Dostupni linkovi

logo-print

Da li je Demokratska stranka izbegla rascep


Sa sednice Glavnog odbora DS-a, septembar 2012.

Sa sednice Glavnog odbora DS-a, septembar 2012.

Tranzicija iz vladajuće u opozicionu partiju, bila je tranovita za Demokratsku stranku, iz koje je, nakon izbornog poraza u maju, na površinu isplivavao rivalitet najviših funkcionera, što je stranku dovelo na ivicu rascepa. Poslednji potez aktuelnog lidera Borisa Tadića, koji je taboru, na čijem su čelu potpredsednici Dragan Đilas i Bojan Pajtić, ponudio da im, uz nekoliko uslova, prepusti vođstvo stranke, mogao bi da spasi partiju od podele, ali ne i da pomogne njenoj narušenoj opozicionoj snazi, smatraju analitičari.

Budući put DS-a biće trasiran na Izbornoj skupštini, koja je usled novih dešavanja pomerena sa 10. na 25. novembar, a Tadić poručuje da će konačnu odluku o kandidaturi doneti 4. novembra, nakon što na sednici Glavnog odbora čuje odgovor na ponudu.

„Nije postignut dogovor. Razlog pomeranja Skupštine jeste da damo šansu da dogovor bude postignut. Dogovor nije vezan samo za personalna pitanja, i ona su bitna jer su garancija sprovođenja određene politike, već dogovor može postignut pre svega onim temama i otovorenim pitanjima kojima smo se poslednjih mesec dana bavili u javnosti – da li će DS biti ideološka stranka socijaldemokratske orijentacije ili će biti poslovni klub“, rekao je Tadić.

Bojan Pajtić
, u prvoj reakciji, predlog je ocenio kao prihvatljiv i u interesu očuvanja jedinstva stranke.

„Mi smo u potpunosti saglasni sa tim da se postigne dogovor, jer je u ovom trenutku i za ovu zemlju najvažnije da DS bude snažna, da bude odgovorna opozicija ovoj vladi u čiju politiku ne verujemo. U tom smislu smo spremni da prihvatimo da se Skupština odloži na nekoliko dana ili nedelja i da se pripremi program“, rekao je Pajtić

Iako je novi potez demokrata stranku najverovatnije spasio od podele i rasipanja kadrova u nove, manje partije, DS je postizbornim dešavanjima sama sebi urušila ugled kod birača i simpatizera, koji će, po mišljenju političkog analitičara Dejana Vuka Stankovića, teško povratiti, naročito nakon oštrih izjava i optužbi koje su razmenjivane na relaciji Tadić – Đilas.

Dejan Vuk Stanković

Dejan Vuk Stanković

„Do pre dva ili tri dana, Tadić je svog protivkandidata za mesto lidera ocenjivao kao jednog hladnokrvnog tehnokratu koji stranku hoće da prepusti tajkunima, a danas je spreman da mu dobrovoljno prepusti funkciju predsednika. S druge strane, druga opcija je po svaku cenu htela da pobedi Tadića. To se vidi kako iz letošnje medijske ofanzive, tako i iz veštog lobiranja unutar stranke da se najpre definiše sistem glasanja koji je u korist Đilasove struje, a da se onda i krene u pridobijanje saveznika za Tadićevo smenjivanje. Dakle, ovo će možda izgledati kao jedan elegantan način da se Tadić skloni, ali mi čitava ta situacija ne izgleda kao nešto što može da naročito osnaži DS u očima njenih prostalica, glasača i potencijalnih glasača“, ocenio je Stanković.

Pad opozicione snage

Slabljenje Demokratske stranke kroz stranačke razmirice, oslabilo je i njenu opozicionu snagu, što za posledicu ima vlast sa potpuno odrešenim rukama.

Koliko je opozicioni kapacitet demokrata oslabljen, pokazala je i lakoća sa kojom su smenjeni u Novom Sadu, ukazuje profesroka sociologije Zagorka Golubović, dobar poznavalac prilika na srpskoj političkoj sceni.

“Lično mislim da je za poslednjih dve ili tri godine DS mnogo više bila okrenuta nekim unutrašnjim, internim, međusobnim problemima, nego što je bila zainteresovana za stvarno formulisanje strategije i politike. Znate, čim vi u jednoj grupaciji, bilo partijske ili ideološke, čim imate potrebu da se borite međusobno za vlast, ko će doći na čelo ovoga ili onga, predsedništva ili podpredsedništva, već tada vidite da nešto u samoj stranci nije u redu“, ocenila je Golubović, koja ukazuje da je njen utisak da dve frakcije unutar demokratske stranke nisu i dva različita politička kursa ili ideologije, te da su podele lične prirode.

“Imam utisak da između Đilasa i Tadića do sada nije bilo nekih tenzija, da su radili kao dobar tim, dok su dobro radili… međutim čim se postavilo pitanje ko će biti predsednik, već se videlo da se radi o dva suparnika, da se više ne radi o dva člana jedne iste partije, sa istim shvatanjima, nego su oni sada suparnici koji se bore za vlast”, ocenila je Zagorka Golubović

Kakav god bio ishod unutarstranačkih izbora Demokratske stranke, analitičari strahuju da će i nakon njih biti nezadovoljnih, te da Srbija, ako DS ne počne da se bavi definisanjem svoje politike i strategije, još dugo neće imati ozbiljnu, snažnu i jedinstvenu opozicionu partiju, koja bi bila kontrolor rada vlasti.
  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG