Dostupni linkovi

logo-print

Da li je Kosovo moglo sprečiti incident u Kumanovu?


Lideri kosovskih institucija osudili su bilo kakvu uključenost državljana Kosova u incidente u Makedoniji i pozvali na transparentnu istragu, a iz Predsedništva skupštine Kosova neki su, međutim, događaje u Kumanovu okarakterisali kao masakr.

Analitičari u Prištini, međutim, kritikuju kosovsko rukovodstvo što nije uspelo da ih spreči u tome.

Predsednik Skupštine Kosova Kadri Veselji nakon sastanka predsedništva ove institucije u utorak kazao je da Kosovo poštuje svoje susede, da Balkan ima potrebe za mirom i razumevanjem, ali i da „problemi Republike Makedonije nisu problemi Kosova“.

„Mi poštujemo suverenitet Republike Makedonije. Što se tiče problema tamo, potrebno je više poverenja i komunikacije među političkim partijama unutar države Makedonije“, naveo je Veselji.

Događaje u Makedoniji komentarisala je i šefica parlamentarne grupe Alijanse za budućnost Kosova Donika Kadaj Bujupi. Ona je izrazila žaljenje za ono kroz šta su prošle porodice, ali i zbog vesti da je njen bivši kolega, iz redova njene partije, "osoba koja je doprinela oslobođenju Kosova", poginuo u Makedoniji.

„O njegovoj uključenosti u Makedoniji mi nismo imali informacije i ne znamo šta se tamo dešava. U svakom slučaju, žao nam je za svo nasilje i pozivamo sve strane na mir i uzdržanost, a da se međunarodna zajednica umeša i sprovede nezavisnu istragu“, kazala je ona.

Šef parlamentarne grupe Demokratske partije Kosova Adem Grabovci situaciju u Makedoniji ocenio je veoma zabrinjavajućom, a nasilje nad narodom neprihvatljivim, dodajući da je događaj u Kumanovu imao pozadinu.

„Ovo je posledica nepravde i nasilja koju je primenjivala makedonska vlada nad Albancima. Nije poštovala nijedan sporazum, negirala je sva prava Albanaca u Makedoniji“, kazao je Grabovci, dodajući da se u Kumanovu „bez sumnje desio masakr“.

Trebalo istražiti i poduzeti korake

A poznavaoc bezbednosnih okolnosti Naim Maljoku uključenost kosovskih državljana u, kako su rekle makedonske vlasti, oružanu grupu koja se suprostavila makedonskim vlastima u Kumanovu, vidi kao nesupeh bezbednosnih struktura Kosova.

“To je trebalo da se istraži i spreči. Zašto postoji Kosovska obaveštajna služba? Apsolutna odgovornost ove službe je istraga i sprečavanje takvih delovanja. Kako je moguće da svo kretanje tih ljudi, i pored svih postojećih bezbednosnih mehanizama na Kosovu, uključujući i onih međunarodnih, nije moglo tako nešto da se spreči? Da se sve ovo desi neprimetno, a da se ne poduzmu koraci...?”, kazao je on.

Maljoku dodaje da je ovim teško narušena slika Kosova kao zemlje koja proizvodi i izvozi stabilnost i bezbednost, te da je ovo problem sa kojim mora da se suoči politika na Kosovu.

Naim Rašiti iz Balkanske grupe za politiku u izjavi za RSE izrazio je uverenje da su kosovske institucije imale informacije o kretanjima tih grupa i da je za čuđenje što nisu poduzele mere. On dodaje da je trebalo više da se uradi na kontroli i nadgledanju tih ljudi, zato što bezbednosne institucije Kosova imaju dovoljno kapaciteta za tako nešto. Rašiti, pak, smatra da incidenti u Makedoniji neće uticati na status Kosova, kao izvora stabilnosti.

„U ovom slučaju se radi o oružanim grupama koje su bile manipulisane elementima koje je upotrebljavala makedonska vlast. Svaka vlada, ukoliko ima ambicije da stvori jednu takvu situaciju kao što je to uradio Gruevski, može da nađe razloge i elemente da destabilizira situaciju ili stvori incidente. Ovo je upotreba jedne male grupe, ali prema kojima kosovske institucije moraju biti odlučnije, ne zato što one čine štetu Kosovu, već prouzrokuju štete i poziciji Albanaca u Makedoniji, i u to u najtežoj političkoj situaciji u Makedoniji“, kazao je Rašiti.

Od 30 pritvorenih pripadnika „terorističke grupe uhapšenih u policijskoj akciji u Kumanovu“, njih 18 su državljani Kosova, saopštile su makedonske vlasti.

Pritvoreni u Skoplju inače se sumnjiče da su počinili teroristički zločin ugrožavanja ustavnog poretka i sigurnosti, ilegalnu proizvodnju, posjedovanje i trgovinu oružjem ili eksplozivnih tvari, te za udruživanje u cilju neprijateljske djelatnosti.

(Fotogalerija: Kumanovo, dan posle )

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG