju potrebne mehanizme za privlačenje investitora, kao što su vladavina zakona, borba protiv korupcije, održiv poreski sistem, efikasna administracija i kvalitetnije obrazovanje.

„Da li vlada može sve to da osigura kako bi naši sunaordnici mogli da investiraju? Do sada, to nije bilo uspešno i to je razlog zašto nije bilo većih investicija na Kosovu“, kazao je on.

Arben Mustafa iz Centralne banke Kosova kazao je da i to malo investicija što postoji na Kosovu potiče iz dijaspore.

„Ukoliko analiziramo strukturu investicija, najveći deo tih investicija su u vidu nepokretne imovine. Veliki deo te imovine koja se prodaje, prodaje se upravo ljudima iz dijaspore... Mi moramo svim investitorima da pružimo što bolji ambijent za investicije. U tom smislu, kada želimo da privučemo strane investitore, prednost ćemo dati našoj dijaspori“, kazao je on.

Podaci govore da 43 posto građana Kosova imaju nekog iz uže porodice ko živi vani, a 22 posto prima doznake. Na osnovu podataka kosovske Agencije za statistiku, preko 700.000 građana Kosova živi u različitim državama sveta.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG