Dostupni linkovi

logo-print

Da li je na pomolu "gasni rat" EU i Rusije?


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Oružani sukob između ukrajinskih snaga i proruskih pobunjenika trenutno je okončan krhkim primirijem. Međutim, sa približavanjem zime, otvara se novo bojno polje za sukob Moskve i Zapada. Mada neće biti krvav, biće politički dramatičan kao nedavni oružani konflikt, piše Oven Metjus (Owen Matthews) u "Njuzviku" (Newsweek).

Na prvi pogled, borbene linije su više nego jasno povučene. Rusiji je potreban Zapad zbog zajmova, hrane i tehničke ekspertize - svega toga je lišena zbog ekonomskih sankcija koje su joj uvele zapadne zemlje zbog intervencije u Ukrajini.

Istovremeno, Evropa zavisi od Gasproma od koga dobija skoro trećinu gasa za svoje potrebe. Ukoliko se Moskva odluči da koristi ovaj energent kao instrument da uzvrati na zapadne sankcije, onda je pripremljena pozornica za najveći do sada "gasni rat".

Kremlj "čvrsto veruje da je gas naše poslednje i najbolje oružje od koga se Evropa najviše plaši", kaže jedan dopisnik iz Moskve navodeći privatni razgovor sa jednim od najviših ruskih zvaničnika.

"Oni smatraju: sačekajte samo da padne prvo sneg i videćemo šta će onda da kaže Evropa o sankcijama", kaže ovaj novinar.

Na prvi pogled, čini se da Rusija zaista drži sve adute u svojim rukama.

Vladimir Putin

Vladimir Putin

Podrška naroda Vladimiru Putinu je i dalje visoka - prelazi 80 procenata - iako su zapadne sankcije uzdrmale rublju, uticale na rast inflacije i drastično redukovale državnu finansijsku podršku mnogim granama privrede i bankama.

Čak ni kontramere Kremlja, koji je zabranio uvoz prehrambenih proizvoda iz Evrope i SAD, nije umanjio patriotski žar Rusa.

Drugačija je situacija u Evropi. Duži prekid snabdevanja gasom imao bi neposredne i dramatične posledice.

"Građani u demokratskim društvima obraćaju pažnju na svoje račune za energiju. Oni neće tolerisati nestašice gasa. Jasno je da zapadni političari moraju da to imaju u vidu", kazao je jedan visoki evropski zvaničnik veoma dobro upućen u interne rasprave u EU o sankcijama Rusiji. "Zbog toga, za sada, ne diramo Gasprom".

Dok je skoro svim ruskim državnim naftnim kompanijama i većim bankama uskraćena mogućnost da pozajmljuju na međunarodnom tržištu kapitala, Gasprom je do daljnjeg izuzet od sankcija.

Međutim, mada Kremlj možda razmatra da drži Evropi u neizvesnosti i strepnji, ta opcija bi nanela ništa manju štetu i njemu kao i novim neprijateljima u EU.

Gasprom finansijski ranjiv

Prvi razlog je tehničke prirode. Izvorišta gasa su nalik mehuru pod pritiskom duboko ispod površine zemlje, uglavnom pod kupolom nepropustljive stene. Ukoliko se prokopa, gas se pojavljuje sam od sebe - jedan od glavnih izazova prilikom otvaranja novih gasnih polja je kako kontrolisati izuzetan pritisak gasa koji se oslobađa.

Nije jednostavno uskladištiti velike količine gasa. Gasprom je poslednjih godina izgradio podzemna skladišta u slanim pećinama, u takozvanim vodenim strukturama tako što se gas čuva u prirodnim kupolama od kamena i osiromašenim gasnim bunarima. Međutim, i u najoptimalnijim okolnostima u ovim skladištima - što u suštini iziskuje skupo ispumpavanje gasa natrag na površinu - može da se pospremi proizvodnja Gasproma od samo nekoliko dana.

Međutim, Gasprom je najranjiviji finansijski. Teoretski, ona je jedna od nekoliko ruskih kompanija koja ima pristup međunarodnim finansijskim tržištima. Međutim, u praksi, po rečima finansijskog konsultanta Brusa Džejmsa (Bruce James): "Poverioci su veoma nervozni zbog najave treće runde kaznenih mera i zbog toga Gasprom dolazi sve teže do kapitala, skoro kao i ruske kompanije kojima su već uvedene sankcije".

Radnici Gasproma

Radnici Gasproma

To itekako može da utiče na poslovanje ove firme, jer joj je potrebneo 25 milijardi dolara godišnje, uključujući za održavanje sadašnjeg nivoa proizvodnje iz ne tako bogatih izvora. Gasprom takođe treba da servisira dug od 50 milijardi dolara, kao i da investira u istraživanja i eksploataciju novih polja na Arktiku, izgradi nove gasovode i postrojenja za tečni gas na Pacifiku i Baltiku, kao i da završi do 2019. godine veoma dugi cevovod do Kine.

Bez međunarodnih zajmova, Gasprom može da se osloni na tekuće prihode od prodaje - od toga 60 odsto ili 65 milijardi dolara godišnje dolazi iz Evrope.

Tačno je da je Putin potpisao sporazum sa Kinom u maju vredan 400 milijardi dolara o snabdevanju gasom u narednih 30 godina. Međutim, Peking još nije uplatio prvu dogovorenu tranšu od 25 milijardi dolara.

U dogledno vreme "Gaspromu su potrebni evropski potrošači isto, ako ne i više nego što nama treba Gasprom", kaže jedan zapadni diplomata.

Dakle, kao što je krhko primirje na terenu u Ukrajini, takav je i odnos između Gasproma i njegovih evropskih klijenata.

Moskva postaje taoc Kijeva

Velika nepoznanica je Ukrajina kao koridor. Sva četiri prekida snabdevanja gasom od 1995. godine izazvana su sporovima oko cene gasa koju Kijev treba da plaća Moskvi, zatim naknade za tranzit ovog energenta. U tim žučnim debatama Gasprom se suočavao sa različitim ukrajinskim vladama koje su naizmenično kontrolisale pro i antiruske snage.

Sada, nakon ovogodišnjeg krvavog rata u kome je poginulo više od tri hiljade ljudi a Rusija anektirala Krim - izborna aritmetika u Ukrajini se zauvek promenila. Bez većinske ruske populacije na Krimu, u Kijevu nikada neće biti izabrana promoskovska opcija.

Što je još važnije, rat je podstakao snažna antiruska osećanja - shodno tome i protiv Gasproma - tako da su šanse da Ukrajina plati ovoj kompaniji dug od pet milijardi dolara ravne nuli.

Zbog toga je Gasprom već u junu tehnički suspendovao distribuciju gasa Ukrajini - ali je nastavio dopremanje ovog energenta preko ukrajinskih cevovoda do evropskih potrošača.

Gasprom tvrdi da Ukrajina ilegalno poseže za gasom namenjenom evropskom tržištu čime mu nanosi milionsku štetu. Situaciju dodatno komplikuje odluka pojedinih Gaspromovih potrošača, prijateljski nastrojenih prema Kijevu - pre svega Poljska i Slovačka - koji deo ruskog gasa vraćaju u Ukrajini po povoljnijim cenama.

Time Gasprom postaje taoc političara u Kijevu. Kako temperatura bude padala, Ukrajina može da ilegalno ispumpava dodatne količine ruskog gasa - čime se smanjuje količina ovog energenta namenjenog Centralnoj Evropi - ali će Gasprom biti okrivljen.

Zbog anekcije Krima, Moskva je takođe postala taoc Kijeva na potpuno nov, neobičan način. Naime, ovo poluostrvo nije povezano kopnom sa Rusijom i 80 odsto stuje i većinu vode dobija od Ukrajine.

Kijev je smanjio isporuke i može započeti komplikovanu barter igru sa Moskvom tako što će dopremanje struje Krimu usloviti nesmetanim uvozom ruskog gasa.

Gasprom je investirao najmanje 20 milijardi dolara u poslednjih pet godina u nastojanju da zaobiđe problematični ukrajinski tranzitni koridor.

Gasovod, ilustrativna fotografija

Gasovod, ilustrativna fotografija

Gasovod Severni tok - koji ispod Baltičkog mora snabdeva Nemačku i Dansku - pušten je u pogon 2011. Međutim, sličan projekat - Južni tok - privremeno je obustavljen, jer se u Evropskoj komisiji pribojavaju od povećane zavisnosti od ruskog gasa. Rusija i EU sada vode spor pred Svetskom trgovinskom organizacijom.

Međutim, bez obzira na ishod spora oko Južnog toka, ruska agresija na Krimu i otvorena podrška pobunjenicima u istočnoj Ukrajini dovela je do transformacije ranije uslovne podrške EU Ukrajini u čvrstu privrženost partnerstvu i pomoći ovoj zemlji.

Putin ujedinio Evropu

I sama Evropa se promenila. Ranije je bila podeljena na "anti-putinovske jastrebove", kao što je Velika Britanija, i blok koji ima razumevanja sa postupke ruskog lidera (reč je pre svega o njegovim velikim poslovnim partnerima, uglavnom u Nemačkoj i Italiji).

No, sada je rat u Ukrajini, a naročito obaranje malezijskog aviona MH17, ujedinilo Evropu do neslućenih razmera.

Drugim rečima, u slučaju otežanog snabdevanja gasom - bilo zbog sračunatih poteza Gasproma ili povećanog ilegalnog ispumpavanja od strane Ukrajine - odmah će izazvati ozbiljan obračun sa celom Evropom, što bi moglo da dovede i do novih sankcija Moskvi.

EU se nada da će Kremlj odustati od stare navike da koristi gas kao geopolitičko oruđe.

Godinama je Moskva nagrađivala saveznike, poput Belorusije, sa jeftinom energijom i kažnjavala neposlušne bivše vazale, kao što je Ukrajina, nametanjem visokih cena.

"Snabdevanje energijom je važno s obzirom da dolazi zima. Nadam se da se nećete smrzavati", kazao je u septembru prošle godine zamenik ruskog premijera Dmitrij Rogozin predsedniku Moldavije. To je bila skoro otvorena pretnja u cilju odvraćanja vlasti u Kišinjevu da potpišu sporazum o partnerstvu sa EU.

Moskva je, takođe, nagradila bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča zbog odbijanja da potpiše pomenuti sporazum, obećavajući mu jeftin gas. Međutim, oba ova lukava plana su propala. Moldavija je potpisala sporazum o pridruživanju sa EU u junu, a Ukrajina početkom septembra ove godine.

Čudna istina o "bauku" Gasproma je da su prodavci i kupci povezani međusobnom zavisnošću. Sveopšti "gasni rat" između Evrope i Rusije bio bi, po rečima jednog zapadnog diplomate, ekonomski ekvivalent "MAD" razmišljanju (MAD - engleska skraćenica za hladnoratovski termin "uzajamno osigurano uništenje").

Brisel procenjuje da je Putin opasan, ali se nada da nije suicidan.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG