Dostupni linkovi

logo-print

Da li ostaju rezervisana skupštinska mesta za manjine


Skupština Kosova

Skupština Kosova

Arton Konushevci

Pitanje ostanka rezervisanih mesta za manjinske zajednice za još jedan mandat u Skupštini Kosova i dalje je aktuelno. Predstavnici Srba u kosovskim institucijama kažu da nisu odustali od svog zahteva da se zajednicama produže rezervisana skupštinska mesta, a ni partije koje se suprotstavljaju takvom predlogu nisu promenile svoj stav.

Ministar rada i socijalnog staranja Nenad Rašić kaže da za sada po tom pitanju nema promena i očekuje da će ga narednih dana biti raspravljati političke partije.

“Opet ćemo insistirati na rezervisanim mestima. Znam da na neki način atmosfera ili neprihvatanje te ideje od strane pojedinih partija ne ide u korist tog predloga, ali to ne znači da ćemo odustati ili predati se. Nastavićemo i dalje da svim demokratskim sredstvima, na svim institucionalnim nivoima, dobijemo ovaj proces”, kaže Rašić za Radio Slobodna Evropa.

Pitanje rezervisanih mesta za manjine u Skupštini ostaje glavno pitanje izborne i ustavne reforme na Kosovu. Produženju 20 rezervisanih mesta protive se pojedine političke partije, među kojima je Pokret Vetëvendosje (Samoopredeljenje) i Demokratski savez Kosova (DSK).

Teuta Sahatqija, potpredsednica DSK-a i poslanica u Skupštini, kaže da je stav DSK-a jasan da ne treba da postoje rezervisana mesta za zajednice u Skupštini.

“Stav DSK-a je vrlo jasan. Od početka su rezervisana mesta jako dobro regulisana Ustavom Republike Kosova. U Ustavu se navodi da se nakon dva mandata od proglašenja nezavisnosti ukidaju rezervisana i ostaju garantovana mesta i zato je zvaničan stav DSK-a da treba poštovati Ustav”, kaže Sahatqia.

Poslanica Teuta Sahatqija, takođe, naglašava da ne stoje pretpostavke da će zbog rezervisanih mesta porasti integracija zajednica u društvo i institucije.
Teuta Sahatqija

Teuta Sahatqija


“Oni nemaju nikakav interes da se uključe u većinske partije ili u većinske institucije. Zato smatram da se po pitanju rezervisanih mesta treba poštovati Ustav. Mi smo za to da se ne otvara Ustav u ovom mandatu i da se postigne bolja integracija manjina od postojeće koja nije dovoljna”, kaže ona.

Ministar Nenad Rašić, koji govori u ime manjinskih zajednica, ističe da je pitanje rezervisanih mesta osetljivo i nada se da će se regulisati uz podršku međunarodnih faktora.

“Želimo da ubedimo DSK da ne bismo imali Kosovo bez međunarodne podrške, posebno zemalja Kvinte i da pošto imamo podršku Kvinte, verujem da oni nikada nisu loše savetovali Kosovo i nijednu političku partiju”, kaže Rašić.

On dodaje da DSK, ali i druge stranke koje su protiv rezervisanih mesta za manjine, treba da uzmu u obzir preporuke Kvinte.

S druge strane, iz Demokratskog instituta Kosova, koji nadgleda rad Skupštine, kažu da tendencija ostanka rezervisanih mesta za manjine nije demokratska i da je opasna po rad institucija.

Prema Ustavu nakon narednih parlamentarnih izbora rezervisana mesta prelaze u garantovana, što znači da manjine mogu imati najviše 20 mesta u Skupštini, dok su do sada pored tih 20 mogli imati i više u skladu sa osvojenim glasovima na izborima. Od 20 mesta, za Srbe je rezervisano 10, a 10 za ostale manjinske zajednice.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG