Dostupni linkovi

logo-print

Da li se opozicija Vučiću krije u redovima naprednjaka


Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić

Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić

Da li je realno očekivati da se u Srbiji, u kojoj su stranke opozicije bačene na marginu, najopasniji oponent trenutno po snazi neprikosnovenoj Srpskoj naprednoj stranci izrodi baš unutar redova naprednjaka? Do javnosti periodično dolaze naznake da u vladajućoj stranci postoje dve struje: jedna, koju predstavlja premijer i šef SNS-a Aleksandar Vučić, i druga oličena u liku i delu predsednika države.

Da li je, kako se čini, proruski orijentisani Tomislav Nikolić u stanju da ugrozi popularnost aktuelnog "vođe" koji u spoljnoj politici, po svemu sudeći, više naginje Berlinu i Briselu?

Kada je nakon pobede na predsedničkim izborima 2012. Tomislav Nikolić podneo ostavku na mesto šefa Srpske napredne stranke, suze su tekle za govornicom:

"Ideologiju imate, odsad ćete to sami… Jer to tako mora… Poraslo dete, osamostalilo se…", govorio je tada Nikolić.

Razmišlja li Nikolić sada da je došlo vreme da se on "osamostali"? Nakon što je pre dva meseca predsednik Srbije vratio Narodnoj skupštini predlog zakona o prodaji državnih nepokretnosti, tabloidi su, pod odrednicom "senzacionalno", objavili da šef države napušta Srpsku naprednu stranku i osniva novu partiju, u koju će povući deo naprednjaka nezadovoljnih Vučićevim vođstvom.

Usledio je odgovor premijera i sadašnjeg šefa SNS-a, koji je rekao da u svog saborca iz radikalskih dana ima puno poverenje, te da je uveren da njemu, Nikoliću, "nije ni na kraj pameti da osniva bilo kakve političke stranke".

Slično mišljenje, doduše sa drugim argumentima, dele i pojedini analitičari.

"Srpska napredna stranka je pravi primer one stranke koja je, zapravo, borbena jedinica za osvajanje vlasti".

"Nema teorijske šanse da se ona u skorije vreme podeli. Srpska napredna stranka je pravi primer one stranke koja u stvari nije samo to, jer nema ideologiju i gomilu drugih stvari koje određuju stranku, nego je, zapravo, borbena jedinica za osvajanje vlasti", smatra antropolog Stefan Aleksić i dodaje da, iako u SNS-u postoje različita, nekad i suprotna mišljenja o tome kako treba voditi Srbiju, jedna sila ih poput magneta sve privlači.

"Ona osvaja veliki broj glasova upravo kombinacijom desno nacionalne u pozadini, a desno ekonomske demagogije. I oni su veoma uspešni u tome. Predvodnik te politike je Aleksandar Vučić i oko njega gravitira cela Srpska napredna stranka i svi imaju interes da on ostane šef stranke, tako da strukturalno nema razloga da se ta stranka podeli", objašnjava Aleksić.

Nagađanja o raskolu u vladajućoj stranci nisu novost. Podsetimo na Nikolićevu Platformu o Kosovu koju je predsednik države uputio Vladi, nedugo nakon što je Vučić najavio mogućnost izmene ustavne preambule o Kosovu. I tada su, kao i u mnogim sličnim slučajevima, čelnici naprednjaka negirali da na relaciji predsednik – premijer postoje podele.

Ipak, povremena oštra razmena reči između Nikolićevog kabineta i ministarke Zorane Mihajlović daju malo drugačiju sliku.

Iako smatra da su previranja u SNS-u neprozirna koliko i ona koja su se svojevremeno dešavala unutar Saveza komunista Jugoslavije, reditelj Lazar Stojanović napominje da u redovima naprednjaka evidentno postoje dve struje – prozapadna, koju reprezentuje Vučić, i proruska čiji je zastupnik Nikolić.

Vučić bi, ističe Stojanović, mogao da iskoristi predstojeće izbore na svim nivoima za učvršćivanje svoje politike.

Lazar Stojanović

Lazar Stojanović

"Ono što je, možda, jedan od motiva, čak i glavni motiv za održavanje ovih izbora, jeste izolovanje proponenta ove zvanično neutralističke, a u suštini proruske orijentacije, a to je predsednik države. Zato mislim da će Vučić iskoristiti ove izbore da raščisti sa svojim ultranacionalistima i da stavi tačku na praktični neutralizam Srbije u međunarodnoj politici koji njemu nanosi ogromnu smetnju u kretanju ka Evropi", kaže Stojanović.

Ako bi i odlučio da se otcepi, postavlja se pitanje da li bi Nikolić imao dovoljno snage da izgradi relevantan opozicioni, proruski blok? Zoran Lučić iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) ne veruje u to.

"Ako se tako nešto dogodi, rezultat može biti samo jedno: da taj deo koji se otcepio od onih koji su ostali sa Vučićem prosto neće preći cenzus. Mislim da će Nikolić biti dovoljno razuman da tako nešto ne čini, pošto on predstavlja veoma malo bez Vučića", navodi Lučić.

Sa raskolom ili bez njega, SNS trenutno nema ozbiljnu opozicionu protivtežu. Alternativu, prema rečima Stefana Aleksića, treba tražiti u novim levim poketima. Tek kada se nova snaga pojavi na horizontu, u naprednjacima može doći do pometnje, smatra naš sagovornik.

"Tada će ona da se strukturalno podeli i tada će nastati uslovi da se oni između sebe podele na neke interesne grupe i onda kad taj državni plen koji danas dele postane toliko mali da u bari bude malo krokodila", ističe Aleksić.

Do tada, "krokodili" će, po svemu sudeći, uživati u blagodetima brčkanja u "mrtvom moru" srpske politike.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG