Dostupni linkovi

logo-print

Da li se rat u Ukrajini prebacuje na zapadni front?


U jednom od sela ukrajinske snage traže članove Desnog sektora, juli 2015.

U jednom od sela ukrajinske snage traže članove Desnog sektora, juli 2015.

Dmitro Šurkhalo i Dejzi(Daisy) Sindelar (Priredio: Dragan Štavljanin)

Sukobi snaga bezbednosti i pripadnika nacionalističkog Desnog sektora proteklog vikenda u Zakapartju mogu dovesti do otvaranja novog fronta na zapadnim granicama Ukrajine. Reč je uglavnom o multietničkoj oblasti u kojoj znatan deo stanovništva oseća bliskije veze sa Mađarskom, Slovačkom, Rumunijom – pa čak i Rusijom – nego sa Ukrajinom.

Ako je istočna Ukrajina zapaljiva mešavina jezika i lojalnosti prema različitim nacijama i državama, situacija na njenom zapadu je još složenija.

Mnogi stanovnici Zakapartja žive samo na domet puške od četiri članice Evropske Unije. Naime, oni govore ne samo ruski i ukrajiniski, već i mađarski, rumunski, nemački i slovački jezik. Mnogi od 1.3 miliona građana ove oblasti poseduju više od jednog pasoša.

Mnogi stanovnici Zakapartja žive samo na domet puške od četiri članice EU. Oni govore ne samo ruski i ukrajiniski, već i mađarski, rumunski, nemački i slovački jezik.

Reč je, ukratko, o regiji u kojoj znatan deo stanovništva nije po automatizmu privržen Kijevu. Stoga su sukobi između ukrajinske policije i nacionalista iz Desnog sektora u gradu Mukačevo 11. jula, jezivi odjek insistiranja Kremlja da problemi u Ukrajini nisu izazvani uticajima sa strane već unutrašnjim podelama.

“Desni sektor ima vojno krilo sa nekoliko hiljada naoružanih pripadnika i sopstvenom komandom, koje ne odgovara Vladi u Kijevu”, objavila je državna ruska televizija “Rusija danas” (Russia Today) u izveštaju o sukobima u Mukačevu, u kojima je poginulo dva lica a nekoliko ranjeno.

U prilogu “Sputnjik internešenela” – druge medijske kuće pod kontrolom Kremlja – ukazuje se na divljanje pripadnika Desnog sektora, obaranju zastave EU u Lvovu, hakerskom napadu na tviter nalog ukrajinskog Saveta za odbranu i bezbenost i spremanje marša na Kijev.

Desni sektor – dobro naoružana vojna organizacija, koju Rusija označava kao “neonacistčku”zbog veza sa liderom ukrajinskih nacionalista tokom Drugog svetskog rata Stepanom Banderom koji je sarađivao sa nemačkim snagama u cilju potiskivanja sovjetskih trupa – ima oko 10.000 pripadnika raspoređenih u dobrovoljačkim bataljonima na poprištu sukoba sa proruskim separatistima u Donbasu i okolnim oblastima.

Ponekad neugodan saveznik demonstranata na Majdanu, u vreme protesta u kojima je zbačen proruski predsednik Viktor Janukovič, Desni sektor je postao sve glasniji kritičar novih vlasti u Kijevu, pre svega zbog obračuna sa dobrovoljačkim jedinicama ove grupacije. Međutim, jedan od članova Desnog sektora kazao je da ne nameravaju da protestuju u Kijevu sa “puškama i mitraljezima”.

Ova grupa nastoji da prikaže sukobe prošlog vikenda kao posledicu njene “borbe protiv korupcije”. Oleksij Buk, portparol Desnog sektora, smatra da policija snosi odgovornost sa krvoproliće.

Da smo mi prvi počeli da pucamo onda bi bilo mnogo više policajaca među žrtvama”, kazao je Buk na konferenciji za novinare.

Dmitro Jaroš i pripadnici Desnog sektora tokom protesta u Kijevu, februar 2014.

Dmitro Jaroš i pripadnici Desnog sektora tokom protesta u Kijevu, februar 2014.

Dmitro Jaroš, lider Desnog sektora, napisao je na Fejsbuku da njegova organizacija sarađuje sa ukrajinskim službama bezbednosti u cilju stabilizacije stanja u Zakapartju.

“Pozivam vas da se ne obazirete na lažne izveštaje koji se šire u cilju diskreditacije Desnog sektora i provociranja Ukrajinaca da prolivaju krv”, kazao je Jaroš.

Zakapartje - miljenik KGB

Prema izveštajima sa terena, uzrok sukoba u Mukačevu može biti i spor oko profita. Naime, prekogranično krijumčarenje cigareta i druge robe u Zakapartju dostiže godišnju vrednost od nekoliko milijardi dolara zbog lakog ulaska u Rumuniju, Mađarsku, Slovačku i Poljsku.

Nakon sukoba je suspendovano više carinika, a poslanik Mihajlo Lanjo, koga optužuju za umešanost u krijumčarenje, saslušan je u policiji.

Prekogranično krijumčarenje cigareta i druge robe u Zakapartju dostiže godišnje nekoliko milijardi dolara zbog lakog ulaska u Rumuniju, Mađarsku, Slovačku i Poljsku.

Za sada se ne zna da li će istraga stići i do lokalnih moćnika kao što je takozvani klan Baloha – predvođen Viktorom Balohom, bivšim ministrom za vanredne situacije, a sada poslanikom ukrajinskog parlamenta – za koga se tvrdi da vlada Zakapartjem kao skoro potpuno autonomnom regijom.

Pojedini posmatrači ističu da u pozadini nasilja od subote ne stoji samo borba za uticaj između Lana i Balohe. Drugi pak sumnjaju da Rusija podstiče tenzije.

Zakapartje je u sovjetsko vreme – zbog mešavine jezika i blizine granica nekoliko država – bilo od posebnog interesa za KGB, koji je koristio ovaj region kao “prozor” ka Zapadu i vrata za prolaz armija koje su izvršile invaziju na Mađarsku 1956. i Čehoslovačku 1968.

Analitičar Petro Kraljuk kaže za Radio Slobodna Evropa da se malo šta promenilo u ovoj regiji od raspada Sovjetskog Saveza.

“FSB je uspešno preuzeo štafetnu palicu. Za Rusiju je Zakapartje i njeno okruženje ostalo veoma važna regija. Imajući u vidu etničku šarolikost i izmešane identitete stanovištva Zakapartja, ono je veoma plodno tle za delovanje agenata FSB”, smatra Kraljuk.

Sukobi u subotu, sa pretnjom da se nasilje u gangsterskom stilu prelije preko istočnih granica EU, ugrožava nastojanje Ukrajine da dobije bezvizni režim.

Ovi nemiri, naročito zbog umešanosti Desnog sektora, svakako su “divan poklon” za Rusiju, ocenjuje Kraljuk.

Sporazum Kijeva i lokalnih gospodara

Zakarpartje - kojim su tokom 20. veka vladali Austrougarsko carstvo, Čehoslovačka i Mađarska, pre nego što došlo pod upravu Sovjetskog Saveza – u velikoj meri se oslanja na pomoć i darežljivost zapadnih suseda.

Naročito je aktivna Budimpešta koja je obezbedila pasoše i posebne privilegije građanima ove oblasti koji su dokazali svoje mađarsko poreklo. Premijer Viktor Orban, koji naginje Rusiji, dodatno je ustalasao situaciju u Ukrajini zbog javno deklarisane brige za poziciju mađarske manjine u Zakapartju, koju mnogi doživljavaju kao novo žarište separatističkog sukoba orkestriranog iz Rusije.

Štaviše, u ovoj regiji postoji velika naklonost proruskim partijama. Tokom 1990-ih, Zakapartje je bilo snažno uporište Socijaldemokratske partije Viktora Medvedčuka, stratega Kremlja sa bliskim odnosima sa Vladimirom Putinom.

Pre protesta na Majdanu, u Zakapartju je pružena veća podrška Viktoru Janukoviču i njegovoj Partiji regiona, nego prodemokratskim kandidatima iz “narandžaste revolucije”.

Na delu je trgovina centralnih i regionalnih vlasti, koje se ponašaju kao lokalni gospodari i kneževi. To je plodno tle za sukobe kao u Donbasu.

Analitičarka Viktoria Podhorna ukazuje da je zapostavljanje Zakapartja od strane vlasti u Kijevu dodatno ojačalo osećanje u ovoj regiji o njenoj posebnosti. Petro Porošenko, koji je dobio neuobičajenu podršku Viktora Balohe, izgleda da je na to odgovorio minimalnim mešanjem u zbivanjma u Zakapartju.

“Na delu je neka vrsta trgovine između centralnih i regionalnih vlasti, koje se ponašaju kao lokalni gospodari i kneževi. To je plodno tle koje može voditi sukobima nalik onima u Donbasu”, upozorava Podhorna.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG