Robert Koalson (Coalson), priredio Dragan Štavljanin
Moldavija očekuje da sredinom ove godine potpiše sporazum o asocijaciji kojim se jačaju trgovinske veze sa Evropskom Unijom (EU). Međutim, istovremeno sa nastojanjima zvaničnog Kišinjeva da ispuni ključne uslove za parafiranje pomenutog dokumenta, Rusija pojačava pritisak na krhku prozapadnu moldavsku vlada u pokušaju da spreči njene evropske integracije.
Ova godina na prvi pogled izgleda obećavajuće po Moldaviju, posle dužeg vremena u kojem nosi beleg “najsiromašnije zemlje u Evropi”. Međutim, nakon trogodišnjih mukotrpnih priprema, vlasti u Kišinjevu bi trebalo da ovog leta potpišu sa EU Sporazum o asocijaciji kao i sveobuhvatni ugovor o slobodnoj trgovini. U dogledno vreme se očekuje i liberalizacija viznog režima.
Stanislav Sekrieru (Secrieru), ekspert u Centru za evropsku politiku sa sedištem u Bukureštu ističe da nakon troipogodišnjih pregovora i neophodnih reformi – “u 2014. se očekuje ‘žetva’, odnosno ubiranje plodova takvog truda”.
Međutim, sa približavanjem “žetve”, Kišinjev se suočava sa sve jačim pritiskom Rusije, koja se otvoreno protivi proevropskoj agenda moldavske vlade i spremna je da iskoristi sva raspoloživa sredstva da blokira pomenute sporazume.
Jedan od tih mehanizama je demonstriran prošle nedelje kada je stanovništvo moldavske autonomne regije Gagauzije – koje govori ruski – ubedljivom većinom na referendumu podržalo približavanje zemlje Carinskoj uniji, koju zasada čine Rusija, Kazahstan i Belorusija, umesto Evropskoj Uniji. Vlasti u Kišinjevu su osudile ovaj referendum kao nelegalan.
Predsednik Moldavije Nikolae (Nicolae) Timofti je tokom susreta sa američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem (John Kerry) u decembru upozorio na rizik od “ruskih provokacija” sa približavanjem njegove zemlje Evropskoj Uniji:
“Svi ti potezi imaće za cilj da spreče Moldaviju da potpiše Sporazum o asocijaciji sa EU i utiču na ishod parlamentarnih izbora na jesen.”
Vladajuća koalicija je veoma krhka, tako da opoziciona Komunistička partija – koja je sa 35 odsto podrške pojedinačno najjača stranka u zemlji – neće čekati početak izborne kampanje u nastojanju da oslabi ili obori vladu.
Ruski mehanizmi pritiska
Stanislav Sekrieru smatra da će opozicija, u saradnji sa Rusijom, pokušati da izglasa nepoverenje vladi pre potpisivanja Sporazuma o asocijaciji.
Rusija raspolaže – makar na prvi pogled – snažnim mehanizmima da utiče na Moldaviju. Kremlj podržava vlasti u separatističkoj regiji Pridnjestrovlje kao i Gagauziju. Sekrieru ističe da će Komunistička partija koristiti rezultate nedeljnog referenduma u ovoj oblasti kako bi oslabila vladu.
Rusija je glavni snabdevač gasom i jedan od ključnih trgovinskih partnera Moldavije, što je takođe efikasna poluga pritiska. Moskva je uvela embargo na uvoz vina iz Moldavije u septembru 2013, a razmatra i zabranu uvoza voća i povrća. Međutim, takav potez bi svakako pojačao nezadovoljstvo stanovnika ruralnih područja gde Komunistička partija uživa najveću podršku.
Niku Popesku (Nicu Popescu), analitičar Instituta za bezbednosne studije sa sedištem u Parizu, smatra da je znatno smanjena mogućnost uticaja Rusije u Moldaviji, pre svega u trgovini proizvodima kao što je vino.
“Moskva je uvodila embargo na uvoz vina i ranije ali to joj nije pomoglo u nastojanju da promeni spoljnopolitičku orijentaciju Moldavije”, kaže Popesku.
Popesku ističe da je vladajuća koalicija naučila lekciju da su je slabili međusobni sukobi iz prošlosti, pa je, stoga, malo verovatno da će ponoviti iste greške sada kada joj je na dohvat nagrada u vidu sporazuma sa EU.
On takođe naglašava da je Moldavija preorijentisala svoju ekonomiju ka EU, više nego ijedna članica Istočnog partnerstva (Jermenija, Azerbajdžan, Gruzija, Moldavija, Ukrajina i Belorusija).
Evropska Unija je ključni trgovinski partner Moldavije, sa 54 odsto robne razmene. U slučaju potpisivanja Sporazuma o asocijaciji, novi ambijent će u suštini “politički i ekonomski biti nepovratan”, smatra Popesku.
Moskvi je možda ostao kao najjači adut veliki broj radnika iz Moldavije angažovanih u Rusiji. Naime, oni su na ime doznaka poslali milijardu dolara kući tokom 2012. godine. U slučaju da ih Rusija protera ili oteža ulazak sezonskih radnika, to bi imalo ozbiljne ekonomske posledice po Moldaviju. U tom slučaju bi Komunistička partija i ostali protivnici evropskih integracija potencirali da ulazak Moldavije u Carinsku uniju sa Rusijom rešava ovaj i druge probleme.
Situacija u susednoj Ukrajini takođe predstavlja problem za Moldaviju, za koju se tvrdi da oponaša, pa i zavisi od puta Kijeva ka EU. Naime, Ukrajina je obezbeđivala Moldaviji gas u prošlosti, kada je Rusija prekinula snabdevanje. Istovremeno, igra značajnu ulogu u nastojanju da se pronađe rešenje za višedecenijski spor oko separatističke regije Pridnjestrovlje.
Vlad Filat, bivši moldavski premijer i lider Liberalno-demokratske partije, članice aktuelne vladajuće koalicije, rekao je nedavno za Radio Slobodna Evropa da je zabrinut zbog zbivanja u Ukrajini:
“Ona nije samo naš sused i strateški partner, već prijateljska zemlja i uvek ćemo težiti da harmonizujemo naše evropske integracije sa njom”, kaže Filat.
Stanislav Sekrieru smatra da EU može igrati veoma značajnu ulogu u podršci vladajućoj koaliciji u Moldaviji, sa približavanjem ovih značajnih događaja. Nužno je izbeći bilo kakva nepotrebna odlaganja u pripremi i potpisivanju pomenutih dokumenata, tako da kada počne izborna kampanja vlast može da pokaže opipljive rezultate bolnih reformi, koje sada primenjuje. To se pre svega odnosi za viznu liberalizaciju, koju željno očekuju gotovo svi stanovnici Moldavije.
Neophodno je dodatno objašnjavati građanima pravo značenje sporazuma između EU i Moldavije. Njihov nacrt je u januaru objavljen samo na ruskom i rumunskom, tako da obični građani Moldavije veoma malo znaju šta ih očekuje primenom ovih akata.
Međutim, najvažniji, i verovatno nemoguć, gest bio bi konkretno pružanje perspektive članstva u Evropskoj Uniji. Na to je ukazao prošle sedmice predsednik Rumunije Trajan Basesku tokom Minhenske konferencije o bezbednosti:
“Ne možete da pozovete ove zemlje da se približe i povezuju sa Evropskom Unijom, a da im, istovremeno, stavite do znanja da to ne podrazumeva da će ikada biti prihvaćene kao punopravne članice. Smatram da EU mora da mnogo jasnije predoči perspektivu članstva ovih zemlja kada ispune uslove", rekao je Basesku.
Moldavija očekuje da sredinom ove godine potpiše sporazum o asocijaciji kojim se jačaju trgovinske veze sa Evropskom Unijom (EU). Međutim, istovremeno sa nastojanjima zvaničnog Kišinjeva da ispuni ključne uslove za parafiranje pomenutog dokumenta, Rusija pojačava pritisak na krhku prozapadnu moldavsku vlada u pokušaju da spreči njene evropske integracije.
Ova godina na prvi pogled izgleda obećavajuće po Moldaviju, posle dužeg vremena u kojem nosi beleg “najsiromašnije zemlje u Evropi”. Međutim, nakon trogodišnjih mukotrpnih priprema, vlasti u Kišinjevu bi trebalo da ovog leta potpišu sa EU Sporazum o asocijaciji kao i sveobuhvatni ugovor o slobodnoj trgovini. U dogledno vreme se očekuje i liberalizacija viznog režima.
Stanislav Sekrieru (Secrieru), ekspert u Centru za evropsku politiku sa sedištem u Bukureštu ističe da nakon troipogodišnjih pregovora i neophodnih reformi – “u 2014. se očekuje ‘žetva’, odnosno ubiranje plodova takvog truda”.
Međutim, sa približavanjem “žetve”, Kišinjev se suočava sa sve jačim pritiskom Rusije, koja se otvoreno protivi proevropskoj agenda moldavske vlade i spremna je da iskoristi sva raspoloživa sredstva da blokira pomenute sporazume.
Jedan od tih mehanizama je demonstriran prošle nedelje kada je stanovništvo moldavske autonomne regije Gagauzije – koje govori ruski – ubedljivom većinom na referendumu podržalo približavanje zemlje Carinskoj uniji, koju zasada čine Rusija, Kazahstan i Belorusija, umesto Evropskoj Uniji. Vlasti u Kišinjevu su osudile ovaj referendum kao nelegalan.
Predsednik Moldavije Nikolae (Nicolae) Timofti je tokom susreta sa američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem (John Kerry) u decembru upozorio na rizik od “ruskih provokacija” sa približavanjem njegove zemlje Evropskoj Uniji:
“Svi ti potezi imaće za cilj da spreče Moldaviju da potpiše Sporazum o asocijaciji sa EU i utiču na ishod parlamentarnih izbora na jesen.”
Vladajuća koalicija je veoma krhka, tako da opoziciona Komunistička partija – koja je sa 35 odsto podrške pojedinačno najjača stranka u zemlji – neće čekati početak izborne kampanje u nastojanju da oslabi ili obori vladu.
Ruski mehanizmi pritiska
Stanislav Sekrieru smatra da će opozicija, u saradnji sa Rusijom, pokušati da izglasa nepoverenje vladi pre potpisivanja Sporazuma o asocijaciji.
Rusija raspolaže – makar na prvi pogled – snažnim mehanizmima da utiče na Moldaviju. Kremlj podržava vlasti u separatističkoj regiji Pridnjestrovlje kao i Gagauziju. Sekrieru ističe da će Komunistička partija koristiti rezultate nedeljnog referenduma u ovoj oblasti kako bi oslabila vladu.
Rusija je glavni snabdevač gasom i jedan od ključnih trgovinskih partnera Moldavije, što je takođe efikasna poluga pritiska. Moskva je uvela embargo na uvoz vina iz Moldavije u septembru 2013, a razmatra i zabranu uvoza voća i povrća. Međutim, takav potez bi svakako pojačao nezadovoljstvo stanovnika ruralnih područja gde Komunistička partija uživa najveću podršku.
Niku Popesku (Nicu Popescu), analitičar Instituta za bezbednosne studije sa sedištem u Parizu, smatra da je znatno smanjena mogućnost uticaja Rusije u Moldaviji, pre svega u trgovini proizvodima kao što je vino.
“Moskva je uvodila embargo na uvoz vina i ranije ali to joj nije pomoglo u nastojanju da promeni spoljnopolitičku orijentaciju Moldavije”, kaže Popesku.
Popesku ističe da je vladajuća koalicija naučila lekciju da su je slabili međusobni sukobi iz prošlosti, pa je, stoga, malo verovatno da će ponoviti iste greške sada kada joj je na dohvat nagrada u vidu sporazuma sa EU.
On takođe naglašava da je Moldavija preorijentisala svoju ekonomiju ka EU, više nego ijedna članica Istočnog partnerstva (Jermenija, Azerbajdžan, Gruzija, Moldavija, Ukrajina i Belorusija).
Evropska Unija je ključni trgovinski partner Moldavije, sa 54 odsto robne razmene. U slučaju potpisivanja Sporazuma o asocijaciji, novi ambijent će u suštini “politički i ekonomski biti nepovratan”, smatra Popesku.
Moskvi je možda ostao kao najjači adut veliki broj radnika iz Moldavije angažovanih u Rusiji. Naime, oni su na ime doznaka poslali milijardu dolara kući tokom 2012. godine. U slučaju da ih Rusija protera ili oteža ulazak sezonskih radnika, to bi imalo ozbiljne ekonomske posledice po Moldaviju. U tom slučaju bi Komunistička partija i ostali protivnici evropskih integracija potencirali da ulazak Moldavije u Carinsku uniju sa Rusijom rešava ovaj i druge probleme.
Situacija u susednoj Ukrajini takođe predstavlja problem za Moldaviju, za koju se tvrdi da oponaša, pa i zavisi od puta Kijeva ka EU. Naime, Ukrajina je obezbeđivala Moldaviji gas u prošlosti, kada je Rusija prekinula snabdevanje. Istovremeno, igra značajnu ulogu u nastojanju da se pronađe rešenje za višedecenijski spor oko separatističke regije Pridnjestrovlje.
Vlad Filat, bivši moldavski premijer i lider Liberalno-demokratske partije, članice aktuelne vladajuće koalicije, rekao je nedavno za Radio Slobodna Evropa da je zabrinut zbog zbivanja u Ukrajini:
“Ona nije samo naš sused i strateški partner, već prijateljska zemlja i uvek ćemo težiti da harmonizujemo naše evropske integracije sa njom”, kaže Filat.
Stanislav Sekrieru smatra da EU može igrati veoma značajnu ulogu u podršci vladajućoj koaliciji u Moldaviji, sa približavanjem ovih značajnih događaja. Nužno je izbeći bilo kakva nepotrebna odlaganja u pripremi i potpisivanju pomenutih dokumenata, tako da kada počne izborna kampanja vlast može da pokaže opipljive rezultate bolnih reformi, koje sada primenjuje. To se pre svega odnosi za viznu liberalizaciju, koju željno očekuju gotovo svi stanovnici Moldavije.
Neophodno je dodatno objašnjavati građanima pravo značenje sporazuma između EU i Moldavije. Njihov nacrt je u januaru objavljen samo na ruskom i rumunskom, tako da obični građani Moldavije veoma malo znaju šta ih očekuje primenom ovih akata.
Međutim, najvažniji, i verovatno nemoguć, gest bio bi konkretno pružanje perspektive članstva u Evropskoj Uniji. Na to je ukazao prošle sedmice predsednik Rumunije Trajan Basesku tokom Minhenske konferencije o bezbednosti:
“Ne možete da pozovete ove zemlje da se približe i povezuju sa Evropskom Unijom, a da im, istovremeno, stavite do znanja da to ne podrazumeva da će ikada biti prihvaćene kao punopravne članice. Smatram da EU mora da mnogo jasnije predoči perspektivu članstva ovih zemlja kada ispune uslove", rekao je Basesku.
