Dostupni linkovi

logo-print

Da li politička neizvesnost u Srbiji tera investitore


Kompanija Danieli

Kompanija Danieli

Italijanski Danijeli, kompanija koja je posle izbora trebalo da bude prvi veliki investitor u Srbiji, odustala je od najavljenog posla. To je dovelo do svađe među vodećim srpskim strankama, ali i bojazni da će zbog političke situacije inostrani ulagači zaobilaziti ovo tržište.

Za dolazak Danielija u Srbiju sve je bilo spremno nakon što je martu potpisan memorandum o izgradnji čeličane u Šapcu sa ovom firmom koja spada u najveće svetske proizvođače delova za metalsku industriju. Gradske vlasti odredile su plac u industrijskoj zoni pored Save, dok je na posao sa nestrpljenjem čekalo 1.000 potencijalnih radnika.

Međutim, samo pre nekoliko dana Danieli je u Hrvatskoj kupio Železaru Sisak, a rukovodstvo kompanije saopštilo je da odustaje od najavljene investicije u Srbiji.

Verica Kalanović, potpredsednica Vlade Srbije u odlasku, izjavila je da ne zna detalje ovog slučaja jer nije učestvovala u razgovorima o eventualnom ulaganju Danielija u Srbiji.

“Ne mogu da dam precizne odgovore na kojim osnovama su vođeni razgovori sa Danielijem. Ali nikako ne bih volela da pažnju javnosti danas zaokuplja prepucavanje političkih partija oko dovođenja investitora. Nego treba stvoriti dobre uslove i poboljšati poslovni ambijent kako bi u Srbiju došlo što više investitora”, kazala je Kalanović

Investicija Danielija trebalo je da iznosi 500 miliona evra i jedan od ovdašnjih poslova te firme nakon dolaska Fiata u Srbiju trebalo je da bude proizvodnja odlivaka za automobilsku industriju. Ipak, umesto grinfild ulaganja u Srbiji, Danieli se opredelio za braunfild investiciju koja podrazumeva kupovinu Železare Sisak za 30,5 miliona dolara i njenu kompletnu rekonstrukciju.

Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, rekao je za RSE da se odavno moglo naslutiti da od posla sa Danielijem neće biti ništa.

“I u trenutku kada je protokol potpisan sve to nije izgledalo baš izvodljivo. Sa druge strane u Hrvatskoj je sada takva situacija da mislim da je prodaja železare u Sisku praktično iznuđena i da je samim tim vrlo jeftino kupljena. Dakle, vagajući kao investitor između posla koji će odmah početi da vraća uloženi novac i drugog posla koji je na dugom štapu normalno je da su se opredelili za ono što će odmah imati efekte", konstatuje Bušatlija.

Spas u reformama

Zbog Danielija je izbila prva postizborna svađa u Srbiji u kojoj dve najveće partije jedna drugu optužuju za propast tog posla. Demokratska stranka bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je u predizbornoj kampanji dolazak Danielija najavljivao kao sigurnu investiciju, ocenila je da je dolazak Tomislava Nikolića, lidera Srpske napredne stranke, na mesto predsednika Srbije oterao investitore.
Mahmud Bušatlija, foto: danas.rs

Mahmud Bušatlija, foto: danas.rs


Boris Tadić, kandidat DS za premijera, kaže da će sa predsednikom Danijelija razgovarati o mogućnosti da ta firma ipak dođe u Šabac, a vesti da sada posao seli u Hrvatsku dovodi u direktnu vezu sa rezultatom izbora u Srbiji.

“Potpuno je jasno da svaka kompanija vodi računa o svojim interesima. Svi potencijalni investitori iz inostranstva gledaju kakav će biti rezultat vezan za formiranje vlade. Zavisno od toga u kom će pravcu vlada ići oni će odlučiti da dođu ili da ne dođu u Srbiju”, kazao je Tadić.

Sa druge strane, SNS je odustajanje Danielija okarakterisao kao dokaz da Demokratska stranka nije imala konkretan plan za privlačenje investitora već da je strane kompanije koristila samo u svrhu predizborne promocije. Iz partije novog predsednika Tomislava Nikolića stigla je i optužba da su pojedini političari iz DS-a Danieliju postavljali svoje uslove za poslovanje u Srbiji.

Ekonomista Mahmud Bušatlija kaže da je jasno da su u predizbornoj kampanji imena stranih kompanija korišćena u propagandne svrhe, ali da sada postoji jedna veća prepreka za eventualne investitore.

“Sama činjenica da vlada još nije formirana predstavlja problem jer ulagači nemaju adresu na koju mogu da se obrate i od koje pre svega očekuju poboljšanje ekonomskog ambijenta. Problem je ne toliko u samom formiranju vlade, koliko u potpunoj neizvesnosti šta bi bilo koja vlada radila. Jer ne treba zaboraviti da takozvani politički rizik Srbije od 2001. godine konstantno raste i da naša zemlja sada po tom parametru spada u kategoriju poslednje četvrtine država u svetu, dakle tu je negde sa zemljama centralne Afrike”, ocenjuje on.

Pripreme i gradnja pogona Danielija u Šapcu trebalo je da traju dve godine, a početak rada očekivao se 2014. uz planiranu godišnju proizvodnju 750.000 tona čelika i izvoz od milijardu evra. U Srbiji je bila planirana i investicija Baldijerija, italijanske kompanije iz oblasti precizne mehanike, ali je i ta firma do daljeg odložila odluku o ulaganju.

Mahmud Bušatlija zaključuje da bi jedini spas za ekonomiju Srbije bio da hitno reformiše javni sektor i sprovede reforme.

“Imamo zaoštrenu situaciju u makroekonomskom smislu. Jer ne možemo da obuzdamo javni dug koji se onda prenosi na ulaganja tako što poskupljuju rad i svi imputi. To praktično ne daje sagledivu ekonomsku situaciju u nekom vremenu u kom investitorima moraju da se isplate pare koje su uložili”, kaže Bušatlija.

Srbija je po uslovima poslovanja, kako je pokazao poslednji izveštaj Svetske banke i Međunarodne finansijske korporacije, tek na 92. mestu na listi od 183 zemlje. U poređenju sa državama Evropske unije iza je samo Grčka, dok je u regionu slabije plasirana jedino Bosna i Hercegovina.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG